LUDILO PLAVE HALJINE: Svima nam se smučila, a onda smo saznali da je PLAVA BOJA TEK SKORO OTKRIVENA!

U starim jezicima, kao što je starogrčki, starokineski, japanski ili hebrejski, ne postoji reč za plavu boju, što dokazuje da nije ni boja postojala sama po sebi, jer su se ljudi trudili da sve što postoji opišu nekom reči kako bi olakšali komunikaciju

Ljudi posmatraju svet oko sebe na različite načine, ali je vrlo malo istraženo to da ga vide u različitim bojama. Tako su i mnoge iluzije, kao i čitava fama o haljini u različitim nijansama, uzdrmale društvene mreže i izazvale mnoge diskusije na internetu.

Preporučujemo

Cilj ljudske vrste je da objasni neobjašnjivo, zapravo da predstavi enigme i misterije na način koji je svima razumljiv. U našoj istoriji plava boja uopšte nije postojala, odnosno, mi nismo mogli da je vidimo.

U starim jezicima, kao što je starogrčki, starokineski, japanski ili hebrejski, ne postoji reč za plavu boju, što dokazuje da nije ni boja postojala sama po sebi, jer su se ljudi trudili da sve što postoji opišu nekom reči kako bi olakšali komunikaciju.

KAKO SMO UTVRDILI DA PLAVA NEDOSTAJE?

U Homerovoj Odiseji, more je boje "tamnog vina", a ne tamno plavo ili zeleno.

Naučnik iz 19. veka po imenu Vilijam Gledston, je 1858. godine primetio da opis boje mora u Odiseji nije jedini čudan opis boja. Pesnik je na mnogo stranica detaljno opisivao životinje, odeću, oklope, oružje i crte lica, kao i našu percepciju ovih pojava i stvari, ali svi opisi boja su prilično čudni – gvožđe je ljubičaste boje, kao i ovce, a med je zelene boje.

Zato je Gledston odlučio da izbroji koliko puta se koja boja pominje u Odiseji. Crna boja je pomenuta skoro 200 puta, bela oko 100, crvena nešto manje od 15 puta, a žuta i zelena manje od 10 puta. On je tada proučio druge starogrčke tekstove i otkrio da se plava boja nigde ne pominje, a reč za plavu nije ni postojala u starogrčkom.

Izgleda kao da su stari Grci živeli u mutnom i mračnom svetu, koji je bez boje, uglavnom crno-beo s povremenim bljeskovima crvene i žute. Gledston je mislio da je to nešto što je svojstveno samo njima, ali filolog Lazarus Gajer, nastavio je njegov rad i primetio da se ista stvar ponavlja u svim kulturama.

Proučio je stare islandske sage, Kuran, drevne kineske priče, i prve verzije Starog zaveta.

– Ovi stihovi, njih više od hiljadu, obiluju opisima nebesa. Ni jedan drugi pojam nije toliko zastupljen. Stihovi nam otkrivaju igru boja koje se vide pri prelamanju svetlosti sunca, i dok se rađa rumena zora. Tu su boje dana i noći, munje i oblaka, vazduha i etra. Ali, ono što iz tih spisa ne možete saznati jeste da je nebo plavo - rekao je o vedama, starim indijskim spisima.

Plava jednostavno nije postojala, odnosno, nije bila razdvojena od zelene i tamnih boja. Zatim je potražio kada se plava pojavljuje u različitim jezicima i došao do zanimljivog otkrića.

U svakom jeziku prvo su nastale crna i bela, odnosno, tamna i svetla. Sledeća boja koja se pojavljuje u jeziku jeste crvena, boja krvi i vina. Zatim se pojavljuje žuta, pa zelena, a u nekim jezicima obrnutim redosledom. Plava se pojavljuje poslednja. Jedina drevna kultura koja je imala reč za plavu je egipatska.

Ako malo razmislite, plave boje nema toliko u prirodi. Nema plavih životinja, plave oči su retka pojava, cveće plave boje je uglavnom genetski modifikovano. Tu je, naravno, nebo, ali da li je ono stvarno plavo?

Jedan istraživač, Gaj Dojčer, uradio je jedan interesantan eksperiment. Tokom odrastanja njegove ćerke, on je pazio da ona nijednom ne čuje da je nebo plave boje, a ona je naučila da ta boja postoji iz drugih primera. Kada je posle nekog vremena pitao koje je boje nebo, ona nije umela da odgovori. Za nju je nebo bilo bezbojno. Kasnije se odlučila za jednu boju i opisala nebo kao belo, a tek kasnije kao plavo.

DA LI SMO MOGLI DA VIDIMO PLAVU BOJU PRE NEGO ŠTO SMO SMISLILI REČ ZA NJU?

Istraživač Džuls Davidof proučavao je ovaj fenomen u plemenu Himba u Namibiji. Ovo pleme u svom jeziku nema reč za plavu, niti je razlikuju od zelene.

Pripadnicima ovog plemena pokazali su sliku sa 12 kvadratića, od kojih su 11 bili zelene boje, a jedan plave. Kada su ih pitali koji kvadratić je različite boje od drugih, oni nisu znali da odgovore ili su pogodili iz nekog od kasnijih pokušaja, što se može svrstati i pod slučajnost.

Međutim, pripadnici Himba plemena u svom jeziku imaju različite reči za nijanse zelene boje i kada su im pokazali istu sliku s kvadratićima, ali sa 11 zelenih, a jednim koji je bio malo različite nijanse, svi su odmah uočili razliku koja je većini nas neprimetna. Pogledajte fotografije. Rešenje je na donjoj slici.

Evo rešenja:

Davidof kaže da bez adekvatne reči za nešto, odnosno, bez mogućnosti da nešto identifikujemo kao različito, ne možemo ni da uočimo šta je posebno.

Da li to znači da su se boje pojavljivale jedna po jedna tokom vremena? Tehnički ne. Ali, naša sposobnost da ih razlikujemo da. Možda će buduće generacije primetiti mnoge stvari koje mi ne vidimo a sve vreme su nam pred očima.

(Telegraf.rs / BusinessInsider)