Tramp doneo važnu odluku o veštačkoj inteligenciji: Sudbina čovečanstva možda zavisi od toga da li je u pravu!

Predsednik SAD Donald Tramp se u utorak obratio javnosti ispred Bele kuće, okružen tehnološkim magnatima koji, po sopstvenoj proceni, drže sudbinu planete u svojim rukama.

Nekoliko sati ranije, sve učestalija upozorenja kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom poprimila su zlokoban ton nakon otkrića da kompanija "Antropik" (Anthropic) strahuje da njeni modeli predstavljaju "katastrofalan ili egzistencijalni rizik po čovečanstvo". Ova vest se, pomalo neočekivano, našla u prospektu, do kojeg je došao Rojters, za predstojeću inicijalnu javnu ponudu (IPO) putem koje bi ova kompanija, kojoj je hitno potreban kapital, mogla da prikupi desetine milijardi dolara.

Preporučujemo

Sastanak je pružio idealnu priliku da predsednik pokaže liderstvo u zemlji zabrinutoj zbog rizika koje nosi nova tehnologija, tim pre što su mnogi od Trampovih gostiju upravo pozivali na uvođenje državne regulative.

Trampov odgovor, a predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson je primetio da je on jedina osoba sa dovoljno uticaja da okupi takvu grupu, bio je već viđen - promena naziva.

- Danas smo zvanično promenili naziv. Zvanično smo ga promenili u SI. SI umesto AI... Znate li šta to znači? "Super"... To je zaista velika stvar - rekao je Tramp.

On je prethodno obećao da neće biti usporavanja istraživanja u oblasti veštačke inteligencije, uprkos zabrinjavajućim strahovima njenih tvoraca. Izjavio je da su oni potpisali obavezu o "samokontroli" koja je "moralno obavezujuća".

Predsednik SAD, sklon hiperboli, nije krio oduševljenje veštačkom inteligencijom. Ili SI-jem.

- To je najveća stvar koja postoji, možda i najveća stvar koja je ikada postojala - rekao je on, slaveći svoj najnoviji pokušaj da promenom imena preoblikuje nepovoljnu političku realnost.

Ako se u godinama koje dolaze ispostavi da je Tramp bio u pravu i da su strahovi od pogubnih mogućnosti veštačke inteligencije bili preuveličani, mogao bi da deluje poput vizionara. Njegovo uverenje da veštačka inteligencija predstavlja trku za prevlast nad rivalskom supersilom, Kinom, moglo bi da donese geopolitičku pobedu Sjedinjenim Državama. Ne treba zanemariti ni njegov argument da bi prekomerna regulativa mogla da uguši industriju ključnu za ekonomsku stabilnost Amerike, s obzirom na značaj te industrije za budući privredni rast i opšti prosperitet, navodi se u analizi CNN.

Trampova velika kocka

Ipak, Trampov nastup, koji je ponekad delovao olako, takođe je pokrenuo neka zabrinjavajuća pitanja.

Teško se može reći da on izlazi iz perioda ličnog preispitivanja, kakvo bi tehnologija koja donosi tako velike promene mogla da zahteva. Nasuprot tome, predsednik Džordž V. Buš je 2001. godine proveo celo leto na svom ranču u Teksasu razmišljajući o moralnim aspektima i korisnosti istraživanja matičnih ćelija. Tramp odbija da sasluša bilo koga ko govori o rizicima vezanim za veštačku inteligenciju ili o opasnostima koje bi mogli da izazovu zlonamerni akteri, nazivajući takvu zabrinutost "obmanom" Demokratske stranke, smišljenom da naudi republikancima.

Trampov odgovor glasačima koji strahuju da će im veštačka inteligencija oduzeti posao ili koji sa sumnjom gledaju na ogromno opterećenje elektroenergetskih mreža i vodovodnih sistema koje stvaraju centri podataka, jeste optimistično obećanje da će takva postrojenja biti "veoma popularna" i da će sve učiniti bogatima.

Time sebi stvara trenutni politički problem. Prema anketi koju su prošle nedelje sproveli CNN i SSRS, oko 75% Amerikanaca sa strahom i zabrinutošću posmatra razvoj veštačke inteligencije, dok 71% želi da savezna vlada učini više na njenom regulisanju. Viši računi za struju, uzrokovani ogromnim širenjem centara podataka, pojačavaju nezadovoljstvo glasača zbog troškova života - što je jedna od ključnih tema na izborima na sredini mandata.

Dugoročno gledano, Tramp se izlaže riziku od ozbiljne političke reakcije javnosti ukoliko se ispostavi da učestali izveštaji o napadima veštačke inteligencije na korporativne ili vladine veb-sajtove najavljuju pravu nacionalnu ili globalnu krizu. Ako se pokaže da kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju, kao što on sam tvrdi, ne mogu same sebe da regulišu, odgovornost će pasti na njega.

Trampov nonšalantni stav podseća na pristup koji je zauzeo na početku pandemije kovida 19 tokom svog prvog mandata, kada je, činilo se, verovao da će puka želja da pretnja nestane biti dovoljna da je eliminiše. Najpoznatiji primer je njegova tvrdnja da bi zemlja prestala da beleži nove slučajeve zaraze ako bi prestala sa testiranjem na virus.

Štaviše, Trampove tvrdnje da industrija veštačke inteligencije može sama sebe da kontroliše su upitne. Malo je dokaza da titani tehnološke industrije, posebno oni čiji su brendovi društvenih mreža izmenili savremeno društvo i prirodu detinjstva, dublje razmišljaju o društvenom uticaju svojih izuma.

