Zašto "Generacija Z" predvodi proteste po Evropi: "Niko nas ne čuje!"

Talas takozvanih protesta "Generacije Z" zahvatio je evropske zemlje, uključujući Francusku, Italiju, Belgiju i Albaniju, podstaknut nezadovoljstvom zbog troškova života, lošeg stanja škola i percipirane korupcije. U Srbiji su demonstracije predvođene studentima pomogle da dugogodišnji lider zemlje bude svrgnut na izborima, dok su za ovaj vikend u Nemačkoj planirane nove demonstracije.

Maja Gurd el, 19-godišnja studentkinja iz Brisela, sedi za stolom i ispisuje slogane protiv onih koji vode njenu zemlju: "Ako mi izgorimo, izgorećete i vi!" Slogan, preuzet iz filma "Igre gladi" iz 2012. godine, koji su mnogi omladinski pokreti širom sveta prihvatili kao simbol, odražava bes, frustraciju i želju za promenama koji pokreću proteste širom Evrope predvođene pripadnicima Generacije Z, piše Reuters.

Preporučujemo

Od predgrađa Pariza do trgova Beograda, hiljade ljudi izašle su na ulice.

Zahtevi su različiti, ali se često preklapaju. Među njima su nezadovoljstvo lošim stanjem školskih objekata, uverenje da nema dovoljno ekonomskih mogućnosti, troškovi života, korupcija, stambena pitanja i osećaj da ih niko ne sluša. Ti protesti ponekad su dovodili do nasilja. Samo u Francuskoj, poslednjih nedelja oštećene su ili opljačkane hiljade prodavnica, dok je policija ispaljivala šok-granate i koristila vodene topove.

Ovog vikenda protesti su doveli i do stvarnih promena. Demonstracije predvođene studentima kulminirale su svrgavanjem dugogodišnjeg lidera Srbije Aleksandra Vučića na izborima, nakon gotovo dve godine protesta zbog percipirane korupcije i sve izraženijeg autoritarizma.

"Kada smo se probudili, prvo što smo osetili svakako je bilo olakšanje i sloboda", rekla je studentska demonstrantkinja Staša Piletić. "Lično osećam da smo pobedili. Osećam da smo konačno prešli sa protesta na odgovornost."

"Eksplozija besa"

Kjara, 21-godišnja studentkinja iz Milana, grada pogođenog protestima, smatra da je "ključno učestvovati u spontanim pokretima građana, nastalim iz eksplozije besa koja je omogućila zajedničko delovanje".

"Mislim da je najveća šteta koju je vladajuća klasa nanela mojoj generaciji to što nam je oduzela čak i sposobnost da zamišljamo budućnost, da sanjamo", rekla je ona.

Prema njenim rečima, italijanski studenti suočavaju se sa stvarnošću u kojoj škole nemaju dovoljno nastavnika, a zgrade se raspadaju.

"A sve to uz perspektivu slabo plaćenog posla za koji nismo stekli kvalifikacije i života u malom, preskupom stanu, verovatno daleko od našeg grada, u kojem nismo želeli da živimo."

Protesti koje predvodi Generacija Z izazvali su potrese širom sveta dok je generacija rođena otprilike između 1997. i 2012. godine počela da se oglašava, od Bangladeša 2024. i Nepala 2025. godine do Indije ove godine. Sada je Evropa postala žarište tih protesta.

Rast cena i troškovi života predstavljaju razlog za zabrinutost za 40 odsto ljudi uzrasta od 16 do 30 godina, pokazalo je istraživanje Evropske unije objavljeno 2025. godine.

Među 92,7 miliona ljudi u EU koji su se 2025. godine suočavali sa rizikom od siromaštva ili socijalne isključenosti, najveći rizik zabeležen je među mladim odraslim osobama uzrasta od 18 do 24 godine, i iznosio je 26,3 odsto. Najmanji rizik zabeležen je među odraslima starim 65 ili više godina, i iznosio je 18,8 odsto.

Mlađi ljudi takođe zaziru od preuzimanja finansijskog tereta starije generacije, koja po pravilu izlazi na izbore u većem broju. Ljudi stariji od 60 godina čine četvrtinu stanovništva Francuske, ali poseduju 60 odsto francuskog bogatstva, prema podacima istraživačkog centra OFCE.

Francuske penzije su ubedljivo najveći izdatak javnog sektora, a očekuje se da dostignu 14 odsto privredne proizvodnje dok stanovništvo stari, a birači se protive podizanju starosne granice za odlazak u penziju ili smanjenju davanja. To je i dalje manje nego u Grčkoj ili Italiji, koje izdvajaju najveći udeo nacionalnog dohotka za javne penzije među zemljama OECD-a, oko 16 odsto BDP-a, prema podacima OECD-a iz 2025. godine. Međutim, to je znatno više nego u Australiji, Čileu, Islandu, Irskoj ili Južnoj Koreji, koje su za javne penzije izdvajale manje od četiri odsto BDP-a, prema podacima OECD-a.

"Mladi u Evropi su ujedinjeni"

Bilal Naržisi, 17-godišnji srednjoškolac iz predgrađa severno od Pariza, protestuje zbog "žalosnih" uslova i nedostatka osoblja u svojoj školi.

"Nekada je bilo pacova", rekao je on. Prošle godine učenici su evakuisani kada se krov urušio na školskom dvorištu, mada niko nije povređen, dodao je.

Protesti su pokazali "da su mladi u Evropi ujedinjeni", rekao je on, dodajući: "Svi se slažemo u jednom: prema mladima se previše postupa kao prema deci i niko ih ne sluša dovoljno."

U izveštaju francuske vlade iz oktobra navedeno je da su izdaci za penzije porasli za 2,5 procentnih poena BDP-a između 2000. i 2023. godine, dok su izdaci za obrazovanje opali za 0,5 procentnih poena. U izveštaju je takođe navedeno da je 32 odsto budžeta ministarstva prosvete odlazilo na penzije, čime je smanjen iznos novca raspoloživ za druge oblasti.

Gurd el takođe protestuje u Belgiji, zahtevajući bolje uslove u školama.

"Pokušali smo to da uradimo mirno. Niko nas nije čuo. Tek kada su ljudi počeli da pale smeće i rade slične stvari, mediji i kamere počeli su da nas prikazuju", rekla je ona.

Protesti se i dalje šire, a za ovaj vikend u Nemačkoj planirane su demonstracije zbog troškova života, nejednakosti, rata i stanja u školama.

Nemiri su zahvatili i Albaniju, gde su demonstracije predvođene studentima protiv vlade premijera Edija Rame, podstaknute besom zbog percipirane korupcije, nedostatka radnih mesta i lošeg kvaliteta obrazovanja, zahvatile Tiranu i proširile se na druge gradove.

"Naš premijer je proveo 130 dana ne slušajući nas", rekla je Ksihe Kurti, 19-godišnja studentkinja arhitekture.

"Ako pitate studenta u Albaniji: 'Gde vidiš svoju budućnost?', svi kažu: 'Van ove zemlje'", rekla je ona, objašnjavajući da u domovini, čak i ako imate talenat, uvek će vas nadmašiti neko ko ima "veze".

Studentski pokret u Srbiji postigao je ono o čemu demonstranti u drugim evropskim prestonicama mogu samo da sanjaju.

Sada, međutim, dolazi mukotrpan posao upravljanja zemljom, za koji ni studenti ni njihovi kandidati nemaju nikakvog iskustva. Luka Stojaković, još jedan demonstrant, odbacuje tu primedbu.

"Videli smo dokle su nas doveli ljudi sa političkim iskustvom."

(Telegraf.rs)