Brazil bira između levice i desnice: Lula favorit, Bolsonarov sin mu za petama

Brazilci u nedelju glasaju na opštim izborima na kojima dvojica favorita za predsednika nose veoma poznata prezimena.

Aktuelnog predsednika Brazila, iskusnog levičarskog lidera Luiza Inasija Lulu da Silvu, izazvaće 11 kandidata, a najistaknutiji među njima je desničar Flavio Bolsonaro.

Preporučujemo

Na izborima pre četiri godine Lula je tesno pobedio Flaviovog oca Žaira Bolsonara. Međutim, burne posledice tih izbora, uključujući osudu Žaira Bolsonara zbog planiranja državnog udara nakon što su hiljade njegovih pristalica upale u brazilski Kongres, ostavile su dubok trag na politički život zemlje i ovogodišnje izbore.

Čovek kojeg nema na glasačkom listiću

Žair Bolsonaro, bivši desničarski vojni kapetan koji je vladao Brazilom od 2019. do 2023. godine, neće se kandidovati za predsednika na ovim izborima.

Ne samo da je 71-godišnjem Bolsonaru zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju, već trenutno služi i 27-godišnju zatvorsku kaznu zbog planiranja državnog udara nakon što je izgubio izbore 2022. godine od Luiza Inasija Lule da Silve.

Zbog zdravstvenih problema trenutno je u kućnom pritvoru, a ne u zatvorskoj ćeliji. Uvedena su mu i ograničenja koja mu zabranjuju objavljivanje sadržaja na društvenim mrežama i davanje javnih izjava.

Uprkos tome, njegova senka, a ponekad i njegova pokretna i govoreća slika, nadvija se nad ovim izborima.

Na događaju na kojem je Flavio Bolsonaro zvanično pokrenuo predsedničku kampanju, prikazan je video sa AI-generisanim avatarom Žaira Bolsonara koji je podržao kandidaturu svog sina.

Kada je Vrhovni sud zatražio objašnjenje u vezi sa tim deepfake snimkom, advokati Žaira Bolsonara su možda negirali da je dao dozvolu za njegovo korišćenje, ali nema mnogo sumnje da Flavio Bolsonaro ima podršku svog oca.

Šta kažu ankete?

Iako se za predsednika kandiduje 12 ljudi, samo dvojica prema anketama imaju dvocifrenu podršku - Luiz Inasio Lula da Silva i Flavio Bolsonaro.

Kako predviđaju ankete BBC-a, obojica se kreću oko 40 odsto, pri čemu Lula ima blagu prednost. Ostalih 11 kandidata ima podršku od četiri odsto ili manje.

Ako nijedan kandidat ne osvoji 50 odsto važećih glasova u prvom krugu 4. oktobra, dvojica najbolje plasiranih kandidata plasiraće se u drugi krug 25. oktobra.

Ankete ukazuju na to da je drugi krug gotovo izvestan, ali zbog relativno velikog broja neodlučnih birača nekoliko dana pred izbore, pobeda u prvom krugu ipak nije potpuno isključena.

Prema zbirnim podacima BBC-ja, krajem septembra je devet odsto birača bilo neodlučno ili je planiralo da poništi listić, glasa praznim listićem ili uopšte ne izađe na izbore.

Pravo glasa imaju Brazilci stariji od 16 godina, dok je glasanje obavezno za sve pismene građane između 18 i 70 godina. Za one koji ne glasaju predviđena je novčana kazna.

Na ovim izborima pravo glasa ima gotovo 160 miliona Brazilaca, a pošto ankete obično obuhvataju samo nekoliko hiljada ljudi, konačni rezultat može značajno da se razlikuje od onoga što pokazuju istraživanja javnog mnjenja.

Za šta se zalaže Lula?

Lula, 80-godišnji kandidat leve Radničke partije, već je tri puta bio predsednik Brazila.

Dva uzastopna mandata, od januara 2003. do decembra 2010. godine, obeležila su njegova nastojanja da milione ljudi izvuče iz siromaštva, između ostalog uz pomoć programa novčanih davanja Bolsa Familia.

Bivši metalostrugar napustio je funkciju sa rekordnom podrškom većom od 80 odsto, ali je njegova stranka kasnije bila uzdrmana velikim korupcionaškim skandalima.

Sam Lula proveo je više od 18 meseci u zatvoru između 2018. i 2019. godine nakon što je osuđen zbog korupcije i pranja novca, što je sve vreme negirao.

Te presude su poništene 2021. godine, čime mu je omogućeno da se kandiduje na predsedničkim izborima 2022, kada je pobedio Žaira Bolsonara sa razlikom od 1,8 %.

Kada je započeo treći mandat, obećao je da će mu to biti poslednji. Ipak, njegova stranka ga je ponovo podržala kao kandidata ove godine, iako će kasnije ovog meseca napuniti 81 godinu.

Nema sumnje da je i dalje jedna od najvažnijih figura brazilske levice. Iako su ga pristalice uoči izbora 2022. godine opisivale kao "spasioca Amazona" zbog njegove posvećenosti zaštiti prašume, pojedini ekolozi kritikovali su neke njegove poteze.

