Slučajno postala političarka, a sad je na korak da bude gradonačelnica čuvenog grada: Njena priča je za film!

Nekoliko nedelja nakon što je Donald Tramp prvi put položio zakletvu kao predsednik SAD, 35-godišnja žena sa postdiplomskom diplomom, koja je živela u jednom od najliberalnijih naselja Los Anđelesa, poslala je neželjenu direktnu poruku na Tviteru osobi za koju je verovala da bi mogla da joj pomogne u rešavanju problema koji ju je svakodnevno mučio.

"Kada je sledeći sastanak?", napisala je Nitja Raman u februaru 2017. godine predsedniku Odbora za beskućnike Saveta mesne zajednice Silver Lejk.

Preporučujemo

Ta poruka uvukla je ženu koja se nedavno doselila u Kaliforniju u aktivizam na nivou lokalne zajednice, a odatle je krenula i njena politička karijera, započeta kandidaturom za koju su mnogi smatrali da nema gotovo nikakve šanse. Devet godina nakon interakcije na društvenoj mreži koja je lako mogla da ostane usputna i brzo zaboravljena, Raman je na pragu kandidature za gradonačelnicu drugog najvećeg grada u SAD, piše Politico.

Prošao je gotovo čitav vek otkako je Los Anđeles za gradonačelnika izabrao osobu sa tako malo iskustva u javnom i političkom životu grada. (Jedini nestranački politički autsajder izabran tokom tog perioda bio je advokat i preduzetnik Ričard Riordan, koji je prethodno deset godina proveo u javnim odborima i komisijama.) Ipak, nakon što se u izbornu trku uključila svega nekoliko sati pre isteka roka za prijavu kandidatura, dvostruka članica Gradskog veća, koja se u Los Anđeles doselila 2013. godine, ima velike šanse da u utorak pobedi aktuelnu gradonačelnicu Karen Bas na opštim izborima na kojima se obe kandidatkinje bore za glasove demokrata.

Za razliku od gradonačelnika Njujorka Zohrana Mamdanija, sa kojim je često porede, Raman nije izgradila svoju bazu tako što je svoj identitet povezala sa već postojećim pokretom ili privukla masovnu pažnju zahvaljujući veštini komuniciranja na internetu. Umesto toga, posvetila se vrsti građanskog angažovanja koja se odvija u skučenim salama javnih biblioteka, a ne na skupovima prepunim poznatih ličnosti ili kroz viralne mimove. Svoj politički ugled izgradila je na jednom konkretnom problemu, a ne na zastavi ili brendu, usredsredivši se na jedan od najdugotrajnijih i najteže rešivih problema Los Anđelesa - beskućništvo na ulicama.

Gotovo svi stanovnici grada smatraju da je beskućništvo ozbiljan problem, pokazuju ankete. Ono je svakodnevno i veoma vidljivo podsećanje na teškoće sa kojima se Los Anđeles suočava u pokušajima da upravlja troškovima stanovanja i izgradi nove stambene objekte. U kampanji protiv Basove, nekadašnje saveznice, Raman je njihove pristupe ovom problemu označila kao jednu od ključnih razlika između njih. Ona problem naziva "loše vođenim", ali ne i "nerešivim", i kritikuje, kako kaže, represivni pristup svoje protivnice. U svojim predizbornim materijalima Raman navodi da je "navikavanje na beskućništvo" "moralni neuspeh i mrlja na svakom rukovodstvu koje sebe naziva progresivnim".

Dve kandidatkinje ne nude dramatično različite vizije rešavanja problema beskućništva. Bas daje prednost sklanjanju ljudi sa ulica i njihovom smeštanju u privremena prihvatilišta, dok Raman želi da zadrži postojeće kapacitete prihvatilišta, ali da novac preusmeri na zajedničko stanovanje i subvencije za zakupninu, koje smatra trajnijim rešenjima. Njen program predviđa finansiranje zaustavljenih projekata izgradnje stanova za beskućnike, formiranje mobilnih medicinskih timova koji bi obilazili ljude na ulicama širom grada i uspostavljanje sistema za reagovanje na krizne situacije bez prisustva naoružanih policajaca. Kritikovala je i najpoznatiji program Karen Bas, "Inside Safe", u okviru kojeg su uklanjani šatorski kampovi, dok su njihovi stanovnici pod pritiskom upućivani u privremeni smeštaj u hotelskim sobama koje je grad iznajmljivao. Raman taj program smatra skupim i nepouzdanim.

