U jednom od najvećih evropskih gradova zgrade počele da tonu i pucaju: Stručnjak zabrinut zbog onog što sledi

Evropa je iza sebe ostavila još jedno leto obeleženo ekstremnim vrućinama i toplotnim talasima. Temperature su u brojnim zemljama dostizale rekordne vrednosti, a posebno je pogođen zapad kontinenta, koji je zabeležio najtoplije leto otkako postoje relevantna merenja. Posledice dugotrajnih vrućina osećale su se na gotovo svim nivoima, od povećanog rizika po zdravlje ljudi i požara do problema u saobraćaju i infrastrukturi.

U Velikoj Britaniji visoke temperature tokom leta dovele su do zatvaranja škola, problema u železničkom saobraćaju i drugih poremećaja u svakodnevnom životu.

Preporučujemo

Međutim, u Londonu je zabeležena još jedna, na prvi pogled manje očigledna posledica ekstremnih vrućina. Visoke temperature i dugotrajno sušno vreme počeli su da utiču i na tlo na kojem se nalaze kuće. Stanovnici britanske prestonice tokom leta počeli su da primećuju neobične promene na svojim domovima, pukotine koje se šire zidovima, vrata koja odjednom više ne mogu normalno da se zatvore, kao i prozore koji se deformišu. Kako piše CNN, London i delovi jugoistočne Engleske nalaze se u središtu sve izraženijeg problema sleganja tla. Nakon dugotrajnih toplotnih talasa tlo se isušuje, skuplja i pomera, a zajedno sa njim mogu da se pomeraju i temelji zgrada.

Problem je povezan sa vrstom tla na kojem je izgrađen veliki deo Londona. Reč je o glinovitom tlu koje izrazito reaguje na promene količine vlage. Kada ima dovoljno vode, glina je upija i širi se, dok tokom dugotrajnih vrućih i sušnih perioda gubi vlagu i skuplja se. Ako se tlo ispod kuće ne skuplja ravnomerno, delovi temelja mogu početi da tonu. Posledice tada postaju vidljive i na građevini se pojavljuju karakteristične pukotine na zidovima, vrata zapinju, a prozori mogu da se iskrive.

Iz Britanskog geološkog zavoda (BGS) upozoravaju da je sleganje tla danas jedna od geoloških opasnosti koje nanose najveću štetu u Ujedinjenom Kraljevstvu. London je pritom posebno ranjiv. Vrste gline na kojima leži sadrže minerale izrazito osetljive na promene vlage, a britanska prestonica istovremeno je među područjima zemlje koja su najizloženija visokim temperaturama.

Dodatni problem stvaraju drveće i druga vegetacija. Tokom sušnih i vrućih perioda njihovo korenje širi se dublje i dalje u potrazi za vlagom. Pritom može izvlačiti vodu iz tla ispod obližnjih kuća, zbog čega se ono dodatno isušuje i skuplja.

Posebno su osetljive starije kuće, koje često imaju pliće temelje. To je značajno upravo za London, gde je više od polovine stambenih objekata izgrađeno pre 1945. godine.

Prema podacima britanskog osiguravača Aviva koje prenosi CNN, u brojnim delovima Londona do 2030. godine sve nekretnine mogle bi biti izložene mogućem ili verovatnom riziku od sleganja tla. Među njima su i Kensington, Vestminster i Siti Londona.

Problem više nije ograničen samo na glavni grad. Stručnjak za sleganje tla Bob Gibson, direktor kompanije Building & Structural Consultants, kaže da je pre četiri decenije, kada je počeo da radi u toj oblasti, sleganje tla uglavnom bilo problem Londona i jugoistočne Engleske. Danas se pojavljuje i u drugim delovima zemlje.

Posebno veliki broj prijava štete stiže nakon vrućih i sušnih leta. Tokom 2025. godine, koju su takođe obeležile ekstremne temperature, britanska osiguravajuća društva isplatila su rekordnih 415 miliona dolara za štete povezane sa sleganjem tla, što je 10 odsto više nego godinu ranije.

Međutim, stručnjaci očekuju da bi ovogodišnji iznos mogao biti još veći.

"Ova godina mogla bi biti najveća dosad jer je reč o drugom uzastopnom sušnom letu sa više toplotnih talasa", upozorio je Gibson za CNN.

Samo u drugom tromesečju ove godine osiguravači su isplatili više od 97 miliona dolara za takve štete, dok je prosečan zahtev dostigao rekordnih 27.000 dolara.

Sanacija može biti komplikovana i veoma skupa. U pojedinim slučajevima uklanjaju se drveće i vegetacija ili se postavljaju prepreke koje sprečavaju širenje korenja prema temeljima. Kod težih oštećenja potrebno je dodatno učvršćivati same temelje, između ostalog ubrizgavanjem betona ispod postojeće konstrukcije.

Rast rizika otvara i pitanje osiguranja kuća. Brunela Balzano, stručnjakinja za konstrukcije sa Univerziteta Kardif, upozorava da bi osiguravači u budućnosti mogli postati sve manje spremni da preuzimaju rizik povezan sa sleganjem tla.

Prema projekcijama BGS-a, ako se zagrevanje nastavi približno sadašnjim tempom, do 2070. godine problemom sleganja tla moglo bi biti pogođeno više od 26 odsto nekretnina u Londonu.

(Telegraf.rs)