Umrla Ema Bonino

Ema Bonino, koja je političku slavu stekla kao jedna od liderki kampanja Radikalne partije koje su sedamdesetih godina dovele do legalizacije abortusa i razvoda u tada izrazito rimokatoličkoj Italiji, uprkos protivljenju Vatikana, preminula je u 78. godini.

Vest o smrti objavila je njena stranka +Europa.

Preporučujemo

"Njen život bio je duga borba protiv svega što uskraćuje slobodu: protiv ilegalnih abortusa, gladi u svetu, stega partijskog sistema, genitalnog sakaćenja žena, represivnog pravosuđa, genocida i svakog oblika autoritarizma", saopštila je stranka.

Bonino je u ponedeljak bila hitno primljena u bolnicu u Rimu zbog pogoršanog zdravstvenog stanja.

Čak i nakon što je politički uticaj Radikala počeo da slabi, Bonino je više od pet decenija ostala jedna od najvažnijih političkih ličnosti i aktivistkinja za ljudska prava u Italiji. Bila je evropska komesarka u vladi tadašnjeg premijera Silvija Berluskonija i jedna od osnivačica organizacije "Hands Off Cain" koja se bori protiv smrtne kazne. Njena kandidatura za predsednicu Italije 1999. godine, kojom je mogla da postane prva žena na toj funkciji, nije uspela.

Među mlađim generacijama ostala je poznata kao politička komentatorka, koja je često gostovala na italijanskim televizijama, gde je bila prepoznatljiva po britkom humoru i oštrim analizama. Nakon što joj je 2015. godine dijagnostikovan rak, u javnosti se gotovo uvek pojavljivala sa maramama jarkih boja.

Rođena je 9. marta 1948. godine u mestu Bra, nedaleko od Torina, na severozapadu Italije, gde je fabrika automobilske kompanije Fijat bila pokretač privrede. Detinjstvo je provela na farmi, gde je često bila zadužena da čuva svinje. Taj period je u jednom televizijskom intervjuu 2023. godine opisala kao "smrtno dosadan".

Bonino se prvi put uključila u italijansku politiku jer je želela da promeni zakon. Kada je imala 26 godina, zatrudnela je i abortirala, iako je abortus u to vreme bio nezakonit, pišeAssociated Press.

Kasnije je to iskustvo opisivala kao jedno od najponižavajućih u svom životu. Godine 1975. bila je među osnivačima Centra za informacije o sterilizaciji i abortusu, organizacije koja je pružala informacije ženama i obavljala abortuse pre nego što su oni legalizovani.

Sledeće godine izabrana je u italijanski parlament kao poslanica Radikalne partije, političkog pokreta poznatog po antiklerikalizmu, građanskim slobodama, feminizmu, liberalizmu i radikalizmu.

Partija se predstavljala kao najsnažnija opozicija italijanskom političkom establišmentu, koji je smatran korumpiranim i konzervativnim, kao i snažnom uticaju Katoličke crkve na italijansko društvo.

Abortus je u Italiji legalizovan 1978. godine. Iako je ta kampanja tada završena, Bonino je pronašla svoj životni poziv: politika je postala njen život, a ona jedna od najaktivnijih liderki Radikalne partije i njenih kasnijih naslednica.

Tokom dugogodišnje političke karijere bila je šest puta birana za poslanicu u Donjem domu parlamenta i dva puta za senatorku. Godine 2017. postala je liderka stranke Evropa+, liberalne i proevropske političke platforme koju je pokrenula uoči parlamentarnih izbora 2018. godine.

Tokom više od 50 godina političkog delovanja, Bonino je bila jedna od najistaknutijih ličnosti italijanske politike i jedna od retkih koja je ostvarila značajne rezultate i u zemlji i na međunarodnom planu.

Na evropsku političku scenu dospela je zahvaljujući tadašnjem premijeru Silviju Berluskoniju, koji joj je 1995. godine ponudio jedno od dva italijanska mesta u Evropskoj komisiji.

Kao evropska komesarka radila je na politici zaštite potrošača Evropske unije i osnovala Kancelariju Evropske komisije za humanitarnu pomoć, koja je kasnije postala glavni humanitarni organ EU. Upravo je humanitarna pitanja smatrala najvažnijim delom svog mandata.

Putovala je u ratne zone širom sveta, u bivšu Jugoslaviju, Ruandu, Sudan i Avganistan i zalagala se za to da Evropa shvati kako humanitarna pomoć ne može biti izgovor za izostanak političke ili vojne intervencije.

U junu 1999. godine predvodila je listu Lista Bonino na izborima za Evropski parlament. Ostvarila je veliki uspeh, osvojivši 8,5 odsto glasova, čime je postala četvrta politička snaga u Italiji.

Bonino je bila ministarka spoljnih poslova, ministarka trgovine i ministarka za evropska pitanja u italijanskim vladajućim koalicijama levog centra tokom 2000-ih i 2010-ih.

Bila je jedna od najglasnijih zagovornica zajedničke evropske spoljne i odbrambene politike.

"Moja strast je čovečanstvo. Imam korene, imam domovinu, imam porodicu, ali upravo mi sve to omogućava da budem građanka sveta", rekla je u maju 2025. godine, kada joj je rodni grad Bra dodelio status počasnog građanina.

Krajem 2001. godine uključila se u borbu za prava arapskih žena i počela da provodi polovinu vremena u Kairu. Govorila je tečno arapski jezik . Diplomirala je strane jezike na Univerzitetu Bokoni u Milanu i izgradila mrežu kontakata među intelektualcima, političarima i istaknutim predstavnicima civilnog društva.

Nikada se nije udavala, ali je ostala veoma bliska sa porodicom u Pijemontu.

"Moj otac je umro pre nego što sam mogla da mu pokažem da mogu nešto da postignem .Nikada nije razumeo moj nemir. Govorio mi je: Ema, ti si kao japanska poezija, prelepa, ali ne mogu da te razumem", rekla je u intervjuu za Vanity Fair 2020. godine.

U januaru 2015. godine, Bonino je u programu Radio Radicale objavila da boluje od raka pluća i da se leči hemoterapijom, ali je naglasila da ne planira da prekine politički rad. U maju iste godine rekla je da je rak u potpunoj remisiji, a osam godina kasnije, gostujući u popularnoj televizijskoj emisiji, saopštila je da se izlečila.

Tokom godina Bonino je razvila duboko prijateljstvo sa pokojnim papom Franjom, uprkos njihovim suprotnim stavovima o važnim etičkim pitanjima, uključujući abortus i eutanaziju.

U novembru 2024. godine papa Francisko posetio je Bonino u njenom domu, nakon što je bila puštena iz bolnice gde se lečila zbog problema sa disanjem. Doneo joj je buket ruža i čokolade.

Na fotografiji koju je Bonino objavila na društvenim mrežama njih dvoje su sedeli u invalidskim kolicima na njenoj osunčanoj terasi u Rimu.

Bonino je rekla da ju je papa tokom njihovih razgovora uvek ohrabrivao da nastavi svoje humanitarne borbe i da se zalaže za najugroženije.

Kada su je pitali koje bitke još mora da vodi, Bonino je često odgovarala: "Mnoge, previše njih. Ljudska prava, glad u svetu, slobodno naučno istraživanje... Ni deset života ne bi bilo dovoljno."

Iza sebe je ostavila brata Đovanija i sestru Domeniku, kao i njihove potomke.

(Telegraf.rs)