U Turskoj odata počast sufijskom učitelju Hadži Bektašu Veliju

Ekipa portala Telegraf.rs trenutno se nalazi u turskom gradu Nevšehiru u čijem okrugu se održava manifestacija pod nazivom Komemoracija Hadži Bektaša Velija, u čast istoimenog mislioca i sufijskog učitelja iz 13. veka, koji je preminuo 1271. godine, pa se 2026. obeležava 755. godišnjica njegove smrti.

S tim u vezi, za predstavnike medija iz zemalja Balkana održana je prezentacija o ciljevima osnivanja i aktuelnim aktivnostima Predsedništva za kulturu Alevi-Bektašija i džem kuće (džemevi), koje deluju u okviru Ministarstva kulture i turizma Republike Turske.

Preporučujemo

Prezentaciju je održao dr Ugur Dženk Deniz Imamoglu, načelnik Odeljenja za obrazovanje i izdavaštvo. Na početku obraćanja preneo je pozdrave i najbolje želje ministra kulture i turizma Mehmeta Nurija Ersoja, kao i predsednice Predsedništva za kulturu Alevita-Bektašija i džem kuće, Esme Ersin.

Ističući da Hadžibektaš nije samo jedno od središta Anadolije, već i jedna od najvažnijih kapija kroz koje se bektašijska i alevitsko-bektašijska tradicija predstavlja svetu, dr Imamoglu je izlaganje započeo zahvalnošću prema gostima koji su u velikom broju uveličali manifestaciju.

"Veliko nam je zadovoljstvo što smo danas u prilici da vas ugostimo u Hadžibektašu, u duhovnom prisustvu Pira Hunkara Hadži Bektaša Velija. Za nas Hadžibektaš nije samo grad i mesto hodočašća. On je jedno od središta anadolijske tradicije mudrosti, ljubavi prema čoveku i 'civilizacije srca'. Razumeti Hadži Bektaša Velija ne znači samo razumeti jednog mistika ili duhovnog mudraca, to znači razumeti Anadoliju, anadolijsko poimanje čoveka i civilizacijsku viziju koju ova zemlja nudi svetu. U izvesnom smislu, razumeti Hadži Bektaša Velija znači razumeti svet", počeo je Imamoglu, pa u istom dahu nastavio:

"Hadži Bektaš predstavlja filozofiju koja u središte stavlja znanje, mudrost, moral, ljubav prema čoveku i kulturu suživota. U njegovom učenju čovek je najvrednije od svih stvorenja. Tokom vekova, ovo shvatanje doprinelo je stvaranju snažne kulturne i duhovne veze koja se prostire od Anadolije do Balkana, od Centralne Evrope do različitih krajeva sveta."

Imamoglu je zatim poručio da je Hadži Bektaš Veli ostavio dubok trag i na kulturu na Balkanskom poluostrvu.

"Dragi predstavnici medija iz balkanskih zemalja, činjenica da vas danas ovde ugostimo ima poseban značaj. To je zato što misao Hadži Bektaša Velija ne poznaje granice. Nasleđe koje je ostavio iza sebe i danas živi, neguje se i prenosi novim generacijama na Balkanu i u različitim delovima sveta. Kao Predsedništvo za kulturu Alevita-Bektašija i džem kuće, ulažemo velike napore kako bi ovo veliko nasleđe bilo pravilno shvaćeno, sistematski dokumentovano kroz naučna i akademska istraživanja, a naše kulturno bogatstvo sačuvano i preneto budućim generacijama", jasan je bio Imamoglu.

Cilj ove manifestacije jeste ne samo da održi kulturno nasleđe Hadži Bektaša Velija u Turskoj, već da se proširi i na ostale zemlje.

"U narednom periodu želimo da ove aktivnosti proširimo i izvan granica Turske, kako bi obuhvatile i alevitsko-bektašijske zajednice koje žive u inostranstvu. Jer, prema našem shvatanju, naša duhovna geografija daleko prevazilazi političke granice. Vođeni izrekom Hadži Bektaša Velija: 'Kraj puta kojim ne upravlja nauka jeste tama', nastavićemo da prenosimo i negujemo ovo nasleđe, zasnovano na znanju, mudrosti, ljubavi prema čoveku i bratstvu, u različitim krajevima sveta", rekao je Imamoglu, pa dodao:

"Ovaj susret sa vama ovde danas ne posmatramo samo kao promotivni program, već kao važnu priliku za ponovno oživljavanje drevnih duhovnih veza između Turske i Balkana."

Nakon obraćanja, održan je sveobuhvatan brifing tokom kojeg su zvaničnici predstavili ciljeve osnivanja Predsedništva za kulturu Alevita-Bektašija i džem kuće, kao i njegove aktuelne aktivnosti u oblastima kulture, obrazovanja, izdavaštva, istraživanja i društvenog delovanja.

Posebno je istaknuta njegova strateška uloga u očuvanju alevitsko-bektašijskih verovanja, kulture i tradicije, kao i u njihovom prenošenju budućim generacijama.

Šta je alevitsko-bektašijska kultura?

Alevitsko-bektašijsko verovanje predstavlja duhovnu i kulturnu tradiciju oblikovanu kroz spoj islamske, sufijske i anadolijske baštine. U središtu ovog učenja nalaze se ljubav prema čoveku, znanje, moral, jednakost, tolerancija i suživot, uz snažan naglasak na unutrašnjem duhovnom razvoju.

Posebno mesto zauzimaju Hz. Ali, Ehli-bejt i dvanaest imama, kao i nasleđe velikih duhovnih ličnosti poput Hadži Bektaš Velija. Važan deo tradicije predstavljaju džem obredi, semah, muzika i poezija, kroz koje se duhovno i kulturno nasleđe prenosi s generacije na generaciju.

Alevitsko-bektašijska tradicija istorijski je snažno prisutna ne samo u Anadoliji već i na Balkanu, gde je ostavila značajan trag u kulturi i duhovnom životu mnogih zajednica.

(Telegraf.rs)