EU spremala poseban status za Kanadu, a onda je OVA država sve zakočila: Šta se sprema iza zatvorenih vrata?

Nemačka je blokirala plan da se Kanadi dodeli status pridruženog člana Evropske unije.

Umesto toga, očekuje se da će severnoameričkoj zemlji na samitu kasnije ove nedelje biti obećano "sve bliže povezivanje" sa Unijom, navodi se u nacrtu saopštenja u koji je list The Telegraph imao uvid.

Preporučujemo

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, prvobitno je iznela ideju o "pridruženom članstvu" Kanade tokom svog godišnjeg govora o stanju Evropske unije.

Ponuda najviše zvaničnice EU bila je praćena sa malo detalja, zbog čega su države članice ostale zbunjene oko toga šta bi takav status zapravo podrazumevao.

Tokom niza sastanaka iza zatvorenih vrata, predstavnici 27 država članica EU počeli su da razrađuju predlog Fon der Lajen, uoči najavljenog saopštenja na sastancima u Montrealu, u četvrtak i petak.

U ranijoj verziji saopštenja navedeno je da će EU i Kanada zajedno raditi na definisanju koncepta „pridruženog članstva“, pre narednog samita dve strane 2027. godine.

Međutim, najnovija verzija saopštenja ne ide toliko daleko i navodi:

"Radićemo na tome da do samita EU i Kanade 2027. godine definišemo koncept sve bližeg povezivanja Kanade sa EU, koje bi bilo ispod nivoa punopravnog članstva", navodi se u saopštenju.

Za Nemačku je to bilo lično

Kako se navodi, Nemačka je bila glavna pokretačka snaga iza izmene predloga, jer je njena slična inicijativa za Ukrajinu ranije odbačena u državama članicama.

"Fridrih Merc je predložio pridruženo članstvo za Ukrajinu, ali je ta ideja odmah propala. Mislim da je za njih to bilo lično" , rekao je jedan diplomata EU za The Telegraph.

Francuska, Grčka i Italija takođe su izrazile rezerve prema proširenju takve ponude na Kanadu.

Ipak, iako je formulacija ublažena, ambicije u pogledu partnerstva EU i Otave nisu umanjene.

Saradnja će obuhvatiti odbranu, bezbednost, kritične sirovine, energetiku i finansijske usluge, sa ciljem stvaranja onoga što EU opisuje kao "prostora zajedničkog prosperiteta i ekonomske bezbednosti".

Mnogi evropski lideri pozitivno gledaju na Marka Karnija, kanadskog premijera, otkako je na samitu u Davosu održao govor u kojem je pozvao svetske "srednje sile" da se ujedine i zaštite od nepredvidivih moćnika, poput Donalda Trampa, Vladimira Putina i Si Đinpinga.

Evropski zvaničnici koji rade na obnovi odnosa sa Velikom Britanijom smatraju da bi veliki deo saopštenja o Kanadi mogao da bude iskorišćen i za samit Londona i Brisela krajem novembra.

Zvaničnici Evropske komisije, koja u ime Unije vodi pregovore o Bregzitu, sada veruju da bi svaka velikodušna, ali neprecizno definisana ponuda Kanadi mogla da posluži kao "strateška poluga" za iznuđivanje ustupaka od Velike Britanije.

Sve je izraženije uverenje da su nagoveštaji britanskog premijera Endija Bernama o mogućem povratku u EU posledica zabrinutosti britanskih vlasti da bi Kanada mogla da dobije ekonomski povoljne uslove koji neće biti ponuđeni Ujedinjenom Kraljevstvu.

(Telegraf.rs)