Grčka će do 2055. godine biti na manje od 9 miliona stanovnka: U penziju će se ići sa 70 godina?

Grčka se suočava sa ozbiljnom demografskom krizom, a projekcije Evropske komisije ukazuju na drastičan pad broja stanovnika, ubrzano starenje populacije i sve veći pritisak na penzioni sistem. Prema procenama iz "Izveštaja o starenju 2027", Grčka bi do 2055. godine mogla da izgubi čak 14 odsto stanovništva, dok bi se do 2080. godine taj pad mogao povećati na 26 odsto.

Prema projekcijama, Grčka je 2025. godine imala približno 10,4 miliona stanovnika, ali bi taj broj do 2055. mogao da se smanji na 8,9 miliona. Za nešto više od pola veka, odnosno do 2080. godine, u zemlji bi moglo da živi svega 7,6 miliona ljudi.

Preporučujemo

Ovakve prognoze svrstavaju Grčku među evropske zemlje koje će doživeti najizraženiji pad stanovništva. Veće ili slične demografske gubitke očekuju samo Bugarsku, Litvaniju i Poljsku.

Demografski problemi nisu ograničeni samo na Grčku. Prema osnovnim projekcijama, stanovništvo Evropske unije trebalo bi da dostigne vrhunac do kraja ove decenije, kada će 2029. godine brojati oko 453 miliona ljudi. Nakon toga očekuje se postepeni pad, pa bi do 2080. godine u EU moglo da živi oko 414 miliona ljudi, što je smanjenje od približno osam odsto.

Grčka ima sve manje dece, a stanovništvo sve starije

Jedan od glavnih razloga za zabrinjavajuće projekcije jeste nizak natalitet, odnosno stopa fertiliteta, koja pokazuje prosečan broj dece po ženi.

Iako se očekuje da će se ovaj pokazatelj u Grčkoj postepeno oporavljati, to neće biti dovoljno da nadoknadi generacijski jaz nastao prethodnih decenija.

Godine 1960. stopa fertiliteta u Grčkoj iznosila je 2,23 deteta po ženi, a početkom osamdesetih zadržala se na približno istom nivou. Međutim, promene društveno-ekonomskog modela i ekonomska kriza dovele su do njenog značajnog pada.

Do 2000. godine stopa je pala na 1,25, dok je 2025. iznosila svega 1,20. Procene pokazuju da bi do 2080. mogla da se poveća na 1,45, ali ni takav oporavak neće biti dovoljan da nadoknadi izgubljene generacije.

Posledice će se posebno odraziti na tržište rada i državne finansije. Sve manji broj ljudi radnog uzrasta moraće da izdržava sve veći broj penzionera, što će predstavljati dodatni pritisak ne samo na penzioni sistem već i na celokupnu ekonomiju.

Trenutno osobe starije od 65 godina čine 41,3 odsto populacije u odnosu na stanovništvo starosti od 20 do 64 godine. To je znatno više od proseka EU, koji iznosi 38 odsto.

Očekuje se da će ovaj pokazatelj u Grčkoj porasti na 70,6 odsto do 2055. godine, a zatim blago pasti na 69,3 odsto do 2080. godine.

Situacija je još ozbiljnija kada se u obzir uzmu i mlađi od 20 godina, odnosno deca i studenti. Ukupan udeo stanovništva koje zavisi od radno sposobne populacije trenutno iznosi 72,4 odsto, a do 2055. godine mogao bi da dostigne čak 101,5 odsto.

Dodatni pokazatelj pritiska na ekonomiju jeste odnos broja starijih od 65 godina prema ukupnom broju zaposlenih. U Grčkoj bi taj procenat mogao da poraste sa sadašnjih 55,3 odsto na čak 85,5 odsto do 2055. godine.

Penzija sa 70 godina, a kasnije čak i sa 72

Produženje životnog veka i sve starije stanovništvo otvaraju pitanje održivosti penzionih sistema širom Evrope.

Prema projekcijama Evropske komisije, očekivani životni vek muškaraca u EU trebalo bi da poraste sa 79 na 86 godina do 2080. godine, dok bi žene u proseku mogle da žive do 90 godina. Očekuje se i da će se preostali životni vek osoba koje su napunile 65 godina produžiti za približno pet godina.

Zbog toga se očekuje da će stariji radnici sve duže ostajati na tržištu rada, dok će se starosna granica za odlazak u penziju postepeno pomerati.

U izveštaju se navodi da Grčka od 2021. godine ima mehanizam prema kojem se minimalna i zakonska starosna granica za penzionisanje prilagođavaju promenama očekivanog životnog veka nakon 65. godine.

Ipak, ovo prilagođavanje nije aktivirano jer je pandemija koronavirusa dovela do pada očekivanog životnog veka. Ni podaci iz 2024. godine nisu ukazivali na dovoljno veliko povećanje u odnosu na 2010. godinu da bi mehanizam bio pokrenut.

Zbog toga su granice za odlazak u penziju ostale na 67 godina za punu penziju, odnosno 62 godine pod određenim uslovima.

Međutim, projekcije ukazuju da bi to uskoro moglo da se promeni.

Prema procenama, starosna granica za penzionisanje u Grčkoj mogla bi da poraste na 68 godina do 2030, zatim na 70 godina do 2055, dok bi do 2080. godine mogla da dostigne čak 72 godine.

Na problem starenja stanovništva i smanjenja radne snage upozorava i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja preporučuje svojim članicama da ojačaju kapitalizovane elemente penzionih sistema.

Razlog za to je rizik od urušavanja sistema zasnovanih na međugeneracijskoj solidarnosti, u kojima zaposleni svojim doprinosima finansiraju penzije sadašnjih penzionera.

U gotovo svim zemljama OECD-a određene kategorije radnika moraće da dopunjuju obavezne penzijske doprinose dobrovoljnom štednjom kako bi obezbedile dovoljno prihoda u starosti.

Razlika između potrebnih i postojećih doprinosa iznosi najmanje 10 odsto zarade za muškarce sa prosečnom platom u 17 od 41 analizirane zemlje.

Žene se suočavaju sa većim jazom u doprinosima od muškaraca u 17 zemalja, dok je situacija posebno nepovoljna za samozaposlene, koji se sa većim nedostatkom suočavaju u čak 31 zemlji.

(Telegraf.rs)