Najveća muslimanska zemlja na svetu dobila na poklon prvi nosač aviona: Šta to smera Džakarta i po kojoj ceni?

Indonezija, zemlja sa preko 270 miliona stanovnika, dočekala je svoj prvi nosač aviona, nekadašnji italijanski ratni brod, za koji vlada kaže da će ojačati sposobnosti ove arhipelaške države u oblasti pomorske bezbednosti i odgovora na prirodne katastrofe.

Nekadašnji italijanski brod ITS Đuzepe Garibaldi, star 41 godinu, koji ima kapacitet za avione sa kratkim poletanjem i vertikalnim sletanjem, kao i helikoptere, dočekan je vojnom ceremonijom po dolasku u pomorsku bazu u luci Tanjung Priok, u severnoj Džakarti.

Preporučujemo

Italija je u martu pristala da pokloni ovaj nosač aviona Indoneziji, nakon što je povučen iz upotrebe 2024. godine, u potezu čiji je cilj jačanje šire italijanske odbrambene saradnje sa ovom zemljom jugoistočne Azije.

Italija nastoji da postigne sporazume o nabavci podmornica i aviona, a poklanjanje nosača aviona Indoneziji takođe joj omogućava da uštedi troškove rashodovanja broda, preneo je portal The Hill.

"Nameravamo da ovaj brod prvenstveno koristimo za vojne operacije koje nisu ratne, iako može biti angažovan i u borbenim misijama ako to bude neophodno“, rekao je nakon ceremonije načelnik indonežanske ratne mornarice, admiral Muhamed Ali.

On je rekao da bi nosač aviona mogao da služi mornarici još 15 do 20 godina i da bi mogao da primi 14 ili više helikoptera, u zavisnosti od njihove veličine.

Indonezija će postati druga zemlja u jugoistočnoj Aziji koja poseduje nosač aviona. Tajlandski HTMS Chakri Naruebet uveden je u službu 1997. godine, nakon što je nabavljen od Španije zajedno sa avionima AV-8S Matador sa mogućnošću operisanja sa nosača.

Ali je rekao da će nosač aviona sledeće nedelje biti zvanično uveden u sastav mornarice pod imenom KRI Šriviđaja, u čast carstva Šriviđaja, pomorske države sa sedištem na Sumatri koja je između sedmog i 13. veka postala jedna od dominantnih pomorskih i trgovačkih sila jugoistočne Azije.

Ranije je mornarica planirala da nosač aviona nosi ime KRI Gajah Mada.

Razvoj odbrambenih kapaciteta bio je jedan od glavnih prioriteta administracije predsednika Prabova Subijanta, koji se zalagao za širenje vojnih kapaciteta kroz nabavku podmornica, fregata, borbenih aviona i raketa, kao i za jačanje odbrambene saradnje sa različitim zemljama.

Međutim, nabavka broda Garibaldi pokrenula je pitanja o tome da li je Indoneziji nosač aviona uopšte potreban i da li bi vlada trebalo da troši milione dolara na obnovu i održavanje ratnog broda koji je već star.

Ministarstvo finansija Indonezije odobrilo je 2025. godine finansiranje programa nosača aviona u iznosu od 450 miliona dolara.

Međutim, pojedini poslanici upozorili su da bi ukupni račun mogao biti znatno veći. TB Hasanudin, član skupštinskog Odbora I, rekao je da bi samo troškovi prepravke i modernizacije nosača mogli dostići 16 biliona rupija (oko 900 miliona dolara).

Indonezija će prenameniti "Garibaldi"

Za razliku od velikih pomorskih sila koje koriste nosače aviona za lansiranje borbenih aviona daleko od matične obale, Indonezija vidi brod kao mobilni komandni centar i čvorište za podršku helikopterima, bespilotnim avionima i pomorskim operacijama na svojim hiljadama ostrva.

Govoreći tokom sastanka o upravljanju katastrofama početkom ovog meseca, Prabovo je rekao da će brod pomoći vlastima u borbi protiv šumskih i tresetišnih požara koji redovno prekrivaju delove jugoistočne Azije opasnom izmaglicom.

"Obnovićemo ga i pretvoriti u nosač za helikoptere i dronove", rekao je Prabovo i dodao:

"Ovo će u velikoj meri pomoći našem reagovanju na katastrofe".

Takođe je izneo planove za upravljanje dronovima sa broda i korišćenje kao mobilne platforme koja bi se mogla brzo rasporediti u slučaju prirodnih katastrofa. Poplave izazvane monsunima, zemljotresi i vulkanska aktivnost su česti širom Indonezije.

Oprez zbog troškova i operativnih izazova

Međutim, upravljanje nosačem aviona je izuzetno skupo, a stručnjaci su doveli u pitanje da li je rukovodstvo Indonezije razmislilo o tome da li je on neophodan za odbrambene potrebe zemlje ili za potrebe sanacije usled katastrofa.

Akvizicija dolazi u trenutku kada se najveća ekonomija jugoistočne Azije suočava sa rastućim fiskalnim pritiscima. Prabovoova vlada finansira ambiciozan program besplatnih hranljivih obroka i druge skupe inicijative, dok ekonomisti upozoravaju na usporavanje rasta, slabije državne prihode i sve veća budžetska ograničenja, što podstiče pažljivije ispitivanje velikih vladinih projekata potrošnje.

"Plan za akviziciju Garibaldija mora biti zasnovan na stvarnim operativnim potrebama i našoj sposobnosti da njime upravljamo, a ne da bude vođen ponosom ili drugim razmatranjima", rekao je Muhamed Fauzan Malufti iz Centra za strateške i međunarodne studije.

Rekao je da kreatori politike moraju da procene ne samo troškove nabavke i modernizacije broda, već i sposobnost mornarice da održi svoje operacije, uključujući osoblje, održavanje, gorivo, sisteme naoružanja i prateću infrastrukturu.

Fauzan je rekao da vlada treba da bude transparentna u vezi sa tim razmatranjima, posebno imajući u vidu starost broda. Naveo je tajlandski nosač aviona kao upozoravajući primer, rekavši da je veliki deo svog veka trajanja proveo u luci zbog operativnih i budžetskih ograničenja.

"Suština je da ovo ne bi trebalo da se forsira. U suprotnom, troškovi bi mogli da nadmaše koristi. Novac bi možda bilo bolje potrošiti na druge prioritete, kao što je povećanje broja fregata u floti", rekao je Fauzan.

Vojni analitičar Hairul Fahmi iz Instituta za bezbednost i strateške studije rekao je da nosači aviona nisu prioritet za Indoneziju, koja je fokusirana na sprečavanje protivnika da slobodno deluju u teritorijalnim vodama zemlje.

"Indonezija ima veću potrebu za podmornicama, fregatama i asimetričnim sistemima naoružanja kako bi zaštitila svoj pomorski suverenitet", rekao je.

Ali je dodao da ako Indonezija želi da se pozicionira kao velika pomorska nacija, "nosač aviona može biti i simbol nacionalne moći i multifunkcionalna platforma sposobna da podrži širok spektar vojnih i nevojnih misija".

(Telegraf.rs)