"Kupola za orgije je smrdela, radili su odvratne stvari" Mračna strana, misterije i smrt na festivalu u Nevadi

Burning Man naziv je jednog od najkontroverznijih festivala svih vremena, ali je i ove godine održan u pustinji Black Rock u Nevadi, okupivši desetine hiljada posetilaca na svom 40. jubilarnom izdanju koje je trajalo od 30. avgusta do 7. septembra. Učesnici su, kao i svake godine, izgradili golemi privremeni grad kako bi plesali, stvarali umetnost i poslednje večeri spalili drvenu figuru „Čoveka” visoku 12 metara.

No, ovogodišnje izdanje zasenila je tragična vest da se troje ljudi nikada nije vratilo kući. U četvrtak, 3. septembra, Sampson Tshombe, muškarac u srednjim pedesetim, pronađen je bez svesti na ulicama Black Rock Cityja. Iako su ga pokušali reanimirati, preminuo je u Rampartu, privremenoj festivalskoj bolnici. Već sledećeg dana, 4. septembra, 51-godišnji Armando Ramirez preminuo je u vozilu hitne pomoći na putu za bolnicu u Renu. Samo dva dana posle, 60-godišnji Craigh Mann pronađen je mrtav u svom šatoru. Iako se ni u jednom od ovih slučajeva ne sumnja na krivično delo, u toku su obdukcije i toksikološke analize.

Preporučujemo

„Iako na festivalu u proseku godišnje zabeležimo jedan smrtni slučaj, ove godine smo ih dosad imali dva u okviru festivala, a primio sam informacije o trećoj osobi koja je umrla tokom prevoza u bolnicu u Renu”, rekao je Džeri Alen, šerif okruga Pershing, za NBC.

Sve je krenulo od jednog čoveka

Iako šokantne, smrti na Burning Manu nisu novost. Festival je zbog njih, ali i drugih skandala, zaradio titulu jednog od najkontroverznijih na svetu. Sve je počelo 1986. godine kada su umetnik Larry Harvey i njegov prijatelj na plaži u San Francisku, povodom letnjeg solsticija, izgradili i zapalili figuru višu od dva metra. Događaj je 1988. dobio ime Burning Man, a dve godine kasnije, zbog zabrinutosti lokalnih vlasti oko opasnosti od požara, preselio se u pustinju Nevada. Od tada, desetine hiljada ljudi svake godine dolaze u privremeni Black Rock City kako bi učestvovali u ritualnom spaljivanju „Čoveka”.

Uspeh festivala temelji se na 10 načela, uključujući radikalnu inkluziju, darivanje, građansku odgovornost i neostavljanje traga. Na festivalu se prodaju samo kafa i led; sve ostalo se razmenjuje ili daruje.

„Ljudi koji idu na Burning Man imaju tendenciju da se povezuju jedni s drugima na autentičnijoj nivou nego što to čine u stvarnom svetu”, kaže osnivačica Marian Goodell. Ipak, ulaznice nisu besplatne i cene se kreću od 550 do 1.500 dolara, uz obaveznu propusnicu za vozila od oko 165 dolara.

Slavni dolaze svake godine

Poslednjih godina Burning Man postao je igralište za milijardere, holivudske zvezde i elitu Silicijumske doline. Veliki ljubitelj festivala je Elon Mask, koji ga je nazvao sastavnim delom kulture Silicijumske doline. Mark Zukerberg je 2012. godine s prijateljem i suosnivačem Facebooka, Dustinom Moskowitzem, došao samo kako bi posetiocima pravio sendviče sa sirom. Na popisu poznatih su i šef OpenAI-ja Sam Altman te Džef Bezos.

Jedno od najvećih imena koje je posetilo Burning Man je Sean Combs, poznatiji kao P. Diddy, koji je svoje iskustvo opisao kao „potragu za znanjem i pozitivnom energijom”. Combs ove godine nije prisustvovao jer se od septembra 2024. nalazi u zatvoru. Česti posetilac je i slavni DJ Diplo, koji je prošle godine postao viralan kada je s glumcem Chrisom Rockom pešačio kilometrima kroz blato dok ih nije spasio obožavalac. Diplo je i ove godine morao pešačiti kako bi napustio festival. „Evo me, opet peške odlazim s Burning Mana. Nakon devet kilometara gotovo smo na putu. Sjebano je, ali obožavam to”, poručio je na Instagramu.

Nastupa ko želi

Burning Man nema službeni program ni glavne izvođače; muziku organizuju decentralizovani tematski kampovi. Ipak, mnogi poznati DJ-evi nastupaju iz dobre volje. Ove godine jedan od istaknutijih izvođača bio je John Summit, a nastupali su i članovi nemačke diskografske kuće Keinemusik, DJ Black Coffee, slavni DJ Eric Prydz i mnogi drugi.Festival okaljan kontroverzama

Iako organizatori promiču zajedništvo, lepe stvari često padaju u drugi plan zbog brojnih skandala. Prvi smrtni slučaj dogodio se još 1996. godine, a otad je na festivalu umrlo najmanje 12 ljudi. Većinom se radilo o nesrećama, predoziranjima ili samoubistvima. Prošle godine dogodilo se i prvo ubistvo, kada je Vadim Kruglov izboden na smrt, a istraga je još uvek u toku. Uz to, zabeleženi su desetine seksualnih napada i brojna hapšenja zbog posedovanja droga.

Vremenske nepogode zatočile ljude u pustinji

Probleme su stvarale i vremenske nepogode. Godine 2023. desetine hiljada posetilaca ostale su danima zarobljene u pustinji nakon što su obilne kiše pretvorile pesak u gusto, lepljivo blato. Ulaz i izlaz s festivala bili su blokirani, a organizatori su pozivali ljude da čuvaju zalihe hrane i vode. Godinu posle, 2025., festival su pogodile jake peščane oluje koje su uništavale kampove i uzrokovale povrede.

Skandalozna seks-kupola

Jedan od najkontroverznijih delova festivala je zloglasna „Orgy Dome” (kupola za orgije), klimatizovani prostor od oko 550 kvadratnih metara namenjen grupnom seksu. Pravila za ulazak su stroga: učesnici moraju biti punoletni, trezni, ne smeju dolaziti sami i moraju proći seminar o pristanku. Manekenka Bri Teresi ispričala je kako su je izbacili jer nije htela da učestvuje, već je samo posmatrala.

„Unutra je bilo odvratno, ljudi su radili odvratne stvari. Toliko je smrdelo”, rekla je. Mnogi su izrazili i zabrinutost zbog higijene, a na internetu kruže priče posetilaca koji tvrde da su se zarazili polno prenosivim bolestima.

Loša iskustva zaposlenih

Iza kulisa festivala krije se mračna strana. Bivši zaposleni i volonteri progovorili su o toksičnoj radnoj kulturi, opasnim uslovima, niskim platama i zlostavljanju. „Često ne pomažu povređenim radnicima i samo ih pokušavaju naterati da rade što više dajući im najmanje, a zatim ih odbacuju. Gori su od Walmarta”, ispričao je bivši zaposleni Caleb Shaber. Drugi su svedočili o nejednakim platama za žene i muškarce te otkazima zbog pritužbi. Najšokantniji su podaci o samoubistvima zaposlenih, kojih je navodno bilo sedam u sedam godina. Kelli Hoversten, volonterka, 2014. godine je trajno oslepela na jedno oko nakon što joj je neko iz publike uperio laser u lice dok je obavljala dužnost. Uprkos svemu, poručila je: „Ako ne počnu da brinu o svojim volonterima... na kraju će volonteri nestati”.

(Index.hr)