Bas je odbacila kritike Raman kao licemerne, ističući da je ona glasala za program "Inside Safe" i da je preuzela zasluge za gradonačelničke inicijative u borbi protiv beskućništva. Kritičari ukazuju na nedostatak njenog izvršnog iskustva, kao i na rezultate neprofitne organizacije koja je omogućila njen uspon u politici. Kako je Bas nedavno rekla, Raman "želi da preuzme upravljanje čitavim gradom koji jedva poznaje".

Za pristalice Raman, njen put - od zabrinute vlasnice kuće, preko aktivistkinje lokalne zajednice, do ambiciozne kandidatkinje za javnu funkciju - dokaz je ne samo njene posvećenosti rešavanju problema beskućništva već i sveže perspektive koju je stekla tokom kratkog, ali formativnog perioda u kojem se prvi put suočila sa jednim od najvećih nedostataka savremenog Los Anđelesa.

"Shvatila sam da postoji čitav jedan Los Anđeles koji moli da mu gradske vlasti pruže usluge, ali ga politički establišment potpuno ignoriše - Los Anđeles koji čine podstanari i mladi ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem u gradu koji postaje sve skuplji, Los Anđeles koji želi da se problem beskućništva rešava hitno, saosećajno i pažljivo", rekla je Raman u intervjuu prošle nedelje, između predizbornih aktivnosti. "Znala sam da mogu da govorim u ime tog Los Anđelesa."

Kada se 2013. godine prvi put doselila u Los Anđeles, Raman nije odmah zavolela grad kojim će kasnije poželeti da upravlja. Rođena je u Indiji, odakle se njena porodica preselila u Masačusets dok je bila dete. Nakon što je na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT) stekla master diplomu iz urbanističkog planiranja, radila je u Indiji na projektima vezanim za sanitaciju i urbano siromaštvo. U Kaliforniju se preselila zbog supruga, televizijskog scenariste i producenta kojeg je upoznala dok su oboje studirali na Harvardu. Bilo im je dosta života na dve različite adrese.

Po dolasku u Los Anđeles, Raman je oko godinu dana radila u kancelariji glavnog administrativnog direktora grada, gde je analizirala javnu potrošnju i pripremala izveštaj o načinu na koji se troši novac namenjen borbi protiv beskućništva. Ono što je otkrila veoma ju je uznemirilo. U njenom izveštaju navedeno je da se za borbu protiv beskućništva godišnje izdvaja 100 miliona dolara, ali da se veliki deo tog novca, kako je sama rekla, "troši na hapšenje ljudi".

Posle oko sedam godina provedenih u Indiji, Los Anđeles je za nju predstavljao veliku promenu. Kao strastvena biciklistkinja još iz studentskih dana, teško se navikavala na kulturu u kojoj je automobil glavno prevozno sredstvo. Dok je u naselju Silver Lejk podizala blizance, posmatrala je kako se kraj menja i postaje sve više džentrifikovan (žžentrifikacija - proces u kojem se siromašnija ili radnička gradska četvrt postepeno menja dolaskom imućnijih stanovnika, investitora i novih poslovnih sadržaja, a posledice su često rast cena nekretnina i kirija, zbog čega dotadašnji stanovnici više ne mogu da priušte život u tom kraju. op.aut.), sa sve većim brojem butika i kafića, ali i šatora na trotoarima. Posebno ju je iznenadila blizina u kojoj su mogli da postoje i bogatstvo i očaj.

