Efekat "Tramp" kao važan faktor: Ovo su 5 stvari koje bi mogle da oblikuju prevremene izbore u Španiji

Španci imaju osam nedelja da odluče da li će socijalistički premijer Pedro Sančez produžiti svoj osmogodišnji mandat ili će vlast prepustiti desničarskoj administraciji koja bi mogla drastično da promeni politički pravac zemlje - posebno jer bi u njoj mogla da učestvuje i krajnje desničarska stranka Voks, piše Politico.

Neposredni povod za izbore možda su bili masovni protesti zbog stambene krize širom zemlje, ali na rezultat će uticati i politički ekstremi u Španiji, nerešena migrantska kriza u Seuti i geopolitika u eri Donalda Trampa.

Preporučujemo

Evo pet stvari koje treba pratiti.

Ekstremi kao jezičak na vagi

Očekuje se da će dve najveće stranke u Španiji - Sančezova Socijalistička partija centra-levice i Narodna partija desnog centra Alberta Nunjesa Feihoa - ostvariti približno iste rezultate kao na izborima 2023. godine, pri čemu nijedna neće imati dovoljno mandata za samostalno formiranje vlasti. To znači da će narednu vladu predvoditi onaj ko uspe da sastavi najveću parlamentarnu većinu.

Prema anketama, Narodna partija ima oko 34 odsto podrške, ispred Sančezovih socijalista, koje podržava 26 odsto birača. Lider PP Feiho kaže da mu ne predstavlja problem da vladu formira sa krajnje desničarskim Voksom, koji prema POLITICO-voj zbirnoj analizi anketa ima oko 18 odsto podrške. PP već vlada zajedno sa Voksom u nekoliko regiona.

Sančezove šanse za reizbor zavise od toga da li može da ponovi teško ostvariv uspeh iz 2023. godine, kada je uspeo da formira parlamentarnu većinu uz podršku krajnje levice, regionalnih stranaka i separatista.

Ovog puta ta opcija deluje nedostižno zbog slabljenja španskih levičarskih političkih snaga. Sumar, mlađi partner u Sančezovoj koalicionoj vladi, doživeo je veliki pad podrške u anketama i trenutno nema lidera.

Ministarka zdravlja Monika Garsija jedna je od glavnih kandidatkinja za čelnicu novog saveza, koji planira da se krajem ovog meseca predstavi kao "Široki front". Njegov budući lider moraće da pokuša da napravi održiv levičarski izborni savez sa ljutim rivalima iz Podemosa, kao i sa poznatim ličnostima poput aktivistkinje za prava stanara i bivše gradonačelnice Barselone Ade Kolau.

Kolika je podrška Voksu?

Tokom protekle decenije, krajnje desničarski Voks prerastao je iz marginalne grupe u značajnu političku snagu - a sada je postao i realan koalicioni partner u budućoj nacionalnoj vladi Narodne partije.

Za razliku od prethodnih parlamentarnih izbora u Španiji, Voks sada ima jasnu istoriju saradnje sa PP-om na lokalnom i regionalnom nivou. Dve stranke trenutno zajedno vladaju u Ekstremaduri, Aragonu, Kastilji i Leonu i Andaluziji, a ranije su bile na vlasti u Valensiji i Mursiji.

U tim vladama Voks je uspešno izvršio pritisak na PP da usvoji strožu migrantsku politiku i osudi Zeleni dogovor predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Neke vlade PP-a i Voksa takođe su zamenile politike protiv nasilja nad ženama širim pristupom koji takve slučajeve posmatra kao "nasilje unutar porodice", čime se umanjuje njihova rodna komponenta, dok su ukinute i pojedine mere zaštite LGBTQ+ osoba.

Sančez je 2023. godine koristio mogućnost formiranja vlade PP-a i Voksa kako bi uplašio birače i pridobio ih za svoju kandidaturu, ali deluje da ta strategija ovog puta neće imati isti efekat. Voks je na nekoliko izbora tokom prethodne tri godine povećao svoju političku zastupljenost, što ukazuje da ta stranka možda više nema istu negativnu reputaciju među biračima.

Ipak, PP će morati pažljivo da balansira. Iako najjasniji put do vlasti vodi preko koalicije sa Voksom, otvoreno najavljivanje takve saradnje moglo bi da odbije umerene birače. Što lošiji rezultat ostvari desni centar, to će krajnje desničarski partner imati veću moć da utiče na politiku buduće vlade.

Otvorene rane

Dva nerešena pitanja mogla bi da uzdrmaju izbore: migrantska kriza u Seuti i korupcionaški slučajevi u koje su umešani ljudi iz Sančezovog najbližeg okruženja.

