"Rusi će se samo pretvarati da pregovaraju, ne verujem im": Mir u Ukrajini još nije na vidiku

Rusija će odložiti mirovne pregovore do proleća 2027. godine i nastaviti da žestoko napada Ukrajinu tokom zimskih meseci, upozorio je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

On je rekao da će se hibridni rat Rusije u Evropi nastaviti, dok će Moskva vršiti pritisak na Kijev dronovima i raketama, istovremeno odlažući bilo kakve ozbiljne pregovore do naredne godine.

Preporučujemo

"Rusko rukovodstvo trenutno ne vidi potrebu za ulaskom u pregovore, barem ne pre proleća 2027. godine", rekao je predsednik Litvanije Nauseda u intervjuu za nemački list Welt.

Upozorenje litvanskog predsednika dovodi u pitanje nedavne pokušaje SAD, Evropske unije i saveznika Ukrajine da ponovo pokrenu mirovne pregovore između dve zaraćene strane.

U četvrtak je prva dama SAD Melanija Tramp okupila zvaničnike Rusije i Ukrajine u Beloj kući i pozvala ih da zajednički rade na postizanju prekida vatre.

Prva dama SAD apelovala je na zvaničnike, među kojima je bio i Kiril Dmitrijev, izaslanik ruskog predsednika Vladimira Putina, da slede primer Oleškog, pograničnog grada pod opsadom, za koji je pomogla da se postigne dogovor koji je omogućio evakuaciju 800 ljudi.

Ukrajinski, ruski i američki zvaničnici trebalo bi naredne nedelje da otputuju u Abu Dabi, gde će razgovarati o napretku mirovnih pregovora, izjavio je Stiv Vitkof, specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa.

Vitkof je dodao da će SAD posredovati u razgovorima o bezbednosnim aranžmanima nakon rata, smirivanju sukoba, humanitarnim naporima i narednim koracima ka miru.

Evropska unija je u sredu u Briselu organizovala razgovore o Ukrajini sa predstavnicima SAD, Ukrajine, NATO-a i drugih evropskih zemalja, kako bi uskladili stavove pre trilateralnih pregovora u Abu Dabiju.

Međutim, Nauseda je odbacio mogućnost da Rusija uđe u mirovne pregovore sa iskrenom namerom da postigne dogovor.

"Rusi će se samo pretvarati da pregovaraju. Ne verujem im. Rusija će izneti zahteve za koje će Ukrajina od samog početka znati da su neprihvatljivi, čime će namerno osigurati propast takozvanih pregovora.Ako Ukrajina preživi ovu zimu, a uveren sam da hoće, izgledi za ozbiljne razgovore povećaće se 2027. godine. Ne očekujem ih ranije", poručio je litvanski predsednik.

Nauseda je rekao da će Rusija tokom zimskih meseci "nastaviti da vrši pritisak na Ukrajinu vazdušnim napadima na njene gradove".

Ruski dronovi i rakete tokom rata gađali su energetsku infrastrukturu Kijeva, u pokušaju da zemlju primoraju na kapitulaciju tako što će stanovništvo ostaviti bez grejanja i struje.

"Zato moramo da nastavimo da pružamo vojnu pomoć Ukrajini, posebno opremu za protivvazdušnu odbranu. Istovremeno, moramo da pomognemo u obnovi njene energetske infrastrukture", dodao je Nauseda.

Evropske napore da se mirovni pregovori pokrenu kritikovala je u četvrtak i Đorđa Meloni, premijerka Italije.

Ona je upozorila da Evropa rizikuje da postane nebitna u pregovorima ukoliko ne prekine sa sprovođenjem različitih diplomatskih inicijativa i ne dogovori se o jednom predstavniku koji bi imao ovlašćenje da govori u ime celog kontinenta.

Meloni je naglasila da ne traži mesto za sebe ili Italiju za pregovaračkim stolom, ali da Rim neće prihvatiti da se obaveze dogovaraju bez mandata Evropske unije.

Zbog toga je pozvala da se izabere jedinstveni predstavnik koji će zastupati blok.

Nauseda je rekao i da se ruski hibridni rat protiv Evrope nastavlja kroz različite aktivnosti, među kojima su "ilegalne migracije, meteorološki baloni koji ulaze u naš vazdušni prostor i dronovi koji dolaze iz Ukrajine ili Rusije".

"Dobili smo obaveštajne podatke o mogućim provokacijama", dodao je on, navodeći da je Vilnjus ubrzao napore da obezbedi svoju granicu nakon sumnje na rusku provokaciju, baš kao što je to učinila i Poljska.

Varšava je u utorak saopštila da je rasporedila bezbednosne snage duž granice sa ruskom eksklavom Kalinjingrad, zbog zabrinutosti od mogućih sabotaža.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da su u ponedeljak uveče primećeni muškarci sa baterijskim lampama koji su se kretali na 2uznemirujući način" u blizini granice duge 143 milje sa ruskom teritorijom.

Nauseda je za sada isključio mogućnost konvencionalnog ruskog napada na teritoriju NATO-a, ali je upozorio da će se provokacije nastaviti.

"Ne mislim da je Rusija trenutno spremna za velike vojne operacije. Njeni resursi vezani su za ukrajinsko ratište, a Rusija tamo ne uspeva da ostvari uspeh. Ali Putin nas testira i sve više se približava članu 5 NATO-a, odnosno obavezi kolektivne odbrane", rekao je on.

On je naveo da Litvanija ima veoma ambiciozne planove i da želi da do druge polovine 2027. godine bude znatno bolje opremljena za suočavanje sa bilo kakvom ruskom pretnjom.

Kremlj "malo mari" za sopstveni narod

Nauseda je predvideo da će Putin nastaviti rat sve dok za to bude imao dovoljno resursa.

Iako se ekonomska situacija u Rusiji pogoršava, litvanski predsednik smatra da Kremlj ne mari mnogo za životni standard stanovništva.

Nauseda je umanjio značaj uloge koju SAD imaju u pomaganju Rusiji, nakon što je Tramp pokazao približavanje Putinu ukidanjem pojedinih sankcija i kupovinom dizela iz Moskve, kako bi ublažio rast troškova goriva uoči američkih međuizbora za Kongres.

"Neki događaji mogu se objasniti izborima za Kongres, poput dogovora o dizelu ili odluke SAD da uvoze đubrivo iz Belorusije. Poteze našeg najvažnijeg saveznika ponekad je teško predvideti. Sačekajmo i videćemo šta će se dalje dogoditi", rekao je Nauseda.

(Telegraf.rs)