Iako su šatorska naselja dugo bila deo Los Anđelesa, još od vremena sezonskih radnika početkom 20. veka i nestašice stambenog prostora nakon Drugog svetskog rata, aktivisti tvrde da je sredinom 2010-ih problem počeo da se širi iz tradicionalnih žarišta u centru Los Anđelesa i Holivudu na ostale delove grada.

"Troškovi stanovanja su rasli, šatorska naselja su se pojavljivala na mestima na kojima ih ranije nije bilo, a ljudi koji su se očigledno mučili da prežive počeli su da se pojavljuju i u stambenim četvrtima", rekao je Darijus Derakšan, tadašnji predsednik nedavno obnovljenog Odbora za beskućništvo u Silver Lejku. "I sam sam tek počinjao da se bavim tim problemom, ali želeo sam da pokušam da pronađem način da pomognem."

U februaru 2017. godine Derakšan je na Tviteru dobio neželjenu poruku od stanovnice Silver Lejka koju nikada ranije nije upoznao. Raman je izrazila zabrinutost zbog sve veće krize i pitala da li postoji način da se uključi. Dogovorili su se da se nađu na kafi u obližnjem Los Felizu.

"Nisam imao mnogo odgovora", rekao je Derakšan. "Ali oboje smo smatrali da se ne radi dovoljno."

Nedugo zatim, na sastanku Odbora za beskućništvo Saveta mesne zajednice Silver Lejk, jednog od brojnih neformalnih savetodavnih tela koja postoje širom grada, Derakšan je predložio Raman za svoju kopredsednicu. Tokom sastanka, održanog u lokalnoj biblioteci, rekla je članovima odbora da joj je prioritet da naselje bude bezbedno za žene, bicikliste i beskućnike, uz "saosećajniji pristup u čijem su središtu ljudi", kako je navedeno u nacrtu zapisnika sa sastanka.

Raman je dobro poznavala način na koji grad reaguje na problem beskućništva zahvaljujući prethodnom radu u gradskoj upravi. Pred jednim od najmanjih oblika državne vlasti u Kaliforniji iznela je mnoge stavove koji će gotovo deset godina kasnije postati osnova njene kampanje za gradonačelnicu: da je beskućništvo najveći problem sa kojim se grad suočava, da policija ne bi trebalo da bude lice vlasti pred beskućnicima i da gradske službe, poput telefonske linije 311 za prijavljivanje komunalnih problema, moraju da snose odgovornost za svoj rad. Raman je jednoglasno potvrđena na tu funkciju.

Početkom 2017. godine američka levica bila je preplavljena brojnim mogućnostima za masovnu političku mobilizaciju putem interneta. Ženski marš protiv inauguracije Donalda Trampa predstavljao je priliku za demokratsko političko okupljanje, dok su spontani protesti na aerodromima protiv njegove zabrane ulaska putnicima iz zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom bili izraz solidarnosti. Raman je, međutim, inspiraciju pronašla u potpuno drugačijem modelu građanskog angažovanja: izrazito lokalnom, malog obima, birokratskom i nimalo glamuroznom, usmerenom na praktična rešenja, a ne na ujedinjujući duh protesta i neslaganja.

Nekoliko nedelja kasnije, Raman i Derakšan pridružili su se zaposlenom u organizaciji "People Assisting the Homeless", jednom od najvećih pružalaca usluga beskućnicima u Kaliforniji, tokom obilaska šatorskih naselja uz reku Los Anđeles i ispod nadvožnjaka auto-puta 101. Derakšan se seća da je bio šokiran onim što su zatekli. U jednom trenutku prišli su muškarcu koji je metalnu palicu držao poput bejzbol palice. Prema njegovim rečima, Raman se retko kada uznemiravala. Imala je sposobnost da uspostavi lični kontakt sa ljudima koji žive na ulici i da ih navede da se osećaju saslušano, kako je to opisala Ket Kim, još jedna stanovnica severoistočnog Los Anđelesa koja je sarađivala sa Raman na rešavanju problema beskućništva.

