Nova taktika narko-kartela šokirala bezbednosne službe: Tone droge kreću ka Evropi

Narko-karteli planiraju da koriste flotu podmornica opremljenih eksplozivom za krijumčarenje kokaina u Evropu, nezvanično saznaje britanski The Telegraph.

Bespilotna plovila bi bila opremljena eksplozivom koji bi detonirao ukoliko policija ili vojska pokušaju da ih presretnu i ukrcaju se na njih, upozoravaju vojni obaveštajci.

Preporučujemo

Očekuje se da će latinoameričke kriminalne grupe koristiti improvizovane narko-podmornice kao glavni način za prebacivanje čak 1.500 tona kokaina godišnje preko Atlantika.

Laki podvodni čamci grade se u tajnim brodogradilištima duž kolumbijske obale i maskiraju kako bi ih bilo teže otkriti. Plove neposredno ispod površine mora, što ih čini lakšim za skrivanje.

U jednom putovanju mogu da prevezu do devet tona kokaina, vrednog oko 700 miliona funti.

Kada se narko-podmornice približe obali Španije, brzi čamci dolaze po pakete sa kokainom i prebacuju ih na kopno.

Satelitski sistem Starlink, kompanije Ilona Maska, karteli su počeli da koriste na ovim plovilima, što im omogućava da prate unapred određenu rutu i reaguju na prepreke bez posade.

Kolumbijske kriminalne grupe pokušavaju da pronađu stručnjake koji bi dodatno razvili ovu tehnologiju.

Prema policijskim obaveštajnim podacima, planiraju da na crnom tržištu angažuju specijalizovane inženjere koji bi ugradili tehnologiju za autonomnu navigaciju poreklom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kolumbijska policija je 2. jula prošle godine kod obale Santa Marte pronašla narko-podmornicu opremljenu GPS-om, sa dve Starlink antene, satelitskim sistemom i dve nadzorne kamere.

Plovilo nije imalo drogu, a veruje se da je bilo namenjeno za testiranje. Moglo je da preveze 1,5 tona kokaina više od 800 nautičkih milja bez dopunjavanja goriva.

Obaveštajni izveštaj kolumbijske mornarice upozorava da bi narko-podmornice mogle biti opremljene eksplozivom za samouništenje ili da bi mogle biti raznete daljinskim putem.

To bi kartelima omogućilo da unište ključne dokaze i spreče policiju da utvrdi gde je plovilo napravljeno. Istovremeno, policajci bi bili odvraćeni od pokušaja da ih presretnu.

Još jedna prednost bespilotnih narko-podmornica jeste manji rizik da informacije procure do vlasti, rekla je Dženifer Skotland, istraživačica u timu za organizovani kriminal i policiju britanskog Kraljevskog instituta za odbrambene i bezbednosne studije (RUSI).

"Kada nema posade, nema nikoga ko može da bude uhapšen i ispitan. Bez posade i potrebe za zalihama hrane i vode, u plovila može da stane još više kokaina", objasnila je ona.

Policija strahuje da bi ova  podvodna vozila mogla postati sve češća i omogućiti kartelima da Evropu godišnje preplave sa čak 1.500 tona kokaina.

Upozorenja su izneta u izveštaju od 30 strana o tajnim polupotopljenim plovilima Međunarodnog centra za istraživanje i analizu pomorskog krijumčarenja droge (CMCON), obaveštajnog centra kojim rukovodi kolumbijska mornarica.

Prema obaveštajnim podacima CMCON-a, najopasniji latinoamerički karteli udružili su se u labav savez kako bi organizovali finansiranje, izgradnju i transport narko-podmornica od Kolumbije do Evrope.

Klan Zaliva (EGC), najveća kolumbijska kriminalna grupa, zadužen je za nabavku kokaina i izgradnju mreže tajnih brodogradilišta na ušćima reka i duž rečnih tokova. Skrivena gustom džunglom i mangrovama, ta mesta gotovo je nemoguće uočiti satelitima.

Bezbednosne snage su tokom prethodnih sedam godina identifikovale 31 brodogradilište duž 560 milja obale, od južne granice Kolumbije sa Ekvadorom do Paname.

Borci FARK-a, levičarske paravojne grupe koja je u savezu sa EGC-om, raspoređeni su da čuvaju brodogradilišta od policije i rivalskih kriminalnih grupa.

