Putin: "Sve je krenulo od Jugoslavije; Ukrajinci su uspeli da postignu određene rezultate"

Ruski predsednik Vladimir Putin obrtio se na godišnjem forumu Valdajskog kluba, gde je, između ostalog, izneo najnovije stavove o ratu u Ukrajini i odnosima sa Zapadom.

Putin se poslednji put u javnosti pojavio u sredu, kada se obratio novoizabranom ruskom parlamentu u Moskvi i pozvao na nastavak podrške ratnim naporima.

Preporučujemo

Političarima je poručio da kao prioritet postave jačanje odbrambenih sposobnosti Rusije, kao i pružanje podrške vojnicima i njihovim porodicama.

Više od dva sata nakon što je njegov govor trebalo da počne, Putin je izašao na binu u Moskvi.

Na početku je rekao da će se na Valdajskom klubu razgovarati o "najaktuelnijim globalnim pitanjima". Putin tvrdi da će se globalne tenzije smanjiti "kako bude slabila zapadna hegemonija", a okupljenima je poručio da Rusija mora da izbegne "katastrofalne scenarije".

"Globalna situacija promeniće se nabolje, prema stabilnijem, demokratičnijem i slobodnijem multipolarnom svetskom poretku", tvrdi Putin, ukazujući na slabljenje moći Zapada, pa dodao:

"Takođe je očigledno da nas na putu ka takvom svetskom poretku čekaju brojni rizici, za države, zajednice i svakog pojedinca, a to je neizbežno."

Putin je odbacio navode da je Rusija započela rat.

"Nije trebalo pretvarati Ukrajinu u antirusku državu, nije trebalo postavljati vojne baze u blizini zemlje, nije trebalo tenkovima vršiti pritisak i raketama gađati nenaoružane ljude samo zato što su po nacionalnosti i duhu Rusi", naveo je.

Putin tvrdi da institucije uspostavljene nakon Drugog svetskog rata ne odražavaju savremenu stvarnost.

"Pojavljuju se nove zajednice, uključujući regionalne saveze, kao i strukture poput BRIKS-a. Međutim, sve njih čeka veliki posao na određivanju njihovih funkcija i zajedničkih zadataka. To je dug i trnovit put sa brojnim nepoznanicama", poručio je Putin.

Napomenuo je da su se u prošlosti odgovorne države uvek takmičile, ali i sarađivale, gradile sisteme međusobnih odnosa i nastojale da očuvaju stabilnost. Dodao je da sada, u pozadini krize institucija, velike sile imaju veliku odgovornost.

Putin takođe upozorava da je "veoma verovatno" da će se međunarodni sukobi nastaviti, ne navodeći pritom nijedan konkretan sukob.

"Voleo bih da je moja procena pogrešna, ali čini se da su današnji postojani trendovi, nažalost, zaista takvi", dodao je.

Putin je nastavio da govori o ratu u Ukrajini. Opisao ga je kao "akutni sukob" i ponovio mnoge tvrdnje koje je o njemu iznosio i ranije, uključujući onu da Rusija nije započela borbe.

"Siguran sam da je Rusija namerno dovedena u situaciju u kojoj je jednostavno bila prinuđena da odgovori na tu očiglednu agresiju, bila je prinuđena da se brani, uzme oružje u ruke, doveli su nas do te crvene linije", naveo je, pa nastavio:

"Svetski ratovi kao da su poništili dostignuća međunarodnog humanitarnog prava. Međutim, sada je ponovo došao trenutak da se pokrene to pitanje. Sukobi su, nažalost, uvek postojali, postoje i postojaće. Profesionalnost u vojnoj sferi podrazumeva, između ostalog, poštovanje humanitarnih normi. Konkretno, ruske oru

Zanimljivo, tokom obraćanja, Putin je spomenuo i bombardovanje SR Jugoslavije 1999.godine.

"Čim se SSSR raspao, krugovi unutar NATO-a shvatili su to kao signal za iskorišćavanje situacije i nastavak razgrađivanja zemlje. To se, između ostalog, dogodilo u nekoliko navrata, uprkos obećanju da se Savez neće širiti", naveo je Putin i dodao:

"Sve je počelo još bombardovanjem Jugoslavije", upozorio je Putin.

Takođe je hvalio vojnike i veterane i ponovio ruske pretenzije na okupirane ukrajinske teritorije.

Ukrajinci su mnogo puta pogodili svoje ciljeve, a Vladimir Putin sada je čak priznao njihove uspehe tokom govora u Moskvi. Putin kaže da je Kijev delimično ostvario svoje ciljeve, procenjujući da su ti napadi Rusiju koštali jedan odsto BDP-a.

"Zaista su, prema našim procenama, uspeli da postignu određene rezultate i oduzmu nam oko jedan odsto BDP-a", naveo je.

Putin tvrdi da je Ukrajina prva u ratu napala civilnu infrastrukturu, nakon čega je Rusija uzvratila na isti način.