Ket Kim i njena sestra Dženet bile su među prvim saveznicama koje su Raman i Derakšan pridobili za svoj rad. Sestre su se aktivirale nakon što su primetile sve veće tenzije oko muškarca koji je živeo u crvenom kombiju u Los Felizu i povremeno se oblačio kao lik iz dečje emisije Elmo. Muškarac, čiji su agresivni ispadi doveli do toga da ga mediji nazovu "Zli Elmo", postao je meta objava na društvenoj mreži Nextdoor, namenjenoj stanovnicima lokalnih zajednica. Neki korisnici su pretili da će sami preduzeti nešto ukoliko grad ne reaguje.

"Želeli smo da ga povežemo sa odgovarajućim službama i da pokušamo da uradimo nešto humanije", rekla je Ket Kim. "Činilo se da postoji potreba da komšije imaju mogućnost da nešto preduzmu."

Tog proleća Raman, Derakšan i sestre Kim udružili su se i osnovali sopstvenu organizaciju za pružanje socijalnih usluga. Na taj korak podstaklo ih je zajedničko razočaranje zbog toga što su se obraćali nadzornicima okruga i članovima Gradskog veća, ali bez značajnijih rezultata. Njihova organizacija, Koalicija za beskućništvo u lokalnim zajednicama SELAH, čiji naziv predstavlja skraćenicu od imena naselja Silver Lejk, Ičo Park, Los Feliz, Atvoter Vilidž i Holivud, imala je za cilj da popuni praznine u pružanju usluga koje gradski i okružni programi nisu pokrivali.

Dok su se odbori lokalnih zajednica uglavnom bavili usvajanjem rezolucija, raspravama i podnošenjem zahteva gradskoj upravi, nova grupa želela je da zaobiđe lavirint kreiranja javnih politika i neposredno pomogne ljudima koji žive na ulici.

"Naš rad nije bio medijski eksponiran. Ljudi sa kojima najviše dolazite u kontakt nisu oni koji odlučuju o političkim karijerama", rekao je Derakšan. "Svi smo bili izričito saglasni da ne želimo da se ovo pretvori u političku operaciju."

Volonteri organizacije SELAH počeli su da se sastaju subotom ujutru, uz buritose za doručak, u jednom kafiću u Bulevaru Glendejl. U malim grupama odlazili su u različita šatorska naselja širom tog područja i beležili okolnosti u kojima ljudi žive. Nakon toga bi jedan od članova prosledio prikupljene informacije organizaciji PATH ili nekom drugom pružaocu usluga, a zatim bi se bavio pojedinačnim zahtevima ljudi sa kojima su razgovarali.

Grupa je rasla i dostigla 40 članova. Volonteri su prestali da se oslanjaju samo na povremene akcije dostavljanja potrepština i uspostavili redovan raspored, prema kojem su se obavezali da svake dve nedelje posećuju ista šatorska naselja u severoistočnom Los Anđelesu. SELAH je počeo da obučava volontere kako bi pomagali ljudima koji žive na ulici da se snalaze u državnoj administraciji, uključujući dobijanje saveznih socijalnih naknada za ishranu i pribavljanje novih kartica socijalnog osiguranja u slučaju gubitka.

Raman je postepeno počela da se približava političkoj sferi. Volontirala je u kampanji protiv predloga "mere S", inicijative koja je zagovarala sporiji urbanistički razvoj i kojom bi se uvela dvogodišnja zabrana određenih građevinskih projekata. Borba protiv tog predloga, koji su birači ubedljivo odbacili u novembru 2017. godine, pomogla je Raman da razjasni svoje razmišljanje o povezanosti beskućništva i stambene izgradnje: grad koji želi da spreči ljude da završe na ulici mora biti spreman da gradi više kuća i stanova.

"Po struci sam urbanista. Na svet gledam kroz prizmu korišćenja zemljišta", rekla je Raman. "Ekonomska otpornost, stanovanje, pristupačnost cena - sve je to povezano sa načinom na koji se zemljište koristi."

