Demokrate osvojile republikansku "tvrđavu" posle 38 godina: Šta se dogodilo u Teksasu?

Teksas, jedna od najvećih i najvažnijih republikanskih utvrđenja u SAD, doživeo je politički potres. Demokrate su na jučerašnjim izborima prvi put posle 38 godina osvojile senatorsko mesto, prvi put posle 36 godina izabrale guvernerku i republikancima preotele nekoliko mesta u Predstavničkom domu. Sve se to dogodilo samo dve godine nakon što je Donald Tramp u toj saveznoj državi pobedio sa gotovo 14 procentnih poena prednosti.

Republikanski kandidat za Senat Ken Pakston, kojeg je podržavao Tramp, izgubio je od 37-godišnjeg demokratskog kandidata Džejmsa Talarika. Još veće iznenađenje priredila je demokratska kandidatkinja Džina Inohosa, koja je pobedila republikanskog guvernera Grega Abota, političara koji je 12 godina vodio Teksas i iza sebe imao tri ubedljive izborne pobede.

Preporučujemo

"Upravo smo vratili Teksas", poručio je Talariko okupljenim pristalicama u Ostinu.

"Pokazali smo da sav novac ovog sveta ne može da pobedi narod Teksasa. Dokazali smo da politika podela ne može da pobedi politiku ljubavi", rekao je.

Zašto je Teksas toliko važan?

Teksas je druga najmnogoljudnija američka savezna država, sa više od 31 milion stanovnika, i decenijama je jedno od glavnih uporišta Republikanske stranke. Republikanci tamo nisu izgubili predsedničke izbore od 1976. godine, kada je pobedio demokrata Džimi Karter.

Demokrate nisu pobedile ni na jednim izborima za neku funkciju na nivou cele države od 1994. godine. Poslednji demokrata izabran za američkog senatora iz Teksasa bio je Lojd Bentsen 1988. godine, dok je poslednja demokratska guvernerka En Ričards pobedila 1990. godine.

Republikanci su se toliko navikli na pobede da su demokrate godinama teško ubeđivale donatore i nacionalno stranačko rukovodstvo da ulaganje velikog novca u Teksas ima smisla. Čak ni demografske promene, rast velikih gradova i doseljavanje miliona novih stanovnika nisu bili dovoljni da prekinu niz njihovih pobeda.

Situacija se sada dramatično promenila. Demokrate nisu samo tesno osvojile jedno senatorsko mesto već su istovremeno pobedile i u trci za guvernera, kao i u nekoliko kongresnih izbornih jedinica, što pokazuje da se nezadovoljstvo republikancima proširilo među različitim grupama birača.

Tramp izgubio deo birača koji su mu doneli pobedu

Jedan od ključnih razloga demokratskog uspeha jeste promena raspoloženja među latinoameričkim biračima. Tramp je 2024. godine ostvario veliki napredak među tom grupom, posebno na jugu Teksasa, duž granice sa Meksikom, gde su republikanci osvojili područja koja su dugo bila demokratska uporišta.

Sada se deo tih birača vratio demokratama. U četiri okruga doline Rio Grande, uz meksičku granicu, Talariko i Inohosa osvojili su između približno 60 i više od 70 odsto glasova, pokazuju izborni rezultati koje je analizirao Texas Observer.

Razlozi nisu samo politički već i ekonomski. Visoki troškovi života, cene goriva i nezadovoljstvo Trampovom imigracionom politikom posebno su pogodili područja u kojima mnoge porodice imaju bliske veze sa Meksikom.

Koliki je preokret u pitanju pokazalo je već septembarsko istraživanje Cook Political Reporta i Univisiona. Talariko je među latinoameričkim biračima imao podršku od 63 odsto, dok je Pakston bio na 30 odsto. Istraživanje je pokazalo i da deo Latinoamerikanaca koji su 2024. glasali za Trampa više nije zadovoljan njegovim radom.

Republikanci izabrali kandidata opterećenog aferama

Drugi važan razlog demokratske pobede bila je kandidatura Kena Pakstona, dugogodišnjeg državnog tužioca Teksasa. Iako je bio popularan među najvernijim Trampovim pristalicama, godinama su ga pratile optužbe za korupciju, zloupotrebu položaja i kontroverze iz privatnog života.

Pakston je na republikanskim preliminarnim izborima pobedio dugogodišnjeg senatora Džona Kornina, uprkos upozorenjima dela stranačkog rukovodstva da bi njegova kandidatura mogla da ugrozi mesto koje su republikanci držali decenijama. Tramp je podržao Pakstona, a njegova pobeda na preliminarnim izborima dodatno je učvrstila uticaj Trampovog krila stranke.

