Dečak sa plavim loknama nestao je u pustinji pre godinu dana: Zašto i dalje policija nema nikakav trag?

Maleni Gas Lamont nosio je sivi šeširić preko svojih plavih lokni. Bio je obučen u plavu majicu sa "minionima" dok se igrao u pesku ispred bakine i dekine kuće u ruralnom delu Australije prošlog septembra. Kada je baka izašla u dvorište da proveri šta radi, dečaka nije bilo... Do danas nije pronađen.

Nestanak četvorogodišnjeg dečaka iz ograđenog dvorišta kuće na udaljenoj farmi ovaca, gotovo 50 kilometara od najbližeg grada, pokrenuo je najveću policijsku potragu u istoriji države Južna Australija.

Preporučujemo

Tokom nekoliko sati, a zatim i narednih dana, stotine policajaca, pripadnika vojske i drugih timova za potragu pretraživali su područje u radijusu od 6 kilometara oko kuće, peške. Ali traga od Gasa nije bilo – ni njegove kape, ni majice, ni malih čizama koje je nosio.

Detektivi su ispraznili tri brane, pretražili šest rudarskih okna i poslali dronove sa specijalizovanim kamerama kako bi napravili detaljne snimke, koje je kasnije analizirala veštačka inteligencija.

I dalje ništa. A onda, pet meseci kasnije, policija je objavila šokantnu vest – slučaj se sada smatra "teškim krivičnim delom".

Mala deca nestaju sve vreme, a statistika pokazuje da se većina pronađe u roku od nekoliko sati, unutar sopstvenih domova ili na udaljenosti ne većoj od dva kilometra od kuće.

Neki su snimljeni kamerama na ulaznim vratima ili sigurnosnim kamerama koje pružaju ključne tragove, dok su drugi odvedeni pred očima svedoka koji policiju mogu uputiti na potencijalnog otmičara.

Ništa od toga ne važi za slučaj Gasa Lamonta.

Policija je usmerila istragu na tri člana porodice koji su se 27. septembra 2025. godine, kada je Gas nestao, nalazili na tom imanju: njegovu majku i njene roditelje.

Viši inspektor Daren Filke iz policije Južne Australije izjavio je u februaru da su u iskazima članova porodice uočene "nedoslednosti".

"Usled tih nedoslednosti i njihove dalje provere, osoba koja živi na imanju Ouk Park... više ne sarađuje sa nama", rekao je Filke.

Filke je isključio mogućnost da su Gasovi roditelji osumnjičeni, čime je sumnja pala na jednog od njegovih baba ili deda – koji je javno odbacio te navode.

Sedam meseci kasnije, niko nije optužen, a čini se da policija – bar prema onome što je poznato javnosti – nije ništa bliže rešavanju slučaja koji je postao jedna od najmisterioznijih australijskih priča o nestanku osobe.

Izolovana farma 

Iz vazduha, farma Oak Park Station izgleda kao tačka u ogromnom, uglavnom pustinjskom predelu prošaranom drvećem, niskim rastinjem i dugim nizovima puteva i ograda, oko 150 milja severno od Adelejda.

Dva dugačka zemljana puta vode kilometrima od najbližeg grada, Junte, prolazeći pored drugih stočarskih farmi i kroz nekoliko kapija za koje policija kaže da su vlasnici zemljišta redovno zaključavali.

Sve do prošlog septembra, stanovnici su uglavnom živeli povučeno – što nije bilo teško s obzirom na udaljenost i duge sate potrebne za održavanje farme za uzgoj ovaca.

Farmu je u vlasništu Gasove bake i deke, Džosi i Šenona Mareja. U pitanju su roditelji Gasove majke Džesike Marej.

Džosi i Džesika su tog dana okupljale ovce u ograđenom delu imanja sa svojim psima i vratile su se do kuće oko 17:30, rekla je Džosi u jednoj televizijskoj emisiji.

Šenon je bila na imanju i brinula o Gasu i njegovom mlađem bratu Roniju, ali je na trenutak skrenula pogled sa njega dok se on zabavljao, kao što je često radio na imanju.

"Šen je rekla da je Gas bio dole, blizu onoga što smo zvali sklonište za bombe, i da se igrao", rekla je Džosi u junu.

"Kada smo pogledali, njega nije bilo. Rekli smo Šen: ‘Kada si ga poslednji put videla?’ A ona je rekla: ‘U 5 sati.’ I tako je, u tom... vremenskom periodu od pola sata, nestao", tvrdila je.

Džosi je rekla da je Gas voleo da istražuje imanje peške ili na svom biciklu i da je ranije umeo da odlutа, ali nikada predaleko.

Na snimku koji je porodica objavila kako bi pomogla u potrazi, Gas se vidi sa velikim šeširom, kako bosim nogama gura svoj balans bicikl preko kamenitog prilaznog puta.