Posebno su kritike izazvale njegove odluke da podrži istražna bušenja nafte u priobalnim vodama u blizini ušća Amazona.

Lula insistira da je i dalje posvećen postepenom napuštanju fosilnih goriva i tvrdi da su prihodi od nafte ključni za finansiranje tranzicije Brazila ka čistoj energiji.

Njegova vlada takođe ukazuje na smanjenje krčenja šuma u Amazoniji. Satelitski podaci pokazuju da je površina iskrčena u prvoj polovini 2026. godine bila najmanja u poslednjoj deceniji.

Tokom najnovijeg mandata Lula je imao zategnute odnose sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Govoreći o onome što je Tramp nazvao "Donroovom doktrinom", odnosno strategiji nacionalne bezbednosti njegove administracije kojom se naglašava dominacija SAD na zapadnoj hemisferi, Lula je poručio da "Brazil nije ničije dvorište".

U još jednom prikrivenom osvrtu na svog rivala Flavija Bolsonara i članove Trampove administracije koji bi želeli pobedu desničarskog kandidata, brazilski predsednik je upozorio da neće dozvoliti da "strani i domaći neprijatelji demokratije" utiču na izbore.

Šta obećava Bolsonaro?

Flavio Bolsonaro (45) najstariji je sin Žaira Bolsonara i senator je od 2019. godine.

Kandiduje se ispred desničarske Liberalne partije (PL). Iako se smatra manje radikalnim od svog oca, pokušava da pridobije njegove pristalice obećavajući da će u velikoj meri nastaviti njegovim putem.

Tokom svog mandata u Senatu, ovaj školovani pravnik zalagao se za oštriji pristup kriminalu, duže zatvorske kazne i blaže zakone o posedovanju oružja. Tvrdio je da "pošteni građani" treba da imaju pravo da se zaštite od kriminalaca.

Uspešno je lobirao da SAD proglase brazilske kriminalne grupe Komando Vermeljo (CV) i Prvi glavni komando (PCC) stranim terorističkim organizacijama, čemu se Lula protivio.

Mlađi Bolsonaro pokušava da pridobije i evangeliste i poljoprivredni sektor.

Obećao je da će ukinuti, kako tvrdi, nepotrebne propise i "skloniti državu s leđa poljoprivrednicima".

Na pitanje televizije Globo u avgustu da li i dalje veruje, kao što je govorio 2019. godine, da klimatske promene ne postoje, priznao je da je bilo "ekstremnih klimatskih događaja“ ali insistirao da su oni ciklični".

Flavio Bolsonaro je aktivno pokušavao da pridobije američkog predsednika Trampa i članove njegove administracije, predstavljajući se kao lojalan saveznik tokom sastanka u Beloj kući u maju.

Nedavno je obećao da će se, ukoliko bude izabran, pridružiti američkom savezu protiv kriminala koji je Trampova administracija nazvala "Štit Amerike".

Koja pitanja najviše brinu birače?

Sve do pre nekoliko meseci, Brazilci su u anketama navodili kriminal i bezbednost kao svoje najveće probleme.

Međutim, u nedeljama pred izbore, skandal u koji je umešan zatvoreni bankar optužen da je organizovao jednu od najvećih finansijskih prevara u Brazilu izbio je u prvi plan i korupciju postavio na vrh liste prioriteta birača.

Bankar Danijel Vorkaro ima dobre veze i kontakte sa brojnim moćnim ljudima u Brazilu, kako na desnici tako i na levici.

Flavio Bolsonaro je priznao da je tražio od Vorkara da finansira film o njegovom ocu, nakon što su se pojavili audio-snimci na kojima se čuje kako traži 134 miliona reala, odnosno oko 25,9 miliona dolara ili 19,5 miliona funti.

Policija je potom pokrenula istragu protiv Flavija Bolsonara zbog sumnje na korupciju i pranje novca u vezi sa finansiranjem filma.

Međutim, skandal sa Vorkarom pogodio je i Lulinu kampanju nakon što su se pojavile navodne veze između bankara i Lulinog saveznika, sudije Vrhovnog suda Aleksandra de Moraeša.

Moraeš je predsedavao suđenjem Žairu Bolsonaru i doneo je nekoliko kasnijih odluka o uslovima njegovog pritvora.

U policijskom izveštaju navedeno je da je Vorkaro uputio brojne pozive i poslao više poruka na broj telefona za koji policija tvrdi da je povezan sa Moraešom. Istražitelji navode da je Vorkaro od osobe sa kojom je komunicirao tražio pomoć kako bi izbegao hapšenje.

Moraeš je negirao bilo kakvu nezakonitost, ali su ova najnovija otkrića dovela do toga da se, u ključnim nedeljama pred izbore, pažnja sa optužbi protiv Flavija Bolsonara prebaci na navode protiv sudije Vrhovnog suda.

Lula je pokušao da se distancira od Moraeša, poručivši da "niko nije iznad zakona", ali je njegov rival već iskoristio optužbe protiv sudije za politički obračun.

"Glas za Lulu znači glas za Moraeša", rekao je Flavio Bolsonaro svojim pristalicama na skupu, koristeći snažno nezadovoljstvo desnice prema sudiji kako bi učvrstio sopstvenu podršku.

(Telegraf.rs)