U julu 2018. godine Raman je prihvatila posao izvršne direktorke organizacije "Time’s Up Entertainment", nove grupe koja je nastala iz pokreta #MeToo i koja se borila protiv seksualnog uznemiravanja i rodne nejednakosti u Holivudu. (Kasnije te godine, delimično zbog zabrinutosti u vezi sa pravnom odgovornošću i sve složenijom logistikom, SELAH je odlučio da se zvanično registruje kao neprofitna organizacija.) Raman je nastavila da se bavi problemom beskućništva "noću i vikendom", kako je sama rekla.

"Nisam razmišljala o kandidaturi za neku funkciju, ali sam mnogo razmišljala o gradu. Razmišljala sam o tome šta bi bilo potrebno da grad na ove probleme reaguje hitno i sa pažnjom", rekla je Raman. "Želja da se kandidujem, odnosno razmišljanje o kandidaturi, došlo je mnogo kasnije."

Raman je bila zainteresovana za politiku - kaže da ju je inspirisala predsednička kampanja senatora Bernija Sandersa 2016. godine, a nakon što je Hilari Klinton osvojila demokratsku nominaciju, donirala je maksimalnih dozvoljenih 5.400 dolara njenoj kampanji. Ipak, Ket Kim i Derakšan saglasni su da Raman nikada nije govorila o njihovom radu na rešavanju problema beskućništva u političkom kontekstu. Međutim, kako se ono što je počelo kao skroman volonterski projekat vikendom pretvaralo u samoodrživu aktivističku mrežu, počela je da ga posmatra kao primer onoga što je moguće postići kada se obični ljudi mobilišu i pokrenu na delovanje.

Dok je SELAH rastao, Raman i njeni saradnici pokušavali su da privuku pažnju lokalnih izabranih zvaničnika, ali sa vrlo malo uspeha. Ona je rekla da je član Gradskog veća Dejvid Rju ignorisao njihove zahteve za sastanak i umesto sebe slao saradnike. Kampanja protiv "mere S" "aktivirala je mnogo ljudi" da se usredsrede na stanovanje i beskućništvo, kako je Raman rekla, ali činilo se da Rju sporo shvata promene u političkoj atmosferi. Godine 2019. rekao je za Los Angeles Times da tokom njegove prve kampanje za Gradsko veće, četiri godine ranije, "niko zapravo nije želeo da sluša o tome", ali da sada "ne možete otići bilo gde, a da ne razgovarate o beskućništvu".

Za Raman je bilo nemoguće odvojiti taj problem od šire stambene krize u Kaliforniji. Jedini način da se ljudi spreče da završe na ulici bio je da se obezbedi više stambenog prostora dostupnog stanovnicima Los Anđelesa, na svim nivoima potreba - trajni smeštaj za one koji su već beskućnici, pristupačne mogućnosti kupovine stanova za one koji žele da postanu vlasnici i proširena zaštita prava postojećih podstanara. Raman je primetila da su čak i neki volonteri organizacije SELAH bili na ivici da izgube svoje domove.

"Činilo se da postoji neka vrsta hitnosti u problemima koje smo svakodnevno viđali, ali se ona uopšte nije odražavala u politici na kojoj je Dejvid Rju zasnovao svoju kampanju niti u onome čime je delovalo da se najviše bavi. To je na kraju bilo ono što me je navelo da razmislim o kandidaturi", rekla je Raman.

U novembru 2019. godine objavila je da će se kandidovati za mesto Dejvida Rjua, predstavljajući izborni okrug koji se prostirao od hipsterskih delova severoistočnog Los Anđelesa do predgrađa doline San Fernando. (Rju je odbio da komentariše ovaj tekst.) Raman je u intervjuu rekla da zapravo nije očekivala pobedu. Zamišljala je kampanju po uzoru na Sandersovu predsedničku trku iz 2016. godine, koja bi mogla da pomogne u promeni prioriteta javnosti. Na njenim predizbornim plakatima, "Okončati beskućništvo" bilo je navedeno kao jedan od glavnih ciljeva.

