Demokrate preuzimaju Kongres, Trampu se sprema pakao: Istrage, optužbe i novi pokušaj opoziva

Dan nakon američkih međuizbora 2006. godine, tadašnji predsednik Džordž V. Buš izjavio je na konferenciji za novinare u Beloj kući da je rezultat koji su republikanci ostvarili bio "težak poraz".

Kao lider stranke, dodao je: "Snosim veliki deo odgovornosti za to".

Preporučujemo

Buš je tada poručio i demokratskim i republikanskim liderima u Kongresu da se raduje pronalaženju zajedničkog jezika sa njima tokom naredne dve godine.

Ništa od toga neće se dogoditi u slučaju aktuelnog predsednika SAD Donalda Trampa nakon rezultata izbora 2026. godine.

Tramp je tokom predizborne kampanje više puta ponavljao: "Molim vas, zamislite da sam ja na glasačkom listiću".

Očekivano, želeo je da izbori budu svojevrsni referendum o njemu samom, piše britanski The Telegraph.

Birači širom političkog spektra prihvatili su taj izazov, a sada će on, zajedno sa sve nezadovoljnijim republikancima, snositi posledice.

Šteta koju je naneo svojoj stranci i zemlji više ne može da se sakrije. Ipak, Tramp neće preuzeti odgovornost, već će za poraz okriviti druge.

Njegov najvažniji odgovor na međunarodnom planu mogao bi da bude obnavljanje napada na Iran, verovatno ponovo u saradnji sa Izraelom, u narednim danima, sada kada su birališta zatvorena.

Bez obzira na strateške razloge za nastavak udara, kojih ima mnogo i koji su ozbiljni, glavni pokretač Trampove odluke biće želja da pokaže da je i dalje "relevantan", kako je Bil Klinton svojevremeno opisao sopstvenu administraciju uzdrmanu političkim porazom 1994. godine.

Osim mogućeg neposrednog vojnog udara na Iran, naredne dve godine u Vašingtonu biće obeležene oštrim političkim sukobima, pošto demokrate preuzimaju potpunu kontrolu nad zakonodavnom granom vlasti.

Demokrate su već napravile plan kako da iskoriste novu kontrolu nad Kongresom, koristeći sve odbore, koji će uskoro biti pod njihovom kontrolom.

Beskrajna saslušanja u Kongresu baviće se svim aspektima Trampovog delovanja tokom poslednje decenije, ne samo prethodne dve godine, već i njegovim prvim predsedničkim mandatom i periodom između dva mandata, kada je boravio na imanju Mar-a-Lago.

Svaki odbor će, u okviru svojih nadležnosti, detaljno analizirati Trampove postupke, tražeći dokaze o nezakonitostima, ali i potencijalne političke neprijatnosti koje bi mogle da mu nanesu štetu.

Demokrate, međutim, imaju i sopstvene rizike. Tramp će verovatno odgovoriti otvorenim pružanjem otpora, što bi dodatno produbilo političke sukobe.

Sasvim je moguće da će takav politički spektakl navesti još veći broj Amerikanaca da se okrene od politike, dodatno urušavajući poverenje građana u institucije vlasti.

Mnoge istrage baviće se funkcionisanjem državne uprave i pitanjima koja su izuzetno zanimljiva ljudima u Vašingtonu, ali običnim građanima širom zemlje uglavnom dosadna.

Međutim, jedna grupa tema sigurno će privući pažnju javnosti  - sve brojnije optužbe za ličnu korupciju, bogaćenje na račun položaja, sukob interesa i kršenje etičkih pravila.

Prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja, čitav niz pitanja povezanih sa "korupcijom" bio je u mislima birača i pre 3. novembra.

Ukoliko demokrate budu istrajale u pristupu zasnovanom na dokazima, koji će javnosti delovati pravedno, a ne kao politički progon, mogle bi ozbiljno da naškode Trampu i ljudima iz njegovog okruženja.

Ipak, s obzirom na neizbežno političku prirodu svih ovih istraga, možda se od demokrata traži više nego što su sposobne da pruže.

Pokretanje trećeg, četvrtog i svakog narednog postupka opoziva Trampa sigurno je jedna od ideja o kojima mnoge demokrate razmišljaju.

Ipak, bilo bi mudro da se klone opoziva, koji tokom Trampovog prvog mandata nije uspeo da ga odvrati od njegovih postupaka niti da ga ograniči.

Ako je nešto postigao, onda je to dodatno ohrabrilo Trampa i omogućilo mu da nastavi sa još ozbiljnijim potezima.

Uprkos takvom istorijskom iskustvu, demokrate verovatno neće uspeti da se suzdrže.

Tvrdiće da gotovo izvesna mogućnost da Tramp pomiluje "svakoga ko se našao na manje od 200 metara od Ovalnog kabineta", uključujući i samog sebe, zahteva agresivno korišćenje ustavnih ovlašćenja Kongresa za pokretanje postupka opoziva.

Ustavna ovlašćenja za opoziv izuzeta su iz predsednikovog prava na pomilovanje.

Ustav Sjedinjenih Američkih Država predviđa opoziv zbog "izdaje, mita ili drugih teških krivičnih dela i prestupa", što ostavlja veliki prostor za političke procene, kojih u ovom slučaju svakako neće nedostajati.

Zagovornici opoziva gotovo sigurno neće uspeti da obezbede dvotrećinsku većinu u Senatu, neophodnu za Trampovu smenu.

Međutim, članovi njegovog kabineta i niži državni funkcioneri možda neće imati toliko sreće.  Na udaru bi se mogli naći čak i članovi Trampove porodice koji zvanično ne obavljaju nikakvu državnu funkciju.

Ranjivost državnih zvaničnika neće se ograničiti samo na pitanja korupcije.

Ministar odbrane Pit Hegset, koji se već suočava sa pretnjama demokrata da će protiv njega pokrenuti postupak opoziva, mogao bi se vrlo brzo naći u ozbiljnom problemu.

Svi koji budu uvučeni u politička previranja oko opoziva suočiće se ne samo sa rizikom od smene sa funkcije već i sa potrebom da ulože vreme, energiju, pažnju i sopstveni novac u pravne usluge koje bi im mogle biti neophodne. Borba će biti brutalna.

Ali šta je sa ključnim državnim politikama, državnim poslovima, ratom i mirom?

Nema sumnje da će i ta pitanja biti deo političkog obračuna koji predstoji. Ipak, kada je reč o spoljnoj politici, predsednik Sjedinjenih Američkih Država ima ustavno dominantnu ulogu, dok ga Kongres prvenstveno može ograničiti kontrolom budžetskih sredstava.

To se neće promeniti, bez obzira na to koliko Tramp politički oslabi.

Naime, predsednici koji se nalaze u završnoj fazi mandata i više nemaju realne izglede za politički povratak često se okreću međunarodnim pitanjima i svetu izvan Vašingtona kako bi pobegli od iscrpljujućih unutrašnjih političkih sukoba.

Dovoljno je samo pogledati koliko toga još ima na svetskoj mapi što bi moglo da bude preimenovano.

Autor teksta je Džon Bolton, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa.

(Telegraf.rs)