Radnici grade narko-podmornice dužine od oko 12 do 30 metara, koristeći lagane materijale poput fiberglasa, drveta i ugljeničnih vlakana. Često ih farbaju u plavo kako bi se stopile sa bojom mora.

Izduvne cevi koje vire iznad površine vode premazuju se azbestom kako bi bezbednosnim avionima i brodovima bilo teže da pomoću termovizijskih kamera prate kretanje plovila.

Policijski obaveštajci navode da bi kolumbijski kriminalci mogli da angažuju stručnjake sa crnog tržišta koji bi u plovila ugrađivali tehnologiju za autonomnu navigaciju kupljenu u UAE, gde se ona može nabaviti bez ostavljanja traga.

Izveštaj CMCON-a predviđa da bi, ukoliko američke tehnološke kompanije počnu da ograničavaju prodaju takve tehnologije, karteli mogli da se okrenu kineskim satelitskim sistemima.

Stručnjak za podvodnu odbranu Verineja Kodrean iz nemačke kompanije EuroAtlas, koja proizvodi pomorske dronove, rekla je da kartelima postaje sve jeftinije da svoje podmornice opremaju veštačkom inteligencijom.

"Kriminalne grupe imaju koristi od tehnologije razvijene za potpuno legitimna tržišta", rekla je Kodrean.

Ona je navela da se autopiloti za plovila, satelitske komunikacije, navigaciona elektronika, baterije, pogonski sistemi i kompozitni materijali prodaju za komercijalni transport, rad na moru, plovila za razonodu i robotiku.

"Kartel ne mora da izmisli tu tehnologiju. Potrebni su mu ljudi koji mogu da je nabave, integrišu i prilagode tajnom plovilu", dodala je.

Napredak tehnologije omogućio je autonomnim podvodnim vozilima da stignu čak do Australije, gde se kokain prodaje po ceni oko 3,7 puta većoj nego u Evropi, bez zaustavljanja radi dopune goriva.

Meksički kartel Sinaloa kontroliše rutu od Kolumbije do Australije i Novog Zelanda, dok rivalski kartel Halisko kartel upravlja rutama iz Latinske Amerike ka Evropi.

Zapadnoafričke države Gvineja Bisao, Sijera Leone i Mauritanija služe kao usputne stanice za plovila na atlantskoj ruti.

Tamo se kokain prerađuje ili prebacuje u druga plovila kako bi pošiljke izazvale manje sumnje evropskih carinika nego kada bi direktno stigle iz Kolumbije.

Kada kokain stigne do Roterdama, najveće evropske luke, ili Antverpena, druge po veličini, dalje se distribuira širom kontinenta preko italijanskih i balkanskih mafija.

Celom transatlantskom operacijom krijumčarenja navodno upravlja Primeiro Comando da Capital (PCC), najveća kriminalna grupa Latinske Amerike, koja finansira izgradnju većih narko-podmornica.

Ona sarađuje sa italijanskom kalabrijskom mafijom, Ndrangetom, kao i albanskim kriminalnim grupama, koje upravljaju prodajom kokaina u Evropi.

Kodrean je upozorila da je teško proceniti koliko je podvodnih vozila već u upotrebi, ali je istakla da je moguće da ih trenutno mnogo više krijumčari drogu nego što vlasti znaju.

Britanska Nacionalna agencija za borbu protiv kriminala (NCA), koja je u januaru pomogla u zapleni narko-podmornice sa rekordnih devet tona kokaina kod Azora, saopštila je da je svesna pretnje i da je "pomno prati".

Od 1993. godine, kada je prva ilegalna polupotopljena podmornica pronađena kod kolumbijskog ostrva Providensija na Karibima, policija i bezbednosne snage presrele su samo 351 narko-podmornicu.

RUSI i CMCON upozoravaju da je stvarni broj plovila koja su u upotrebi verovatno znatno veći.

Krijumčarenje kokaina sakrivenog u teretu trgovačkih brodova i dalje je najčešći način na koji karteli prebacuju drogu.

Iako narko-podmornice predstavljaju "pozitivnu alternativ" krijumčarenju kokaina ribarskim brodovima, one neće potisnuti krijumčarenje u kontejnerima osim ako bezbednosne mere u ribarskim lukama ne budu značajno pooštrene.

(Telegraf.rs)