"Voleo je svoj bicikl, da ga gura unaokolo i samo pusti da se kotrlja nizbrdo", prisetila se Džosi dodajući da je Gas bio "samo jedno normalno, srećno četvorogodišnje dete."

Tražili ga sami dok nije pao mrak

Kada su shvatili da je Gas nestao, njegova majka i baka i deda počeli su da ga traže po imanju, počevši od podruma koji su gradili, bazena i svih objekata.

"Imamo još 45 minuta dnevne svetlosti", prisetila se Džosi da je rekla Džesiki pa su seli na motocikle kako bi proverili udaljenije delove imanja: rezervoare za vodu, branu i objekat za šišanje ovaca.

Do 20 časova, putevi oko farme Oak Park Station bili su obavijeni mrakom koji su prekidali samo snopovi farova i baterijskih lampi, pa je porodica shvatila da je vreme da pozove policiju.

Jedan policajac iz najbližeg grada stigao je da im pomogne u pretrazi imanja, dok je policijski helikopter sa infracrvenom kamerom kružio iznad njih. Sa svitanjem je počela potraga peške koja se proširila na područje od 94 kvadratna kilometra, dok su dronovi skenirali prašnjavi teren.

Ali visokotehnološka oprema ima svoja ograničenja u tako surovom okruženju. Pesak iz zaleđa, zarobljen u žbunju i pustinjskoj travi, zadržavao je toplotu dugo nakon zalaska sunca, što je značilo da je "svaki pojedinačni žbun izgledao kao toplotna meta", rekao je Danijel Vud, izvršni direktor kompanije Working Drones Australia.

Dnevne temperature bile su blizu 30 stepeni Celzijusa, dok su noći bile hladne, sa temperaturama nižim od 10 stepeni Celzijusa.

"Kada padne mrak, većina male dece ume da pronađe neko mesto gde će spavati, bilo da je to ispod klupe u parku, ispod žbuna ili negde slično", rekao je penzionisani viši narednik policije Kvinslenda Džim Vajthed, koji je napisao smernice za potragu i spasavanje.

"Ali ona nemaju veštine da pronađu vodu, pronađu hranu, pronađu toplotu ili prilagode svoje okruženje", dodao je.

A potraga za decom zahteva da svet posmatrate iz njihove perspektive.

"Ona uglavnom nikada ne hodaju pravolinijski. Često rade stvari koje odrasli neće razumeti. Traže mesta prošarana svetlošću i senkom, prate leptira ili čak prate nekog kućnog ljubimca", rekao je Vajthed.

Da li je Gas otet?

Kada dete nestane u gradu, policija odmah reaguje zbog mogućnosti otmice. U SAD se postavljaju blokade na putevima dok FBI-jev tim za brzu reakciju u slučajevima otmice dece kreće u akciju. Vozači u okolini se ispituju, susedne kuće se pretražuju, a svi dostupni video-snimci detaljno se analiziraju u potrazi za osumnjičenima.

U retko naseljenom australijskom zaleđu, pomoć stiže sporije. Drugi policajac koji je te noći pozvan na farmu izgubio se i, uprkos najboljim uputstvima porodice, odustao od pokušaja da ih pronađe, rekla je Džosi Marej.

Oak Park Station nije označen putokazima, a za pronalaženje imanja potrebno je poznavanje tog područja, rekao je Fielke novinarima u februaru, objašnjavajući zašto policija nije verovala da je Gas otet.

"To nije mesto na koje tek tako možete da odete", rekao je.

Na imanju nisu pronađeni tragovi vozila koji bi neobjašnjivo vodili ka njemu ili od njega, rekao je on. Takođe, svi ljudi iz tog područja koji su prema svojim karakteristikama predstavljali potencijalni rizik za izvršenje krivičnih dela nad decom bili su ispitani, a policija ih je isključila iz istrage.

Gas tada nije imao nikakvu rutinu zbog koje bi se u to doba dana redovno nalazio van kuće svojih bake i dede, pa je bilo "veoma malo verovatno" da je neko napravio detaljan plan njegovog kretanja i pojavio se u pravom trenutku da ga otme, rekao je Fielke.

"Mogućnost da bilo ko otme Gasa izuzetno je mala", smatra Fielke.

Džosi Marej se ne slaže. Veruje da je sasvim moguće da je neko prošao udaljenim putem, prišao kući i oteo dečaka.

Takođe kaže da su dokazi o prisustvu uljeza – tragovi guma ili otisci stopala – mogli da budu uništeni zbog velike aktivnosti i oblaka prašine koji su se podizali na putevima oko imanja tokom prvih dana potrage.