Hiljade migranata i dalje se nalaze u Seuti nakon masovnog priliva koji je otvorio ozbiljna pitanja o spremnosti španskih bezbednosnih službi i napetim odnosima sa Marokom. Iako su nedavni protesti zbog stambene krize privremeno skrenuli pažnju birača, migrantska kriza mogla bi ponovo da dođe u prvi plan kada sudske istrage donesu nove informacije o tome kako je vlada postupala tokom tog događaja.

Poseta kralja Felipea VI Seuti i Melilji naredne nedelje mogla bi da izazove veliki diplomatski sukob sa Marokom, koji te teritorije smatra svojima i upozorio je da bi poseta predstavljala "provokaciju". Novi veliki priliv migranata u Seutu takođe bi ponovo stavio krizu u centar pažnje i promenio izbornu priču o kontroli granica i nacionalnoj bezbednosti.

Tok kampanje mogli bi da poremete i korupcionaški skandali koji pogađaju Sančezovo najbliže okruženje. Njegova supruga Begonja Gomez suočava se sa suđenjem zbog optužbi za trgovinu uticajem i proneveru. Datum suđenja još nije određen i ne očekuje se da će početi pre izbora.

Nove informacije o istrazi protiv bliskog Sančezovog saveznika i bivšeg premijera Hosea Luisa Rodrigeza Sapatera, koji se suočava sa istragom zbog navodne trgovine uticajem, kriminalnog udruživanja i falsifikovanja dokumenata, takođe bi mogle skupo da koštaju vladajuću stranku. Isto važi i za eventualna saznanja u istrazi o navodnom planu Socijalističke partije da diskredituje pravosuđe.

I Gomez i Sapatero negiraju krivicu.

Moć demonstranata

Sančez se u ponedeljak pohvalio da je tokom njegovog mandata Španija postala "najbrže rastuća ekonomija u celoj Evropskoj uniji, vodeća u stvaranju novih radnih mesta".

Međutim, prosečni građani ne osećaju nužno rezultate snažnog privrednog rasta i rekordne zaposlenosti. Inflacija je nadmašila rast plata, zbog čega mnoga domaćinstva imaju malo veću kupovnu moć, dok cene - a posebno troškovi stanovanja - naglo rastu.

Španski aktivisti koji se bore za prava stanara uspeli su da nezadovoljstvo zbog troškova života pretvore u masovne demonstracije i protestne kampove u gotovo svakom većem gradu.

Španski savez stanara mogao bi da odigra važnu ulogu na izborima tako što bi podržao neku stranku ili, suprotno tome, pozvao svoje pristalice da ne izađu na izbore.

Portparolka saveza Valerija Raku rekla je za POLITICO da ta organizacija želi da se političari obavežu na uvođenje ugovora o zakupu na neodređeno vreme, zakonsko smanjenje kirija, zabranu iseljenja i spekulativne kupovine nekretnina, kao i veliko proširenje fonda javnih stanova, kroz preuzimanje nekretnina koje poseduju banke i investicioni fondovi.

Stranke koje prihvate ove zahteve mogle bi da računaju na glasove demonstranata. Međutim, ako nijedna to ne učini, izlaznost bi mogla značajno da padne, jer bi razočarani birači ostali kod kuće. Iako ankete pokazuju da je stanovanje jedno od glavnih pitanja za birače širom političkog spektra, takav scenario najviše bi pogodio levičarske stranke.

Trampov efekat

Pre tri decenije, tadašnji ministar poljoprivrede Hesus Posada rekao je konzervativnom premijeru Hoseu Mariji Asnaru da njegova kampanja treba da se zasniva "manje na Siriji, a više na Soriji" - španskom regionu.

Izbori u Španiji uglavnom se odlučuju na osnovu domaćih pitanja, a ne spoljne politike. Ipak, ankete pokazuju da je Sančezova podrška rasla kada se sukobljavao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom zbog sukoba u Gazi i Iranu.

Istovremeno, Tramp ostaje nezgodna tema za Narodnu partiju. Njeno zalaganje za tradicionalniju atlantsku i proameričku spoljnu politiku teško nailazi na odobravanje u zemlji u kojoj je, prema nedavnom istraživanju POLITICO-a, većina ispitanika - 51 odsto - ocenila da SAD predstavljaju "pretnju" Evropi.

Voksov otvoreno pro-MAGA opredeljenje takođe je izazvalo tenzije među delom njegovih birača. Američke vojne operacije doprinele su naglom rastu cena goriva i đubriva, što je posebno pogodilo birače ove stranke u ruralnim sredinama. Trampov sukob sa papom Lavom XIV izazvao je dodatnu zabrinutost među njenim konzervativnim katoličkim pristalicama, dok je predsednikov sukob sa nekadašnjom saveznicom, italijanskom premijerkom Đorđom Meloni, iznervirao deo krajnje desničarskih birača.

Politika je možda lokalna, ali u Trampovom svetu događaji u inostranstvu mogu imati veliki uticaj na Španiju - i mogli bi da odigraju važnu ulogu na predstojećim izborima.

(Telegraf.rs)