Na pitanje da li žali zbog toga što je Rusija početkom 2000-ih pokušavala da se integriše u sistem zapadnih zemalja, Putin je dao jasan odgovor.

"Rusija je predložila saradnju i učinila sve kako bi do nje došlo, ali na Zapadu su jasno stavili do znanja da tamo za nas nema mesta. Istovremeno su nastavili agresivno da 'udaraju' i 'pokušavaju da odgrizu' delove Rusije."

Osvrnuo se i na zaplenu ruskih brodova.

"Rusija se zalaže za slobodu plovidbe i protivi se svim ograničenjima. Ne treba stvarati nova pravila, ona već postoje i samo ih se treba pridržavati", naglasio je.

Politikolog Sergej Karaganov pitao je Putina da li je potrebno baviti se obnovom oslobođenih teritorija ili da se razvijaju drugi delovi zemlje, posebno Sibir?

"Rusija će morati da obnavlja život u oslobođenim regionima, kao i da razvija život u drugim regionima. Potrebno je učiniti sve kako bi ljudi na oslobođenim teritorijama dostigli prosečan nivo životnog standarda u Rusiji. Uopšteno, to uspevamo na Krimu i u Donbasu. O tome šta treba obnoviti i koje preduzeće preseliti odlučivaćemo na osnovu ekonomskih faktora", najavio je Putin.

Putin je podsetio da je tokom posete Indiji ostao nasamo sa Si Đinpingom bez prevodioca. Tvrdi da su se, uprkos tome, odlično razumeli.

Osvrnuo se i na odnose sa Japanom.

"Uprkos neprijateljskim potezima japanske vlade, Rusija podržava Japance koji žele da nastave saradnju", istakao je.

Predsednik je naglasio da se pristup Rusije Japanu nije promenio, već da se promenio odnos Tokija prema Moskvi, između ostalog uvođenjem sankcija.

"Rusiju zabrinjava militarizacija Japana i stvaranje vojno-političkih saveza u blizini Rusije, ali nakon prevazilaženja poteškoća saradnja bi mogla da bude uspešna u mnogim oblastima", smatra Putin.

Na pitanje da li će Donalda Trampa jednako lako razumeti kao Si Đinpinga, odgovorio je da neće.

"To će biti teže", rekao je Putin.

Ipak, naglasio je da Tramp ulaže velike napore u rešavanje sukoba u Ukrajini.

"Činioci koji narušavaju odnose između SAD i Rusije pojavili su se davno, a Moskva bi želela da ti činioci postanu prošlost. Potreban je dijalog", napomenuo je.

Indijski premijer Narendra Modi na sastancima stalno pokreće pitanje rešavanja sukoba u Ukrajini. Putin mu je zahvalio na idejama i inicijativama, kao i na nastojanju da se pronađe rešenje tog problema.

"Rusija je razvila nove sisteme naoružanja kakvih nema nigde drugde u svetu. Moskva razume pretnje povezane sa nuklearnim oružjem, a moraju postojati dogovori i mehanizmi odvraćanja. Rusija je spremna, ako postoji obostrani interes, već sutra da obnovi dijalog sa SAD o toj temi", naglasio je ruski predsednik.

Putin je ponovio svoju raniju retoriku, insistirajući na tome da će Rusija odgovoriti ako se suoči sa agresijom.

"Rusija neće nikoga napasti, ali ako bude napadnuta, moraće da uzvrati. Građani Evropske unije trebalo bi to da razumeju. Ne pretimo nikome, nećemo nikoga napasti 2029, ni 2030, ni 2050. godine, ali ako se suočimo sa agresijom, moraćemo da odgovorimo", jasan je bio Putin.

Putin je takođe tvrdio da Rusija "sutra" neće napasti "teritorije i kompanije" zemalja koje isporučuju oružje Ukrajini. Međutim, snabdevanje Kijeva oružjem nazvao je "pretnjom" koju treba uzeti u obzir.

Na pitanje da li je došlo vreme da članice Saveta bezbednosti UN zajednički istupe i zatraže sprovođenje reforme organizacije imao je jasan odgovor.

"Reforma UN-a moguća je samo uz široki konsenzus. Ako se prethodno ne postigne dogovor o pravcima u kojima bi reforma trebalo da se sprovodi, od svega toga neće biti ništa. Treba insistirati na sprovođenju odredbi Povelje UN i zajedničkom rešavanju problema, a ne dozvoljavati situacije poput one u Jugoslaviji", naglasio je Putin.

Putin se osvrnuo na ekonomsko stanje, odnosno na činjenicu da rastu porezi i cene.

"Ruska ekonomija pokazuje otpornost, ali, naravno, postoje problemi i pitanja koja treba rešiti. Pritom je takva situacija svuda. Rusija je imala problema sa inflacijom, što je bilo povezano sa usporavanjem ekonomije. Ove godine inflacija iznosi oko šest odsto, dok je još prošle godine bila veća od deset odsto", apostrofirao je Putin.

(Telegraf.rs)