Nada da će Gas biti pronađen živ slabila je kako su prolazili dani i nedelje. Pošto odgovora nije bilo, zona vazdušne potrage proširena je na 706 kvadratnih kilometara.

Ako je umro u divljini, njegovo telo bi trebalo da bude negde tamo. Ili bar komad odeće.

Krajem oktobra policija se obratila kompaniji Nearmap, koja snima fotografije za potrebe osiguravajućih kompanija, u mnogo većoj rezoluciji nego što je moguće videti na Google Earthu.

Iz aviona koji leti na visini od oko 2.000 metara, njihove fotografije mogu da pokažu čak i pukotine na crepovima nastale nakon grada.

Njihov avion je nekoliko dana leteo iznad čitavog područja potrage, praveći fotografije toliko velike i detaljne da su morale da budu analizirane pomoću veštačke inteligencije. Za to se Nearmap obratio kompaniji Sci-eye, koja koristi svoje modele veštačke inteligencije za brojanje kengura, kako bi pomogla vlastima u kontroli njihovog broja.

Na snimcima Oak Park Stationa, Sci-eye je pronašao 10.000 ovaca, 6.000 koza, 6.000 crvenih kengura, nekoliko stotina emua, sive kengure, valarue i nekoliko orlova klinastog repa. Ali nisu pronašli Gasa Lamonta.

"Policiji je prosleđeno 15 nejasnih objekata, ali među njima nije bilo ničega što bi očigledno odgovaralo onome što bismo očekivali da vidimo u vezi sa Gasom", rekao je Endru Volš, osnivač i direktor kompanije Sci-eye. Policija je proverila te objekte, ali nije pronašla ništa.

Tehnologija nije savršena, rekao je Volš; ako se Gas zavukao ispod žbuna da spava, kamera ga ne bi nužno pronašla.

"Možda je odlutao i sakrio se ispod nekog drveta, a mi ne možemo da vidimo ispod tog konkretnog drveta", dodao je.

Da li ga je odnela životinja?

Porodični prijatelj Bil Harbison izneo je za medije teoriju da je možda orao klinastog repa sleteo i odneo Gasa.

Stručnjak za grabljivice Ian Falkenberg rekao je da je to primer pogrešnog narodnog verovanja koje među farmerima postoji o snazi najveće australijske ptice grabljivice.

"Da li je orao mogao da odnese dete i odleti sa njim u daljinu? Apsolutno ne", rekao je za CNN.

Ženke orla klinastog repa veće su od mužjaka, ali ni one ne teže više od nekoliko kilograma, rekao je on. I mužjaci i ženke su previše lagani da bi mogli da podignu dete Gasovog uzrasta, koji je, kako se veruje, bio težak oko 13 kilograma.

Falkenberg je rekao da orlovi klinastog repa imaju nezasluženu reputaciju kada je reč o ubijanju stoke i da se tokom svih godina svog rada nije susreo ni sa jednim verodostojnim izveštajem o njihovom napadu na čoveka.

Dingo psi su druga priča.

Poznato je da su ove autohtone divlje životinje ubile bebu Azariju Čemberlen, koja je odvedena u australijskom zaleđu 1980. godine, kao i da su napali kanadsku turistkinju Pajper Džejms, koja je ranije ove godine preminula nakon napada na ostrvu K'Gari, nedaleko od obale Kvinslenda. Međutim, prema Volšu, nijedan dingo nije primećen na ogromnom području pretrage oko Oak Park Stationa.

U tom području žive i veoma otrovne smeđe zmije, čiji bi ujed mogao da usmrti malo dete. Ali čak i da je Gas, nažalost, umro u divljini, priliv životinja koje se hrane lešinama verovatno bi ukazao tragačima na prisustvo njegovog tela, kažu stručnjaci.

Ptice bi kružile nebom iznad tog mesta, rekao je Falkenberg.

Divlje svinje takođe su poznate po tome da se hrane leševima širom većeg dela Australije. Ali Volš kaže da analiza kompanije Sci-eye nije pronašla divlje svinje na području potrage.

"Da li je on uopšte ovde?"

Odsustvo bilo kakvih tragova, čak i komadića odeće, usmerilo je policiju u pravcu koji se u početku smatrao nezamislivim.

"Kada ne pronađemo baš ništa, onda moramo da počnemo da razmišljamo: Da li je on uopšte ovde? Da li je uopšte nestao?", rekao je Vajthed, stručnjak za potrage.

Policija Južne Australije nije imenovala osumnjičenog kada je saopštila da slučaj nestalog Gasa smatra "teškim krivičnim delom", ali se ubrzo pročulo da je osumnjičena njegova baka – Džosi Marej.

Policija je ranije saopštila da razmatra tri mogućnosti: da je Gas odlutao; da je otet; ili da je neko ko ga je poznavao umešan u njegov nestanak i sumnjivu smrt.

