Mogući naslednici već isplivavaju: Merc pred ključnim testom, CDU na ivici izbornog praga!

Izbori u Berlinu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, koji se održavaju u nedelju, mogli bi da budu mnogo više od lokalnog političkog okršaja. Rezultati bi mogli da utiču i na stabilnost savezne vlade nemačkog kancelara Fridriha Merca, dok se u redovima demohrišćana (CDU) već pominju mogući naslednici, piše Associated Press.

Posebno težak rezultat za CDU očekuje se u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, gde se stranka prema aktuelnim anketama nalazi na svega šest odsto, odnosno samo jedan procenat iznad izbornog cenzusa od pet odsto.

Preporučujemo

SPD i AfD vode mrtvu trku

U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, pokrajini na Baltičkom moru sa nešto više od 1,5 miliona stanovnika, vodi se tesna trka između vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) i AfD.

SPD trenutno ima podršku oko 37 odsto birača, dok je Alternativa za Nemačku na 36 odsto. Socijaldemokrate su tako posle višemesečne trke uspele da preteknu AfD.

CDU Fridriha Merca nalazi se daleko iza njih. Podrška stranci pala je na svega šest odsto, što je tek nešto iznad cenzusa potrebnog za ulazak u pokrajinski parlament.

Levica je na devet odsto, dok su ostale stranke, uključujući Zelene i Savez Sare Vagenkneht, ispod ili oko izbornog praga i moraće da strahuju za ulazak u parlament.

Levica prva u Berlinu

Situacija je drugačija u Berlinu, gradu i pokrajini sa oko 3,7 miliona stanovnika, gde od 2023. vlast dele CDU i SPD.

Najnovije ankete pokazuju da je Levica na prvom mestu sa 22 odsto podrške, dok CDU ima 20, a AfD 18 odsto.

Zeleni su na 15 odsto, dok je SPD pao na svega 12 odsto.

Levica (Die Linke) je u odnosu na izbore 2023. napredovala za gotovo deset procentnih poena, dok je CDU izgubio više od osam. AfD je, s druge strane, gotovo udvostručila podršku u odnosu na prethodne pokrajinske izbore.

Zbog ovakvog odnosa snaga, nemački mediji ocenjuju da su mali izgledi za formiranje dvostranačke vlade. Kao moguće kombinacije pominju se tročlane koalicije koje bi činili CDU, Zeleni i SPD, odnosno Levica, Zeleni i SPD.

AfD i dalje bez partnera

Gotovo sve relevantne nemačke stranke odbijaju saradnju sa AfD. Stranka je u pojedinim pokrajinama klasifikovana kao ekstremistička, dok je na saveznom nivou pod nadzorom nemačke Službe za zaštitu ustavnog poretka u okviru statusa "slučaja sumnje".

Uprkos tome, AfD je na izborima u Saksoniji-Anhaltu 6. septembra osvojila gotovo 44 odsto glasova, ali joj je za formiranje vlade potreban koalicioni partner.

Stranka poslednjih dana sve otvorenije govori i o mogućnosti vanrednih saveznih izbora.

Na izborima za Bundestag u februaru 2025. AfD je osvojila 20,8 odsto, dok joj aktuelne savezne ankete daju oko 30 odsto. Najveću podršku i dalje ima na istoku Nemačke, u pokrajinama koje su nekada bile deo DDR-a (Istočna Nemačka).

Kopredsednica AfD Alis Vajdel izjavila je da želi da stranka do narednih saveznih izbora poveća podršku na 40 odsto.

U CDU se već pominju mogući naslednici

Rezultati izbora u dve pokrajine mogli bi da predstavljaju novi pritisak na kancelara Fridriha Merca, posebno nakon poraza CDU u Saksoniji-Anhaltu.

Nemački kancelar je pre nekoliko dana otkazao put u Njujork na Generalnu skupštinu UN.

Ministri iz njegove stranke stali su uz kancelara, a Merc je poručio da ne namerava da odustane od funkcije.

"Odustajanje za mene nije opcija", rekao je Merc posle izbornog debakla CDU u Saksoniji-Anhaltu, podseća nemačka agencija DPA.

Istovremeno, u nemačkim medijima sve češće se spekuliše o tome ko bi mogao da ga nasledi ukoliko bi došlo do promene na vrhu vlade.

Među imenima koja se pominju nalazi se Markus Zeder, premijer Bavarske i lider bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), sestrinske stranke CDU.

Kao potencijalni naslednik navodi se i Hendrik Vist, premijer najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije i političar CDU.

Ipak, za sada nema odluke o promeni na čelu savezne vlade, a Merc je jasno poručio da želi da ostane kancelar.

Nedeljni izbori u Berlinu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji zato će biti pažljivo praćeni i van granica tih pokrajina, posebno zbog odnosa snaga između CDU, SPD, Levice i AfD i posledica koje bi rezultat mogao da ima po saveznu politiku.

(Telegraf.rs)