Međutim, sukob unutar republikanaca ostavio je posledice. Kornin i njegovi saveznici tokom predizborne kampanje potrošili su velike sume novca napadajući Pakstona i dovodeći u pitanje njegovu sposobnost da obavlja funkciju, a demokrate su kasnije iskoristile iste slabosti.

Ni ogromna finansijska pomoć nije bila dovoljna da Pakston pobedi. U kampanju su se uključili Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i milijarder Ilon Mask, a republikanske organizacije potrošile su stotine miliona dolara pokušavajući da spreče poraz.

Demokrate promenile način vođenja kampanje

Džejms Talariko nije vodio kampanju samo protiv Trampa. Bivši učitelj i poslanik u teksaškom parlamentu usredsredio se na cene, plate, javno obrazovanje i uticaj milijardera na američku politiku.

Posebno je zanimljivo što je Talariko svoju hrišćansku veru postavio u središte kampanje, iako se oštro protivi hrišćanskom nacionalizmu. Kao čovek koji je studirao u prezbiterijanskom teološkom seminaru, pokušao je da pridobije i vernike koji tradicionalno podržavaju republikance.

Njegova poruka bila je da američka politika ne bi trebalo da se zasniva na sukobu levice i desnice, već na sukobu običnih građana i bogatih interesnih grupa. Pakstona je predstavljao kao simbol političkog sistema koji više brine o milijarderima nego o životnom standardu stanovnika Teksasa.

Sličnu strategiju koristila je i Džina Inohosa u trci za guvernerku. Umesto ideoloških sukoba, naglašavala je probleme javnih škola, visoke troškove života i odgovornost vlasti, a posebno je kritikovala Abotovu politiku finansiranja privatnog obrazovanja i razvoja velikih centara za obradu podataka.

Rekordna izlaznost i pobede u velikim gradovima

Demokratskom uspehu pomogla je i izuzetno velika izlaznost birača. Pre samog izbornog dana u Teksasu je glasalo više od 7,7 miliona ljudi, odnosno oko 40,5 odsto registrovanih birača, što je rekord za prevremeno glasanje na međuizborima u novijoj istoriji te savezne države.

Demokrate su ostvarile veoma dobre rezultate u velikim gradovima i njihovim predgrađima, posebno na području Dalasa i drugih velikih urbanih centara. Istovremeno su ojačale na jugu Teksasa, gde su republikanci pre dve godine očekivali dugoročne političke dobitke zahvaljujući Trampovoj popularnosti među latinoameričkim biračima.

Upravo je kombinacija velike izlaznosti demokratskih birača, podrške nezavisnih glasača i nezadovoljstva dela republikanaca omogućila preokret. To ipak ne znači da su svi birači koji su podržavali Trampa promenili političke stavove, već da je demokratska koalicija na ovim izborima bila znatno šira.

Šta to znači za američku politiku?

Pobeda u Teksasu za demokrate je mnogo važnija od jednog dodatnog senatorskog mesta. Ona pokazuje da republikanska dominacija u drugoj najmnogoljudnijoj američkoj saveznoj državi više nije nedodirljiva i otvara mogućnost da Teksas postane jedno od ključnih izbornih poprišta 2028. godine.

Teksas na predsedničkim izborima nosi 40 elektorskih glasova, drugi najveći broj posle Kalifornije. Republikanski predsednički kandidati decenijama su mogli da računaju na tih 40 glasova, pa bi ozbiljna demokratska konkurencija u Teksasu značajno promenila način na koji obe stranke planiraju kampanje i raspoređuju novac.

Ipak, jedna izborna pobeda ne znači da je Teksas trajno postao demokratska država. Republikanci i dalje imaju snažnu organizaciju, veliko biračko uporište i uticaj u državnom parlamentu, a rezultat budućih izbora zavisiće i od toga da li će demokrate uspeti da zadrže birače koji su ih sada podržali.

Za Trampa je rezultat posebno neprijatan jer je podržao Pakstona i lično učestvovao u pokušaju mobilizacije republikanskih birača. Samo dve godine nakon velike pobede u Teksasu, njegova stranka izgubila je senatorsko mesto, funkciju guvernera i deo kongresnih okruga u saveznoj državi koju je godinama smatrala gotovo sigurnom.

(Telegraf.rs)