Pošto su prve dve mogućnosti isključene, pažnja se usmerila na treću.

"Oni misle da sam ga zakopala", rekla je Džosi u svom jedinom javnom intervjuu za 7 Spotlight.

"Iz toliko razloga, to je besmisleno. Pomisliti da bih mogla da se suočim sa traumom da uradim tako nešto takođe bi bilo apsurdno", dodala je.

Kada je CNN zatražio potvrdu da je Džosi Marej osumnjičena, policija Južne Australije odbila je da komentariše, navodeći da je istraga u toku.

Džosi i Šenon Marej ranije su bili u braku, pre nego što je Džosi devedesetih godina promenila pol. I dalje su poslovni partneri i zajedno žive i rade na imanju.

Njihov prijatelj Bil Harbison rekao je emisiji Spotlight da je policija svoju pažnju usmerila na Džosi zbog njene "transrodne situacije". Zamenica komesara policije Južne Australije Linda Vilijams brzo je odbacila tu tvrdnju i za 7 News rekla da je to "besmislica".

U januaru su detektivi tokom pretresa Oak Park Stationa zaplenili nekoliko predmeta, uključujući vozilo, motocikl i nekoliko elektronskih uređaja. Do maja je policija saopštila da forenzičko ispitivanje tih predmeta nije dovelo do novih pravaca u istrazi. Takođe nisu pomogli ni da se bilo koji osumnjičeni isključi iz istrage, dodala je policija.

U junu se Džosi pojavila pred sudom zbog nepovezane optužbe, nakon što je policija tokom pretresa Oak Park Stationa pronašla neregistrovani prigušivač. U Australiji se prigušivači klasifikuju kao zabranjeno oružje, a za posedovanje je potrebna dozvola.

Njen advokat Endru Ej rekao je sudu da "ovo nije neki film o Džejmsu Bondu u kojem negativac ili plaćeni ubica vreba iza uglova i uklanja mete gotovo nečujnim pucnjem – to nije ono čime se ovaj sud bavi."

Marej je kažnjena sa oko 10.000 australijskih dolara (7.000 američkih dolara) i zabranjeno joj je da poseduje dozvolu za oružje narednih pet godina.

Advokat Džosi Marej nije odgovorio na zahtev CNN-a za intervju. Advokati koji zastupaju Šenon Marej rekli su CNN-u da ona sarađuje sa policijom i da nemaju dodatnih komentara.

Falkenberg, stručnjak za grabljivice, rekao je da je poznavao Marejeve oko deset godina, dok je radio u blizini Oak Park Stationa, mnogo godina pre nego što se Gas rodio.

"Većina tih stočara tamo su zaista dobri ljudi... U toj zajednici pomažu jedni drugima. Oni su deo zajednice", rekao je dodajući da su "bili divni ljudi".

Potraga za Gasom se nastavlja

Ljudi i dalje traže Gasa, godinu dana nakon njegovog nestanka. Ekipe za potragu ponovo su izašle na teren u maju, nakon obilnih kiša, u nadi da će voda otkriti nove tragove. Međutim, bez rezultata.

Nearmap je u avgustu napravio nove snimke područja potrage, koje Volš iz kompanije Sci-eye još uvek analizira.

"Izgleda potpuno drugačije nego kada je avion prvi put leteo iznad tog područja", rekao je.

Kiša je donela novi život na neplodnu, crvenu zemlju i, umesto da otkrije nove tragove, možda je dodatno prikrila sve dokaze o tome gde se nestali dečak nalazi.

"Ako tamo postoji bilo šta očigledno za šta smatramo da bi trebalo da bude prijavljeno, odmah ćemo obavestiti policiju", rekao je Volš.

Vajthed, stručnjak policije za potrage, često svedoči pred sudom i daje procene o kvalitetu policijske potrage kada neka osoba nestane. Na pitanje da li je policija Južne Australije učinila dovoljno da pronađe dečaka, odgovorio je: "Apsolutno".

"Pretražili su područje daleko izvan bilo kakve zone u kojoj bi Gas mogao sam da preživi", rekao je.

Gasovi roditelji su tokom čitavog slučaja uglavnom izbegavali javnost. Nakon što je policija saopštila da njegov nestanak tretira kao "teško krivično delo", zahvalili su se ekipama koje su učestvovale u potrazi i pozvali sve koji imaju bilo kakvu informaciju da se jave.

"Čak i najmanji detalj mogao bi da nam pruži odgovore koji su nam očajnički potrebni", naveli su u saopštenju.

"Sve što želimo jeste da vratimo Gasa kući i saznamo šta se dogodilo našem predivnom dečaku", naveli su.

(Telegraf.rs)