Rezultati izbora u Rusiji nikog nisu iznenadili, ali jedno je i dalje nepoznanica: Šta će uraditi Kremlj?

Mnoge stvari u vezi sa Rusijom teško je predvideti. Međutim, ishod izbora nije bio jedna od njih.

U političkom sistemu koji čvrsto kontroliše Kremlj, očekivalo se da će vladajuća stranka – Jedinstvena Rusija – zadržati kontrolu nad parlamentom.

Preporučujemo

Nije bilo neočekivanih obrta. Ni iznenađenja. Nijedna druga stranka nije joj se ni približila.

Preliminarni rezultati ukazuju na to da je Jedinstvena Rusija na putu da zadrži ustavnu većinu u Državnoj dumi. I to nakon više od četiri i po godine rata protiv Ukrajine, koji je rezultirao ogromnim gubicima ruske vojske na bojnom polju i izazvao ekonomske teškoće, kao i nestašicu goriva usled ukrajinskih napada dronovima na ruska naftna postrojenja, piše BBC.

Čini se da su stranke koje su prešle cenzus od 5% i ušle u novu Dumu iste one koje su činile i prethodni saziv parlamenta. A ta Duma je u potpunosti podržavala Kremlj i takozvanu specijalnu vojnu operaciju.

Jedna od stranaka koja nije ušla u parlament je Jabloko.

Jabloko je bila jedina antiratna stranka kojoj je bilo dozvoljeno da učestvuje na ovim izborima. Međutim, samo 12 dana nakon registracije, Vrhovni sud ju je uklonio sa glasačkog listića. Činilo se da to ukazuje na zabrinutost Kremlja zbog toga što je mirovna poruka Jabloka nailazila na sve veći odjek u javnosti.

Stranku ne iznenađuje to što će nova Duma, po svemu sudeći, biti podjednako poslušna kao i prethodna.

"Kakav bi drugačiji ishod mogao da postoji kada se na glasačkom listiću nalazilo 10 stranaka, a sve one podržavaju politiku (ruskog predsednika Vladimira) Putina?", kaže za BBC predsednik stranke Jabloko, Nikolaj Ribakov.

"Ne verujem da će se Duma promeniti. Stoprocentno će glasati za Putinovu politiku, baš kao i do sada", dodao je.

Iako je stranka Jabloko uklonjena sa partijske liste, oko 100 njenih kandidata ostalo je u trci u pojedinačnim izbornim jedinicama, uprkos tome što je stranka i dalje bila izložena stalnim pritiscima.

"Neki od naših kandidata koji je trebalo da se kandiduju nalaze se u zatvoru, mnogima je onemogućeno učešće na izborima, a neki od naših posmatrača nisu bili registrovani, pa nisu mogli da nadgledaju glasanje", kaže Nikolaj.

Uoči poslednjeg dana ovih trodnevnih izbora, Ukrajina je pokrenula masovni napad dronovima na područje Moskve. Pogođena je gradska rafinerija nafte. Na biračkom mestu u blizini naftne rafinerije glasači su pričali o napadu. Kako piše BBC, i ovde je vladalo malo iznenađenja zbog onoga što se dogodilo.

Nakon više od četiri i po godine ruskog rata protiv Ukrajine, stanovnici Moskve navikli su se na to da njihov grad povremeno postaje linija fronta. Umesto zaprepašćenja, osećala se tiha rezignacija.

"Ljudi u Donbasu, kao i u Brjansku i Belgorodu, blizu ukrajinske granice, svakodnevno se susreću sa ovakvim stvarima. Oni jednostavno nastavljaju sa svojim životima", kaže glasač po imenu Viktor.

Iako je ishod ovih izbora bio predvidiv, ono što sledi manje je izvesno. Kremlj će verovatno iskoristiti ovaj rezultat da tvrdi kako je većina Rusa stala uz predsednika, kao i da opravda buduće politike i naknadne odluke u vezi sa ratom.

Predsednik Putin je nedavno isključio mogućnost novog talasa mobilizacije.

"Danas ne postoji scenario koji bi to zahtevao", izjavio je on.

Uprkos zvaničnim demantijima, u ruskom društvu i dalje vlada duboka zabrinutost zbog mogućnosti nove mobilizacije.

U najmanju ruku, Kremlj će izborni rezultat verovatno tretirati kao „mandat naroda” za nastavak rata, piše BBC.

(Telegraf.rs)