Nemci pišu o Šengenu za zemlje zapadnog Balkana: O čemu se radi?

Evropska unija trebalo bi zemljama zapadnog Balkana da ponudi plan za pristupanje šengenskom prostoru, piše u gostujućem komentaru za list Neue Zürcher Zeitung Christoph Bender, zamenik predsednika istraživačkog centra Evropska inicijativa za stabilnost (ESI).

Prema njegovom mišljenju, to bi ojačalo kredibilitet EU. Budući da susedi u šengenskom prostoru moraju blisko sarađivati u bezbednosnim pitanjima, to bi ujedno bio način da nekadašnji suparnici reše granične sporove, što bi pridonelo trajnom miru, prenosi Deutsche Welle.

Preporučujemo

Bender smatra da EU teško ostvaruje uticaj čak i u svom neposrednom susedstvu, području gde je ranije, kako navodi, imala najuspešnije spoljnopolitičke rezultate proširenjem, kojim je države bivšeg istočnog bloka pretvorila u prosperitetne i mirne demokratije.

Ponuda plana za članstvo u Šengenu bila bi inovativan način da EU ojača svoj kredibilitet i stvori podsticaje za reforme, prenosi Index.

Prema tom predlogu, države članice bi zadužile Evropsku komisiju da izradi katalog kriterijuma zasnovan na šengenskoj pravnoj tekovini – koji obuhvata kontrolu spoljnih granica, viznu politiku, policijsku saradnju i zaštitu podataka – uz dodatne uslove u oblasti vladavine prava. Komisija bi izveštavala o napretku svakih šest meseci, a države članice bi morale da daju svoju saglasnost kada zemlja ispuni sve kriterijume. Bender ističe da reforme i saradnja koji iz toga proističu mogu ojačati bezbednost, a ne je oslabiti.

U komentaru ocenjuje da bi takav proces pomogao stabilizaciji najosetljivijih država regiona. Smatra da je EU potreban kredibilan protivpredlog, a Šengen bi Balkanu ponudio bolju opciju od novih sporova o granicama "koje više ne bi imale nikakvo značenje".

Nemačka smanjuje kvote za radnike s Balkana

Istovremeno, nemački list Die Zeit u tekstu pod naslovom "Zavisimo od radne snage sa zapadnog Balkana" piše o planovima vlade u Berlinu da smanji broj radnih migranata iz regije.

Fokus je na takozvanoj "Uredbi za Zapadni Balkan", koja radnicima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije omogućava zapošljavanje u Nemačkoj bez potrebe za dokazivanjem poznavanja jezika ili stručnih kvalifikacija. Sve što im je potrebno jeste ugovor o radu i mesto u okviru godišnje kvote, koja trenutno iznosi 50.000.

Autor teksta Simon Langeman podseća da je uredbu 2016. uvela koalicija demohrišćana i socijaldemokrata kako bi se smanjio broj neutemeljenih zahteva za azil, dok je radna snaga iz regiona bila potrebna Nemačkoj. Vlada socijaldemokrata, zelenih i liberala 2024. je udvostručila kvotu na 50.000, a sadašnja demohrišćansko-socijaldemokratska koalicija želi ponovo da je prepolovi.

I dalje postoji potreba za radnom snagom u Nemačkoj

Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) smatra da za to nema opravdanja jer i dalje postoji velika potreba za radnom snagom, posebno u ugostiteljstvu, logistici i građevinarstvu.

BDA upozorava da bi smanjenje kvote moglo ugroziti planirane građevinske projekte koji se finansiraju iz posebnog vladinog fonda. S tim se slaže i Savezna agencija za zapošljavanje (BA). Njena članica uprave Vanesa Ahuja izjavila je za Die Zeit da bi prepolovljenje kvote oslabilo uspešan model useljavanja.

"Dalje smanjenje kvote dodatno bi otežalo kompanijama pristup radnoj snazi", poručila je.

List navodi i primer Sandre Karstensen, zastupnice CDU-a u Bundestagu, koja se protivi smanjenju. Ona smatra da bi Uredba za zapadni Balkan trebalo da ostane na snazi u sadašnjem obliku, a ne da se ograničava.

(Telegraf.rs)