"Želela sam da ljudi poput Dejvida Rjua prestanu da ignorišu ono što sam svakodnevno viđala na terenu, kao i grad koji je molio da Gradska skupština obrati pažnju na njega, ali tu pažnju nije dobijao", rekla je Raman. "Kampanja je veoma dobar način da se ljudi nateraju da obrate pažnju."

Bez Rjuove prepoznatljivosti i baze donatora, Raman je znala da će morati da se osloni na jeftinije metode vođenja kampanje kako bi imala bilo kakve šanse za pobedu. Potražila je podršku grupe izvan tradicionalnog demokratskog establišmenta, koja se nije plašila da podrži autsajdere sa malim izgledima za uspeh. Postala je članica organizacije Demokratski socijalisti Amerike (DSA) i dobila podršku njenog lokalnog ogranka.

Uz podršku DSA, Raman je izazvala Rjua sa leve strane političkog spektra. Kao politička autsajderka, nastupila je sa progresivnim programom koji je uključivao plan za otpis dugova za kiriju i smanjenje broja policajaca. Vodila je dinamičnu kampanju na Instagramu, objavljujući kratke, zabavne i lako razumljive video-snimke u kojima je objašnjavala probleme gradskih vlasti. Jedan od njenih pristalica opisao ju je tada za medije kao "nekoga poput slavne ličnosti".

Na preliminarnim izborima po sistemu dva vodeća kandidata, održanim u martu 2020. godine, Raman je zaostajala za Rjuom za svega 3.000 glasova. Postala je okupljajuća figura progresivaca širom grada i izvan njega, dobivši podršku klimatske aktivistkinje Džejn Fonde i samog Sandersa. Tokom godine Raman je izgradila volontersku armiju koja je na kraju narasla na 2.000 ljudi, uz pomoć DSA i još jedne progresivne organizacije, "Ground Game LA", koja joj je obezbedila veliki broj mladih pristalica veštih u korišćenju digitalnih medija. Takođe je pridobila podršku zaista poznatih ličnosti, prikupivši trećinu od ukupno 953.000 dolara koliko je njena kampanja dobila od holivudskih scenarista, glumaca i reditelja.

U novembru je pobedila Rjua sa prednošću od šest procentnih poena i postala prva osoba u gotovo dve decenije koja je uspela da smeni aktuelnog člana Gradskog veća.

"Naše Gradsko veće ima neverovatno velika ovlašćenja", rekla je tada Raman. "A do sada nije uspelo da ih iskoristi."

Jedne nedelje u oktobru ove godine, Raman je otputovala na jednu raskrsnicu u južnom centralnom delu Los Anđelesa, nekoliko izbornih okruga dalje od onog koji predstavlja poslednjih šest godina. Obučena u farmerke i majicu sa logom bejzbol tima Dodžers, počela je da skuplja komade smeća sa trotoara pored dugog niza šatorskih naselja. Ovoga puta Raman nije morala da se muči da pronađe ljude koji će joj se pridružiti. Dvadeset volontera iz njene kampanje za gradonačelnicu došlo je da pomogne, skupljajući igle i kondome sa trotoara, dok su vozači usporavali kako bi posmatrali televizijske kamere koje su pratile svaki Ramanin pokret.

"Ako postanem gradonačelnica, nadam se da više nećete morati da čekate gradsku upravu", rekla je Raman influenseru Huanu Nauli, koji je stekao 85.000 pratilaca na Instagramu snimajući sebe dok čisti smeće širom grada. "Cilj je da imamo čist grad, grad koji sam odnosi smeće i radi u interesu vas i svakog pojedinačnog stanovnika."

Tokom jednog i po mandata u Gradskom veću, Raman je u svojoj kancelariji formirala poseban tim za rešavanje problema beskućništva, zaobilazeći gradsku birokratiju. Protivila se ograničenjima koja zabranjuju šatorska naselja, tvrdeći da takva politika ne pomaže da se ljudi sklone sa ulica, a predložila je i novi plan za rešavanje problema ljudi koji žive u svojim vozilima. Godine 2023. postala je predsednica gradskog Odbora za stanovanje i beskućništvo, gde je zahtevala strožu kontrolu gradske potrošnje na privremene subvencije za zakupninu.

