Erdogan: UN mora ukinuti pravo veta u Savetu bezbednosti

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan napisao je članak za Bloomberg, pod naslovom "UN mora ukinuti pravo veta Savetu bezbednosti". On je u članku naveo da su "tragedije kojima je svijet svedočio poslednjih godina, poput pandemija, energetskih kriza, poremećaja u lancima snabdevanja i regionalnih sukoba, pokazale da prepuštanje rešavanja kriza s kojima se svet suočava volji nekoliko glavnih gradova više ne odgovara današnjoj stvarnosti".

Naglašavajući da se prilagođavanje globalnih mehanizama odlučivanja današnjim uslovima više ne može odgađati, Erdogan je ukazao na to da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje odražava strukturu iz perioda nakon Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Ističuči da efikasnije, pravednije i odgovornije poimanje zastupljenosti predstavlja neophodnost, te da put do toga vodi ne samo kroz proširenje zastupljenosti, već i kroz pravednu podelu liderske odgovornosti, Erdogan je naglasio:

- Dužni smo da uključimo iskustvo, kapacitet i volju različitih geografskih područja u rešavanje globalnih i regionalnih pitanja. Naš poziv "Svet je veći od 5" u tom je smislu poziv na šire poimanje odgovornosti. Potrebu za reformom sada je nužno pretvoriti u konkretnu mapu puta. U središtu te mape puta mora se nalaziti ukidanje privilegije veta. Jer dodavanje novih privilegovanih članica Savetu bezbednosti ne rešava problem koncentracije moči odlučivanja u rukama nekoliko država, već samo proširuje obim te privilegovane strukture. Ukidanje privilegije veta mora biti i početna tačka i temeljni strateški cilj svake smislene reforme. Reforma ne može značiti dodeljivanje iste privilegije i drugim državama. Unutar Generalne skupštine mora se formirati široka koalicija oko principa da nijedna država nema pravo trajno blokirati volju većine međunarodne zajednice.'

Naglašavajući da se "ponovo mora uspostaviti i ravnoteža između Saveta bezbednosti i Generalne skupštine, Erdogan je izjavio:

- Moguće je povećati kapacitet zastupljenosti Saveta bezbednosti i njegovu odgovornost prema Generalnoj skupštini tako što će se jačati ovlašćenja Generalne skupštine, ukiniti stalno članstvo, te uspostaviti struktura u kojoj Generalna skupština na određene periode rotirajuće bira članice Saveta bezbednosti, a zemlje koje žele ponovni mandat moraju iznova pridobiti poverenje večine članica na izborima. Budući međunarodni poredak ne možemo graditi očuvanjem hijerarhija iz prošlosti.

"Dešavanja u posljednjih četvrt veka, što se s gledišta svetske istorije može smatrati izuzetno kratkim periodom, pokazala su da nijedna ravnoteža snaga i nijedan međunarodni poredak nisu večni. Sistem koji je čovečanstvu obećavao mir, stabilnost i zajedničko blagostanje pokazao se nedovoljnim u sprečavanju novih ratova, smanjenju nejednakosti i odgovaranju na promenjene ravnoteže snaga", rekao je Erdogan

On je ukazao na to da, dok se pojavljuju novi centri moći od ekonomije do bezbednosti, od tehnologije do diplomatije, međunarodne institucije se ne mogu prilagoditi toj transformaciji istom brzinom.

Podvlačeći da ratovi, klimatska kriza, neredovne migracije i ekonomska ranjivost još jednom ukazuju na važnost toga da države poseduju snažne institucije, otporne ekonomije i kapacitete odvraćanja u odbrani, Erdogan je naveo da sigurnost i održivost trgovinskih, logističkih, transportnih i energetskih koridora postaju sve presudniji.

Iznoseći da, dok ekonomski značaj Azije raste, Afrika takođe zahteva snažniju zastupljenost u skladu sa svojim potencijalom, te da zemlje u razvoju sve glasnije izražavaju svoje prioritete, Erdogan je dao sledeće procene:

"Rastući uticaj pojedinih regionalnih aktera sa sobom nosi i preuzimanje veće odgovornosti u vlastitim geografskim područjima. Probleme svake regije nije moguće rešavati metodama koje su nametnute sa strane. Verujemo da će pristupi koji se zasnivaju na volji dotičnih zemalja, lokalnim uslovima i zajedničkim interesima dati trajnije i stabilnije rezultate. Neizbežna je potreba da zemlje koje poseduju diplomatske kapacitete, ekonomske mogućnosti i sposobnost komunikacije s različitim stranama preuzmu efikasniju ulogu u uspostavljanju mira i stabilnosti", rekao je on.

Očekivanja da će globalizacija proširiti blagostanje nisu u potpunosti ispunjena. Dok su se nepravde u raspodeli prihoda produbljivale, tehnološke i ekonomske zavisnosti pretvorile su se u nova područja konkurencije. U ovim promenjenim okolnostima, radi osiguranja globalne pravde, odgovornosti se moraju pravedno podeliti, te se mora garantovati pravo na razvoj zemalja u nastajanju i njihov pristup finansijskim sredstvima koja su im potrebna."

Navodeći da takva promena zahteva iskazivanje široke međunarodne volje, Erdogan je naglasio da će Turska nastaviti da stavlja svoje snažne globalne odnose i iskustvo u višestranoj diplomatiji u službu ove potrage za reformom.

Podvlačeći da podržavaju napore usmerene ka ukidanju privilegije veta, sticanju veće težine izabranih članica u procesima odlučivanja i jačanju uloge Generalne skupštine, Erdogan je zabeležio sledeće:

"Okupljanje zemalja iz različitih regija na ovom zajedničkom terenu ojačaće legitimitet i kapacitet zastupljenosti međunarodnog sistema. U današnjem svetu jasno je da se trajni mir ne može uspostaviti umnožavanjem blokova koji su međusobno odsečeni i koji ne razgovaraju jedni s drugima. Za "pravedniji svet" moramo spojiti iskustvo, kapacitet i volju različitih geografskih područja na zajedničkom terenu. Turska će, sa svojom dubokom državnom tradicijom, diplomatskim kapacitetom i snažnim odnosima koje je uspostavila s različitim regijama, nastaviti da preuzimati odgovornost koja spada na nju u ovoj potrazi za reformom", zaključio je Erdogan

(Telegraf.rs)