Erdogan poslao poruku mira! Telegraf.rs u drevnom turskom gradu: "Bez obzira na pripadnost i poreklo"...

Hadžibektaš je u petak bio mesto vere, tradicije i kulture. Na stotine ljudi okupile su se u ovom turskom gradu u okrugu Nevšehir kako bi obeležile 755. godišnjicu smrti, odnosno preseljenja na Ahiret, Hadži Bektaša Velija, jednog od najvažnijih duhovnih učitelja alevitsko-bektašijske tradicije.

Ekipa portala Telegraf.rs bila je na licu mesta, među ljudima koji su pristigli iz različitih krajeva Turske i inostranstva, kako bi prisustvovali manifestaciji koja iz godine u godinu prerasta u veliki susret ljudi različitih generacija i porekla.

Preporučujemo

Ovogodišnje, šesto izdanje manifestacije sećanja na Hadži Bektaša Velija i kulturno-umetničkih programa, nosilo je snažnu poruku - "Imamo reč za jedinstvo".

I upravo je ta reč bila u središtu svega.

Ceremoniji otvaranja prisustvovali su ministar kulture i turizma Turske Mehmet Nuri Ersoj, guverner Nevšehira Husejin Kok, guverner Akšehira Murat Duru, poslanik AK Partije iz Nevšehira Sulejman Ezgun, potpredsednica poslaničke grupe MHP-a i poslanica iz Nevšehira prof. dr Filiz Kilič, gradonačelnik Nevšehira Rasim Ari, predsednik Kapadokijskog područja Džem Aslanbaj i mnogi drugi.

Pored njih, u Hadžibektaš su stigli ljudi iz čak 59 provincija Turske, a među okupljenima bili su i brojni gosti iz inostranstva.

Zanimljivo, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan se indirektno obratio prisutnima, tako što je poslao emotivno pismo koje je izazvalo gromoglasne aplauze prisutnih.

"Čvrsto se držeći ovih poruka, koje nas pozivaju da na sve ljude, bez obzira na pripadnost i poreklo, gledamo istim očima, nastavljamo da služimo našem narodu i čitavom čovečanstvu. Poziv Hunkara Hadži Bektaša Velija - 'Budimo jedno, budimo snažni, budimo živi', predstavlja temelj našeg večnog bratstva kao naroda", piše na početku pisma i dodaje se:

"Ova zemlja će, kako u prošlosti, tako i danas, čuvati poruke velikih duhovnih ljudi i Božjih prijatelja koji su savetovali da se sledi dobro i lepo. Kao što je to činila juče, tako će i danas, a i u budućnosti, zauvek čuvati svoju odlučnost da živi u miru, spokoju i zajedništvu. Svima koji su se okupili oko mudrosti Hadži Bektaša Velija, vođeni njegovim rečima 'ovo je kapija ljubavi, mira, bratstva i međusobne bliskosti', izražavam svoju zahvalnost."

Prisutnima se potom obratio i ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj.

"Predanje kaže da je iz ognjišta Jesevija u svet poslato 99.000 hrabrih ljudi sa ciljem da sprovedu 'osvajanja' srca. Hunkar Hadži Bektaš bio je jedna karika u tom lancu mudrosti, jedan od velikih talasa tog mora koji je zapljusnuo Anadoliju. Ne smemo zaboraviti da je vreme u kojem je on stigao bilo vreme kada su, pod senkom mongolskih pohoda, beznađe okovalo ljudska srca, strah nadvladao razum, a vatra razdora sve jače gorela. Oni koji su bili jedno počeli su da se razdvajaju zbog sopstvenog ega, a oni koji su se okupljali u zajedništvu počeli su da se bore za sopstveni život", poručio je Erson, pa u istom dahu nastavio:

"Kada se danas osvrnemo, čini se kao da se Anadolija iz 13. veka preslikala u današnji svet. Bolesti ega koje su tada prodirale ovim krajevima danas su kroz rasizam, marginalizaciju i netoleranciju postale još snažnije i na globalnom nivou počele da pritiskaju čitavo čovečanstvo. Ako je bolest poznata, onda su poznati i lek i lekar. Recept koji je potreban čovečanstvu je jasan - budimo jedno, budimo snažni, budimo živi.“

Ersoj je naglasio da kulturu treba čuvati i negovati, mudrost deliti, srca prosvetljavati, a međusobnu ljubav i bliskost obogaćivati.

"Kao Ministarstvo, zaštitu našeg civilizacijskog nasleđa, njegovo očuvanje i prenošenje budućim generacijama smatramo jednom od naših osnovnih odgovornosti. Alevitsko-bektašijska kultura, sa svojim pesmama dejiš i nefes, semahom, muzikom, obredima, sistemom duhovnih ognjišta i usmenom tradicijom, predstavlja jedno od najdubljih ukorenjenih kulturnih nasleđa Anadolije", izjavio je Ersoj.

Onda je izrazio značaj očuvanja kulturne baštine u Anadoliji.

"Aktivnosti Predsedništva za alevitsku i bektašijsku kulturu i cemevije od velikog su značaja za pravilno razumevanje ovog drevnog nasleđa i njegovo snažno prenošenje u budućnost. Svesni toga, nastavićemo da idemo rame uz rame, da čuvamo jedni druge i da gradimo i obnavljamo naša srca. Nastavićemo da budemo uz svakoga ko je krenuo ovim svetim putem", zaključio je Ersoj.

Ko je bio Hadži Bektaš Veli?

Hadži Bektaš Veli bio je jedan od najznačajnijih duhovnih učitelja i mislilaca koji su u 13. veku ostavili dubok trag u Anadoliji. Veruje se da je poreklom iz Horasana, a da je u Anadoliju stigao u periodu velikih političkih i društvenih potresa, kada su mongolske invazije, podele i nesigurnost snažno pogodile ovaj prostor. Njegovo učenje vremenom je postalo jedno od važnih temelja alevitsko-bektašijske tradicije.

Bio je deo šireg duhovnog lanca koji se vezuje za Ahmeda Jesevija, čije se učenje širilo iz Centralne Azije prema Anadoliji. Hadži Bektaš Veli se u tradiciji pamti kao jedan od velikih duhovnih ljudi koji su svojim učenjem uticali na formiranje verskog i kulturnog života Anadolije. Njegovo ime posebno je povezano sa gradom Hadžibektaš, u današnjoj provinciji Nevšehir, gde se nalazi njegovo turbe i kompleks koji je vekovima mesto okupljanja njegovih sledbenika.

U središtu njegovog učenja bili su čovek, ljubav, pravda, mir, tolerancija i zajedništvo. Naglašavao je potrebu da se ljudi međusobno poštuju i pomažu, bez obzira na poreklo ili pripadnost. Njegova čuvena poruka "budimo jedno, budimo snažni, budimo živi" postala je simbol ideje o zajedništvu, dok se u tradiciji Hadži Bektaša Velija često ističe i misao da je ljudsko srce mesto u kojem treba graditi ljubav, a ne sukob.

Njegov uticaj prevazišao je granice religije i postao deo šireg kulturnog i duhovnog nasleđa Turske i Anadolije. Njegove poruke vekovima su prenošene kroz poeziju, muziku, obrede i usmenu tradiciju, a posebno mesto zauzimaju među alevitima i bektašijama.

(Telegraf.rs)