Putin podiže uloge u ratu: Novi plan Kremlja izaziva strah, cilj je da se Ukrajina "baci na kolena"

Bivši direktor CIA Dejvid Petreus nalazio se na ukrajinskoj železničkoj stanici upravo u trenutku kada je ruski dron u nedelju pogodio putnički voz, ubrzo nakon što je kroz stanicu prošao diplomatski voz kojim su putovali bivši britanski premijer Boris Džonson i drugi strani zvaničnici.

Sunce je već izašlo, a stari voz je polako prilazio Poljskoj kada su stjuardi počeli da trče između vagona i viču putnicima da hitno napuste voz.

Preporučujemo

Dok su ljudi izlazili na peron, začula se paljba protivvazdušne odbrane, a potom i zvuk drona iznad njih.

"Odjednom smo čuli kako nešto dolazi, a onda je usledila veoma snažna eksplozija, bliže prednjem delu našeg voza", prisetio se Glen Korn, penzionisani visoki funkcioner CIA, koji je putovao sa generalom Dejvidom Petreusom, bivšim direktorom CIA.

"Bilo je veoma veliko, veoma blizu voza... Mogli ste da vidite udar, podigao se veliki oblak nakon eksplozije", rekao je Korn za britanski The Telegraph.

Dok Rusija na frontu ostvaruje veoma malo napretka, Moskva ne samo da pojačava napade iz vazduha velikog dometa na civilnu infrastrukturu sa ciljem da parališe Ukrajinu, već postaje i sve smelija u izboru meta.

Voz kojim je putovao Džonson krenuo je ranije nego što je bilo planirano zbog straha da bi Rusija mogla da izvede napad, saopštila je ukrajinska državna železnica.

Projektil velikog dometa pao je opasno blizu voza u kojem su se nalazili bivši visoki američki obaveštajci, dok su se spremali da pređu granicu. Napad se dogodio na samo oko 1,9 kilometara od poljske teritorije.

Ruski dron je takođe pogodio benzinsku pumpu na samo 800 metara od graničnog prelaza Jagodin–Dorohusk sa Poljskom, izazvavši veliki požar u ranim jutarnjim satima.

Napadi su izazvali osude evropskih zvaničnika, koji su optužili ruskog predsednika Vladimira Putina da pokušava da zastraši saveznike Ukrajine.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je te kritike u ponedeljak, rekavši da ruska vojska "sprovodi operacije na celoj teritoriji Ukrajine i da će tako i nastaviti".

Korn je rekao da ne veruje da je Rusija nameravala da direktno pogodi voz kojim su putovali oni ili evropski zvaničnici.

"Mislim da su želeli da pošalju poruku. Jedan deo te poruke glasi: ne treba da putujete u Ukrajinu, tamo nije bezbedno. Pokušavaju da izoluju Ukrajince", rekao je Korn.

Ipak, dodao je da je reč o operaciji visokog rizika koja je lako mogla da se završi drugačije - pogibijom visokih zvaničnika ili velikog broja civila.

"Igraju se vatrom... Putin definitivno podiže uloge. Sve je bliži poljskoj granici sa ovim napadima i mislim da eskalira situaciju", rekao je Korn.

Drugi smeli napadi na granične prelaze u blizini Moldavije i Rumunije dodatno su pokazali da Rusija postaje sve otvorenija u izboru meta i spremnija da ispituje granice eskalacije.

Ranije ovog meseca, avion kojim je putovao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zamalo je pogodio ruski dron na mlazni pogon dok se spremao da poleti iz Moldavije ka Norveškoj, naveli su ukrajinski i norveški zvaničnici.

Istovremeno, napadi izvedeni tokom vikenda uklapaju se u širu promenu ruske vojne kampanje.

Dok je stanje na kopnenom frontu relativno nepromenjeno, a dronovi velikog dometa postaju sve napredniji, Kremlj je pojačao vazdušni rat. Cilj je da se gušenjem ukrajinske privrede, kroz napade na komercijalne, transportne i logističke mreže, izvrši dodatni pritisak na zemlju.

Ruski napadi na energetsku infrastrukturu nisu prestali. Ruske navođene bombe su 27. avgusta uništile termoelektranu u Hersonu, nakon čega su ukrajinske vlasti pozvale stanovnike da napuste grad zbog straha da bi mogao ostati bez struje.

Međutim, železnice, benzinske pumpe, skladišta, pošte, kompanije i fabrike takođe su postale glavne mete, dok Rusija pokušava da poremeti transport robe i goriva, poveća troškove poslovanja i dodatno optereti privredu koja je već pod ogromnim pritiskom.

