Da li biste ubili Hitlera i tako sprečili Drugi svetski rat?

Moralna dilema u slučaju Adolfa Hitlera večito je vladala. Šta biste uradili da ste ga poznavali pre nego što je postao veliki diktator i vođa?

Pronašli ste vremenski spoj  i otputovali ste u 1920. godinu. Odlazite u hotel i uzimate sobu pored one u kojoj je odseo mladi austrijski umetnik i veteran Prvog svetskog rata. Ime mu je Adolf Hitler, a sobu je ostavio otključanu tako da je u nju lako ući, mogli ste lagano ući unutra i zadaviti ga. Nakon toga, Drugog svetskog rata ne bi bilo, životi miliona bili bi spašeni.

Preporučujemo

No, Hitler u tom trenutku još nije učinio nikakvo zlo epohalnih razmera.

Moralna je to dilema koju istraživači neretko koriste u analizi ljudi i načina na koji donose teške odluke. Nedavno je tako jedna skupina istraživača ponovno prošla kroz odgovore koje je za niz ranijih istraživanja dalo više od 6.000 ispitanika.

Ovog su se puta usredsredili na upoređivanje  odgovora prema polu. Zaključili su da oba pola prilikom donošenja teških odluka vode računa o posledicama kao što je gubitak života, no ispalo je da su žene sklonije kolebanju oko konačne odluke te da bi, u konkretnom slučaju, verovatnije nego u 'muškom' scenariju, ostavile mladog Hitlera u životu.

- Čini se da su žene u ovakvim dilemama sklonije negativnim emotivnim reakcijama spram potrebe da se nekome konkretnom nanese zlo, dok su muškarci manje skloni izražavanju tako snažnih emotivnih reakcija - kaže voditeljka spomenutog istraživačkog tima Rebeka Frisdorf.

U jednoj hipotetičkoj dilemi umesto Hitlera naveden je otmičar devojčice koji je drži nedelju dana i za njeno puštanje traži otkupninu. U tom slučaju ni utilitaristi ni deontolozi ne bi ubili otmičara. Ubistvo je protivno moralnim normama i osoba koju motivišu društvena pravila otmičara bi poštedela. S druge strane, utilitarist koji bi u ovom ubistvu tražio neku svrhu ne bi je našao jer bi gubici bili veći od dobitka, pa bi otmičara i on poštedeo.

Generalno gledajući, muškarci su davali odgovore koji bi ih u nešto većoj meri od žena svrstavali u skupinu utilitarista, odnosno osoba koje bi kratkoročno bile spremne nekim manjim zlom, postići veće dobro. Žene su većinom davale odgovore koje ih smeštaju među deontologe, odnosno osobe kojima cilj ne može opravdati sredstvo.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji list)