U okviru svog izbornog okruga pokrenula je projekte preseljenja u stambene objekte za ljude koji su živeli duž reke Los Anđeles, na području koje je godinama ranije obilazila sa Derakšanom. Hotel u svom okrugu pretvorila je u stambeni objekat, a razvila je i program terenskog rada sa ljudima koji žive u rekreativnim vozilima. Njena kancelarija tvrdi da je više od 2.000 ljudi smestila u privremene stambene objekte.

Ipak, Raman je imala problema da spoji svoju aktivističku prošlost i političko iskustvo stečeno u Gradskom veću kako bi uverila birače da je spremna da upravlja gradom sa gotovo četiri miliona stanovnika. Njeni odnosi sa Demokratskim socijalistima pogoršali su se nakon što se razišla sa njima po pitanjima poput Izraela. Godine 2024. pomogla je da se toj organizaciji iz gradskog budžeta dodeli 42.000 dolara za pružanje usluga i terenski rad sa beskućnicima, što je izazvalo kritike dela zajednice, a kasnije i pravni spor.

"Nijedan aktuelni član upravnog odbora organizacije SELAH ne radi u našoj kancelariji niti je imao bilo kakvu ulogu u ovoj odluci", rekao je portparol Raman, napominjući da je članica Gradskog veća pre sklapanja ugovora zatražila mišljenje nadležnih za etička pitanja.

Njen rad na čelu Odbora za stanovanje i beskućništvo naišao je na oštre kritike kolega, od kojih svi podržavaju Basovu, kao i same gradonačelnice, koja je činjenicu da Raman nije uspela da pridobije podršku kolega pretvorila u jedan od glavnih argumenata protiv svoje izazivačice. Iz kampanje Basove nisu odgovorili na zahtev za komentar.

"To je bio najneproduktivniji period koji sam provela u Gradskom veću", rekla je članica veća Imelda Padilja, govoreći o vremenu koje je provela u tom odboru. "To se ne može drugačije formulisati."

Čak ni neke od organizacija koje se bave beskućništvom na lokalnom nivou, od kojih bi se očekivalo da predstavljaju ključni deo Ramanine biračke baze, nisu sigurne da žele da podrže njenu kandidaturu. Neke od njih ukazuju na njen aktivizam zasnovan na samostalnim inicijativama, kao i na način na koji je povezala svoju zabrinutost za siromašne sa podrškom građevinskoj izgradnji koja bi mogla da donese korist privatnim investitorima, kao na razloge zbog kojih joj ne veruju.

"Teško je reći kakav će biti kandidat za gradonačelnika ili Gradsko veće kada dođe na funkciju. Može da daje mnoga obećanja, pa čak i da u njih iskreno veruje, ali kada dođe na vlast, sve izgleda potpuno drugačije", rekla je Lupita Limón Korales, aktivistkinja Sindikata podstanara Los Anđelesa, koji na ovim izborima ne podržava nijednu kandidatkinju. "Ona nije odgovorna nijednom društvenom pokretu u Los Anđelesu niti ima njegovu podršku."

Na bloku pored mesta na kojem je u južnom centralnom delu Los Anđelesa organizovana akcija čišćenja, veliko šatorsko naselje protezalo se duž trotoara na južnoj strani Bulevara Avalon. Jedna od stanovnica naselja, Naja, upravo se vratila sa posla kada je naišla ekipa koja je čistila ulicu. Prepoznala je Raman, prišla joj, rukovala se s njom, zahvalila joj na svemu što radi za grad i obećala da će glasati za nju.

Kada su kamere prestale da snimaju, Raman ju je odvela u stranu, van njihovog vidokruga, i pitala je da li postoji nešto čime bi mogla da joj pomogne.

(Telegraf.rs)