"Rusija širi kampanju napada na infrastrukturu sa energetskog i vojno povezanog sektora na širi ekonomski sistem koji omogućava funkcionisanje Ukrajine", rekao je Maksim Beznosjuk, istraživač u Centru za globalnu Evropu.

"Ovo postaje sistematska kampanja čiji je cilj da se naruši funkcionisanje ukrajinske privrede, izazovu nestašice resursa i poveća društveni pritisak, posebno pred zimu", rekao je on, dodajući da Moskva pokušava da izazove "istovremene ekonomske, logističke i resursne krize".

Analiza britanskog lista The Telegraph, zasnovana na podacima organizacije ACLED, pokazala je da se broj napada na industrijsku i komercijalnu infrastrukturu tokom leta 2026. godine više nego utrostručio u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.

Istovremeno, napadi na transportnu infrastrukturu porasli su za 25 odsto, dok su napadi na poljoprivredu više nego udvostručeni.

Tokom avgusta i septembra napadnuto je više od 30 velikih trgovinskih lanaca, potrošačkih brendova i logističkih kompanija. Tržni centri pogođeni su u Krivom Rihu, Pavlogradu, Sumi i Harkovu, pri čemu je stradalo više desetina civila.

Napadi dronovima na prehrambenu logistiku, uključujući skladišta i transport, izvođeni su gotovo neprekidno. To bi moglo da poveća cene za oko 2,5 odsto, prema rečima ukrajinskog ministra poljoprivrede Tarasa Visockog, mada pojedini trgovci upozoravaju na još veći rast.

Železnica je od početka godine bila meta više od 1.500 napada, prema rečima Mikole Kalašnjika, ukrajinskog ministra za obnovu, infrastrukturu i saobraćaj.

Napadi na benzinske pumpe, koji su ranije uglavnom bili ograničeni na područja u blizini fronta, poslednjih dana proširili su se i na Kijev. Gradonačelnik Vitalij Kličko upozorio je na mogućnost nestašice goriva, dok su napadi zabeleženi i u zapadnim oblastima, poput Volinja, Rivna i Lavova.

U napadima ključnu ulogu imaju rojevi dronova na mlazni pogon, koji lete i do tri puta brže od ranijih modela i mogu da dostignu veće visine, zbog čega ih je mnogo teže presresti.

Rusija je tokom leta čak osmostručila broj ovih dronova koji su korišćeni protiv Ukrajine. U avgustu je lansirano oko 2.800 takvih letelica, u poređenju sa 350 u junu.

Satelitski snimci Rusije pokazali su izgradnju novih baza za dronove, dovoljno blizu Ukrajine i NATO-a da omoguće izvođenje ovakvih napada.

Putin je ranije upozorio Kijev da očekuje "odgovor usmeren na najosetljivije sektore privrede", nakon niza ukrajinskih napada dronovima na internet trgovine koje ruskoj vojsci obezbeđuju vojnu i robu dvostruke namene. Moskva je te napade predstavila kao odmazdu.

Kremlj je u nedelju ponovio Putinove tvrdnje, navodeći da ranije nije nameravao da napada "sve i svašta", ali da je počeo to da radi nakon što su, kako tvrde, "sami Ukrajinci otvorili Pandorinu kutiju" svojim napadima.

Ukrajinski zvaničnici i zapadni analitičari smatraju da intenziviranje vazdušnih napada predstavlja pokušaj Moskve da nadoknadi nedostatak napretka na frontu.

Institut za proučavanje rata (ISW), američki istraživački centar, saopštio je tokom vikenda da su ukrajinske snage uspešnim protivnapadima duž fronta uspele da gotovo ponište teritorijalne dobitke Moskve ostvarene od marta 2026. godine.

"Strategija Kremlja, koja sve više stavlja akcenat na vazdušne napade velikog dometa, jeste da uništi i poremeti stvari brže nego što Ukrajina može da ih popravi i obnovi. Pošto nisu u stanju da ostvare odlučujući proboj na konvencionalnom ratištu, Rusija se sve više oslanja na sistematsko slabljenje države kako bi izvršila politički, društveni i ekonomski pritisak na Ukrajinu", ocenio je Beznosjuk.

"Oni ostvaruju veoma mali napredak na bojnom polju. Zato izgleda da pokušavaju da izvrše pritisak na ukrajinsku vladu, da je oslabe i pošalju poruku da vlada ne može da zaštiti svoje građane", rekao je Korn, bivši zvaničnik CIA.

(Telegraf.rs)