Da li je Isus imao rođenog brata? Odgovor se možda krije u ovoj kutiji staroj 2.000 godina

U Jevanđelju po Marku, za koje većina naučnika koji proučavaju Bibliju smatra da je najstarije od četiri kanonska jevanđelja, postoji odlomak koji se obično naziva epizodom "Prorok bez časti".

U šestom poglavlju Markovog jevanđelja, Isus se vraća u svoj rodni kraj, u pratnji svojih učenika, ali ga tamo dočekuje prilično nezadivljena gomila ljudi.

Preporučujemo

"Odakle ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?", pitaju se ljudi, a zatim dodaju: "Nije li ovo drvodeljin sin, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nijesu li sestre njegove ovdje među nama?".

Marko piše da je Isus na to odgovorio: "Nije prorok bez časti do na postojbini svojoj i među rodbinom svojom i u domu svojemu". Marko takođe navodi da Isus, suočen sa sumnjama ljudi iz svog rodnog kraja, tamo nije mogao da učini nijedno od svojih "moćnih dela".

Dok je Isusova izjava o proroku koji nema časti opstala kroz vekove kao ustaljeni izraz, komentari okupljenih ljudi koji su joj prethodili podstakli su jednako pitanje koje se vekovima postavlja: Da li je Isus zaista imao braću i sestre?

O ovoj temi raspravljali su mnogi, od Bonosa, episkopa iz četvrtog veka, do Kevina Smita, filmskog reditelja iz 20. veka. Ipak, razrešenje ovog pitanja i dalje više zavisi od vere i zvaničnog crkvenog učenja nego od nekog neoborivog porodičnog zapisa uklesanog u kamenu.

Barem je tako u najvećoj meri, jer je kamena ploča sa kontroverznim natpisom ponovo postala predmet teološke rasprave o Isusovom porodičnom poreklu.

Kamena kutija koja se nalazi u središtu obnovljene rasprave o Hristovoj braći naziva se Jakovljeva kosturnica (James Ossuary). Ova krečnjačka kutija navodno potiče iz prvog veka nove ere, ali je javnosti predstavljena tek 2002. godine, najpre na konferenciji za novinare, a zatim i u Kraljevskom muzeju Ontarija u Torontu.

Sama kutija nije naročito neobična, osim što je manja od tipičnih kosturnica iz prvog veka nove ere. Ono što se, međutim, izdvaja jeste aramejski natpis na jednoj njenoj strani, koji glasi: "Jakov, sin Josifov, brat Isusov".

Vlasnik kutije, trgovac antikvitetima Oded Golan, tvrdio je da natpis dokazuje kako su kosti koje su se nekada nalazile u njoj pripadale Jakovu Pravednom, prvom vođi Jerusalimske crkve.

A ako bi se reč "brat" iz Markovog jevanđelja - „αδελφός“ (adelphos) u izvornom grčkom tekstu, tumačila u doslovnom značenju, to bi značilo da je Jakov zaista bio Isusov rođeni brat. Golan je tvrdio da natpis predstavlja dokaz za to.

Međutim, nešto više od dve godine kasnije, Golan se našao na suđenju zbog falsifikovanja.

Iako je objava o Jakovljevoj kosturnici privukla pažnju javnosti i interesovanje naučnika, kako pozitivno tako i negativno, izazvala je i gnev Izraelske uprave za starine, koja je sumnjala u njenu autentičnost i dovodila u pitanje motive iznenadne objave.

U decembru 2004. godine, izraelsko Ministarstvo pravde podiglo je optužnicu za falsifikovanje protiv Odeda Golana i nekoliko drugih saučesnika, optužujući ih da su falsifikovali brojne artefakte, uključujući i natpis na Jakovljevoj kosturnici.

Suđenje, koje se protezalo do 2012. godine, pozvalo je mnoštvo paleografa i drugih arheoloških naučnika, uključujući i cenjenog stručnjaka za drevna pisma Andrea Lemera, koji je prethodno potvrdio da "izgleda veoma verovatno da je ova [kutija] kosturnica Jakova iz Novog zaveta".

Deo odbrane se čak oslanjao na jednu fotografiju iz 1976. godine sobe u Golanovoj kući gde je kosturnica bila izložena, kako bi se pokazalo da natpis nije bio skorašnji dodatak.

Na kraju, Golan je oslobođen optužbi za falsifikovanje. Međutim, sud je naglasio da, iako tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je Golan falsifikovao natpis na kutiji, to ne znači nužno da je sam natpis autentičan.

"Ovo ne znači da je natpis na kosturnici istinit i autentičan i da je napisan pre 2.000 godina", primetio je sudija, "u ovim nalazima nema ničega što nužno dokazuje da su predmeti bili autentični".

Ipak, 14 godina nakon završetka suđenja, biblijski naučnik dr Jeremija Džonston rekao je da oslobađajuća presuda, i stručno svedočenje koje stoji iza nje, predstavljaju dokaz o autentičnosti kosturnice.

A Džonston ide dalje od bilo kog stručnjaka koji je svedočio na suđenju tako što sprovodi sopstvenu analizu kutije. Fragmenti kostiju su navodno pronađeni u kosturnici i on namerava da sprovede DNK analizu na njima tokom 2027. godine.

Jakovljeva kostnica i pitanja o Isusovoj braći i sestrama koja ona izaziva, mogu ponovo biti u centru teološke i arheološke debate. Da li bi ovaj novi pokušaj mogao da potvrdi autentičnost prvog fizičkog artefakta koji je direktno povezan sa porodicom Isusa iz Nazareta? Ili će istina o ovoj potencijalnoj verskoj relikviji zauvek biti pitanje vere?

Po drugi put u jednom veku, jedna mala krečnjačka kutija ima potencijal da potrese milenijume verske tradicije.

(Telegraf.rs/Popular Mechanics)