Reč je o industriji koja retko pokazuje da smatra da polaže račune građanima i njihovim demokratski izabranim liderima, ili da želi ozbiljan nadzor i zaštitne mehanizme. Tvorci novih tehnologija brzo su postali oligarsi sa ogromnom moći, uključujući i sposobnost uticanja na izbore - poput Ilona Maska, koji je značajno finansirao kampanju Trampa i drugih kandidata Republikanske stranke.

Stoga, verovati da će suparnički titani, od kojih neće sve kompanije nužno preživeti tržišnu utakmicu, sarađivati zarad opšteg dobra ili, kako je Tramp rekao, iz "ljubavi prema zemlji", zahteva ogromnu dozu vere.

Zašto se Tramp toliko protivi regulaciji?

Ideološki gledano, Trampov drugi mandat predstavljao je pokušaj uklanjanja ograničenja koja su se odnosila na industriju, poslovanje i interese bogatih slojeva u svim sektorima. Što se njega lično tiče, Tramp prihvata malobrojna ograničenja sopstvenog ponašanja. On ne podnosi kontrolne mehanizme vezane za predsedničku funkciju, pa stoga ne čudi što odbacuje i takva ograničenja kada je reč o tehnološkoj industriji.

Ipak, apsolutno odbijanje uvođenja bilo kakvih bezbednosnih ograničenja u industriji veštačke inteligencije nameće pitanje zašto bi ona trebalo da bude izuzetak u odnosu na druge sfere američkog života. Civilno vazduhoplovstvo je, na primer, izuzetno bezbedno upravo zato što se svaka nesreća ili incident decenijama detaljno istražuju, a stečena saznanja ugrađuju u bezbednosne mere. Vlasti su odavno zaključile da se, kada je reč o bezbednosti i dobrobiti stanovništva, ne može prepustiti prehrambenoj industriji, sektoru medicine, automobilskoj industriji i drugima da sami vode računa o opštem interesu umesto o sopstvenim, užim interesima. Poštovanje pravila obezbeđuje se putem zakona, propisa i sankcija, poput novčanih kazni.

Pa zašto bi industrija veštačke inteligencije bila drugačija?

Kristijan Hamond, profesor računarstva na Univerzitetu Nortvestern, objasnio je logiku koja stoji iza regulisanja.

- Zaštitne ograde postavljate samo na stvari koje su neispravne i van vaše kontrole. Da imate automobil koji je... veoma brz i lak za upravljanje, ali bi vas s vremena na vreme prosto zakucao u zid, ne biste rekli: "O, potrebne su nam zaštitne ograde". Rekli biste: "Moramo da popravimo upravljački mehanizam" - rekao je Hamond Kejsi Hant sa Si-En-Ena (CNN)

Hamond je nastavio: "Trenutna situacija sa veštačkom inteligencijom je takva da nemamo one eksplicitne kontrole koje su nam potrebne kako bismo te sisteme učinili efikasnim".

Jedna od odlika Trampovog predsednikovanja jeste otvoreno i odlučno ispoljavanje moći. U utorak je industrija veštačke inteligencije postala najnoviji primer njegovog očiglednog uverenja da je gotovo sve u američkom društvu podložno njegovoj kontroli.

Tokom ručka sa čelnicima kompanija koje se bave veštačkom inteligencijom, predsednik je objavio raspored sedenja na kojem se vidi kako se s njegove leve i desne strane nalaze Mask, najbogatiji čovek na svetu, i Džensen Huang, izvršni direktor kompanije "Nvidia", koja je u tom trenutku bila najvrednija kompanija na svetu. Kasnije, tokom fotografisanja na prilazu Beloj kući, Tramp je zauzeo poziciju dominantne figure, uzdižući se iznad nekih od najbogatijih i najgenijalnijih tehnoloških pionira u ljudskoj istoriji.

U jednom trenutku, novinar je upitao tehnološke lidere, od kojih su neki izazvali pravu histeriju upozorenjima na pogubne posledice veštačke inteligencije, da li se slažu sa Trampom da regulativa nije potrebna i da bi samoregulacija ublažila svaki destruktivan potencijal njihovih modela.

Nisu stigli da odgovore.

- Mogu vam reći da je odgovor 'da' - rekao je Tramp, upadajući u reč.

- Razgovarali smo o tome sa oko 40 vodećih ljudi - dodao je, pre nego što se okrenuo Huangu, koji je strahove vezane za veštačku inteligenciju odbacio kao "priče o apokalipsi" i koji je u utorak izjavio novinarima da "ne postoji sukob između inovacija, tehnologije i bezbednosti".

Trampov stav prema veštačkoj inteligenciji odražava način na koji on vodi predsednički mandat: kroz niz odluka donetih na osnovu intuicije i smelih poteza, uz odbojnost prema javnom obrazlaganju svojih razloga ili prema razmatranju mogućih pravaca delovanja uz uključivanje nacije u taj proces.

Za njega je veštačka inteligencija od velikog značaja. Ta industrija podupire ekonomiju, a njegovo lično bogatstvo je u velikoj meri vezano za tehnološki sektor.

Ipak, ulozi su za naciju, pa i za čitav svet, daleko veći. Od toga da li će u ovom slučaju postupiti ispravno ne zavisi samo njegova politička sudbina na izborima na sredini mandata ili njegovo istorijsko nasleđe, već mnogo više od toga, navode u analizi CNN.

(Telegraf.rs/CNN)