Veliki susret Trampa i Sija: Kina ima snažan adut, Amerika traži ustupke

Četiri meseca  je prošlo otkako su se lideri dve svetske supersile poslednji put sastali. Za to vreme kineski predsednik Si Đinping je nadgledao snažan rast kineske trgovine sa svetom, dok se američki predsednik Donald Tramp suočavao sa padom podrške kod kuće.

Ta promena okolnosti ublažila je očekivanja od njihovog samita u Vašingtonu ove nedelje, navode analitičari, ocenjujući da Si ne žuri da pravi ustupke, dok je Tramp ograničen skupim ratom sa Iranom, koji je ugrozio i njegovu popularnost i novčanike Amerikanaca.

Preporučujemo

Dok bi složena pitanja poput Tajvana mogla da se nađu na dnevnom redu, glavni fokus sastanka 24. septembra biće pitanje da li će lideri najaviti produženje trgovinskog primirja postignutog prošle godine, kojim je izbegnut veliki udar na svetsku ekonomiju.

"Si zapravo ne traži ništa konkretno. Želi da produži neformalni dogovor sa Trampom kako bi Kina imala vremena da se ojača", rekao je Džon Czin, stručnjak za spoljnu politiku iz Instituta Brukings, koji je ranije bio direktor za Kinu u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD.

"Živimo u Sijevom svetu"

Zvaničnici Bele kuće pokušavaju da umanje očekivanja od velikih dogovora. Američki ministar finansija Skot Besent i kineski vicepremijer He Lifeng predvodili su u nedelju pripremne razgovore u Njujorku, čiji je cilj bio da se pripremi teren za moguće dogovore o pravilima za veštačku inteligenciju i trgovini proizvodima koji nisu od strateškog značaja.

To je daleko od Trampovog obećanja po povratku na vlast 2025. godine da će carinama rešiti trgovinski deficit sa Kinom, koji je, kako je tada tvrdio, „uništavao“ Sjedinjene Američke Države.

Međutim, nakon što je u oktobru te godine sa Sijem dogovorio primirje, njegova pažnja bila je podeljena između brojnih drugih spoljnopolitičkih sukoba , od ratova u Iranu i Ukrajini do sporova sa Evropom oko slobode govora.

Kina se suočava sa sopstvenim problemima, poput usporavanja domaće tražnje i dugotrajne krize na tržištu nekretnina, ali izvozni rast koji je Tramp pokušavao da obuzda i dalje snažno radi, u onome što ekonomisti sve češće nazivaju "Kineskim šok 2.0".

Očekuje se da će kineski trgovinski suficit sa ostatkom sveta drugu godinu zaredom premašiti bilion dolara.

Iako su američke mere za ograničavanje jeftinih pošiljki na koje se oslanjaju onlajn trgovci poput Šejna i Temua dale rezultate, više od polovine od oko 6.500 kategorija proizvoda koje je Kina ove godine do sada prodala SAD beleži rast u odnosu na 2025. godinu.

Delegacija kineskih poslovnih lidera, među kojima bi mogli da budu i predstavnici kompanija koje su pod regulatornom lupom SAD dok pokušavaju da dobiju veći pristup američkom tržištu, trebalo bi da prati Sija tokom posete Vašingtonu.

"Trampova administracija je mislila da može da iskoristi ogroman jednostrani pritisak kako bi naterala Kinu na ustupke, ali to se nije dogodilo", rekao je Skot Kenedi, stručnjak za ekonomske odnose SAD i Kine iz vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS).

"Sada je ovo svet Si Đinpinga i svi mi živimo u njemu."

Tajvan i trgovinski dobici

Ukoliko je Si, kako analitičari sugerišu, zaista u povoljnijoj pregovaračkoj poziciji, to bi moglo dodatno da zabrine američke saveznike u Aziji, koji strahuju da bi kineski lider mogao da izvrši pritisak na Trampa da ublaži podršku Vašingtona Tajvanu, demokratski uređenom ostrvu koje Pekingsmatra delom svoje teritorije.

Si ga je tokom susreta u Pekingu u maju više puta pitao o Tajvanu, uključujući pitanja o prodaji oružja i spremnosti Vašingtona da brani ostrvo, rekao je Tramp novinarima.

Američki predsednik je paket naoružanja za Tajvan vredan 14 milijardi dolara, koji je još na čekanju, opisao kao "pregovarački adut" u odnosima sa Pekingom.

Pojedini zvaničnici u Tajpeju i Tokiju strahuju da bi Tramp mogao da odluči da iskoristi taj adut u zamenu za političke dobitke pred novembarske izbore za Kongres, koji bi mogli da budu izazovni za njegovu Republikansku stranku.

To bi moglo da uključuje kinesku kupovinu aviona kompanije Boing ili poljoprivrednih proizvoda iz SAD, kao i obaveze Pekinga da ograniči protok hemikalija koje služe kao prekursori za fentanil i koje su doprinele opijumskoj krizi u SAD.

"Odnosi Kine i SAD postali su više transakcioni“, rekao je Vu Sinbo, profesor na Univerzitetu Fudan u Šangaju i savetnik kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Dok bi Vašington mogao da želi da prioritet budu trgovinski pregovori, za Peking bi američki pristup Tajvanu mogao da bude ključno pitanje, rekao je on.

"Ako uvažite našu zabrinutost zbog pitanja Tajvana, onda bismo bili spremni da uvažimo vaše zabrinutosti u vezi sa drugim pitanjima, bilo da je reč o sprovođenju zakona ili kupovini američkih poljoprivrednih proizvoda", rekao je Vu.

Pritisak na Iran

Vašington takođe smatra da Si ima jedinstvenu mogućnost da izvrši pritisak na Iran kako bi se okončao rat koji je doveo Trampovu popularnost na najniži nivo tokom njegove političke karijere.

Međutim, Si do sada nije pokazao veliku spremnost da to učini. Reuters je ranije ovog meseca objavio da Peking prodaje Iranu robu vrednu milijarde dolara preko sistema za zaobilaženje sankcija. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nije upoznato sa takvom šemom.

Pretnje Vašingtona iz prošlog meseca sekundarnim sankcijama protiv zemalja koje posluju sa Iranom , što je Besent nazvao 2ekonomskim Danom D", zasad očigledno nisu primenjene protiv Teherana, najvećeg trgovinskog partnera Kine.

Analitičari ocenjuju da je i to dodatni dokaz da Tramp želi da odnosi sa Sijem ostanu stabilni dok se fokusira na druga pitanja, aranžman koji odgovara i kineskom lideru.

"I Si i Tramp smatraju da je veoma korisno da odnosi budu stabilni kako bi mogli da se usredsrede na hitnije stvari“" rekla je Rubi Osman, viša geopolitička istraživačica Instituta Toni Blera za globalne promene.

"Za Trampa je to Iran. Za Sija je to izgradnja kineske unutrašnje otpornosti za ono što dolazi nakon Trampa."

(Telegraf.rs)