Evropa gori, voda nestaje: Evo šta klimatske promene donose našem kontinentu i Balkanu

Požari koji ovog leta bukte širom Evrope, zajedno sa dugotrajnim sušama i toplotnim talasima, nisu samo posledica nekoliko dana ekstremno visokih temperatura. Oni su deo šire promene klimatskih uslova koja se poslednjih godina sve jasnije oseća širom kontinenta.

Evropa se zagreva brže od globalnog proseka, a posledice se ne ogledaju samo u temperaturama. Menjaju se obrasci padavina, zemljište se duže zadržava suvo, a periodi ekstremne vrućine postaju učestaliji. Sve to stvara povoljnije uslove za nastanak i brzo širenje šumskih požara.

Preporučujemo

Leto 2026. ponovo je pokazalo koliko brzo ekstremno vreme može da preraste u ozbiljan problem. Dok se pojedini delovi Mediterana bore sa velikim požarima, u drugim evropskim zemljama problem predstavlja nedostatak vode i izrazito suvo zemljište.

Tokom avgusta veliki požari zabeleženi su u više evropskih zemalja, među kojima su Grčka, Hrvatska, Španija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Belgija. Posebno je pažnju privukao požar na području Visokih Fena u Belgiji, koji je zahvatio oko 3.000 hektara. Reč je o najvećem požaru u novijoj istoriji te zemlje.

Treba napraviti razliku između uzroka požara i uslova koji omogućavaju njegovo širenje. Klimatske promene ne znače da je svaki požar direktno izazvan višom temperaturom. Uzrok može biti ljudski faktor, prirodna pojava ili kombinacija više okolnosti.

Ono što se menja jeste sredina u kojoj požari nastaju. Više temperature isušuju vegetaciju i zemljište, dok dugi periodi bez padavina stvaraju velike količine suvog i lako zapaljivog materijala. Kada se tome dodaju toplotni talasi i jak vetar, požar može da se proširi mnogo brže nego što bi to bilo moguće u umerenijim uslovima.

Podaci iz zajedničkog izveštaja Svetske meteorološke organizacije i programa Copernicus pokazuju koliko su promene već izražene.

Tokom 2025. godine najmanje 95 odsto evropskog kontinenta beležilo je temperature iznad proseka. Istovremeno, oko 70 odsto evropskih reka imalo je ispodprosečan godišnji protok, dok je površinska vlažnost zemljišta bila među tri najniže zabeležene od početka merenja 1992. godine.

Podaci iz zajedničkog izveštaja Svetske meteorološke organizacije i programa Copernicus pokazuju koliko su promene već izražene.

Tokom 2025. godine najmanje 95 odsto evropskog kontinenta beležilo je temperature iznad proseka. Istovremeno, oko 70 odsto evropskih reka imalo je ispodprosečan godišnji protok, dok je površinska vlažnost zemljišta bila među tri najniže zabeležene od početka merenja 1992. godine.

To znači da problem nije samo u tome što su leta toplija. Kada visoke temperature potraju dovoljno dugo, a padavine izostanu, posledice se prenose na čitav sistem, od poljoprivrede i snabdevanja vodom do rizika od požara.

Podaci o požarima dodatno potvrđuju tu sliku. Tokom 2025. godine u Evropi je izgorelo više od milion miliona hektara, što predstavlja najveću površinu zabeleženu u dostupnoj uporedivoj evidenciji. Topli i suvi vremenski uslovi bili su jedan od važnih faktora koji su doprineli tako velikoj aktivnosti požara.

Za Balkan je ovo posebno važno pitanje. Zemlje regiona već se suočavaju sa visokim temperaturama, periodima bez padavina i sve većim pritiskom na vodne resurse. Ukoliko se trend zagrevanja nastavi, kombinacija visokih temperatura, sušnog zemljišta i ekstremnih vremenskih događaja mogla bi da predstavlja sve veći problem.

To ne znači da će svako leto biti ekstremno niti da će svaki požar biti posledica klimatskih promena. Klimatski sistem je složen, a na pojedinačne događaje utiče više faktora.

Ali dugoročni trend je teško zanemariti. Toplija klima menja uslove u kojima živimo, a ekstremi koji su nekada bili retki postaju sve važniji deo procene rizika za evropske zemlje.

(Telegraf.rs)