PROTIV RUSKOG OKUPATORA: Kako je 2 miliona ljudi napravilo 700 km dugi lanac kroz 3 države (FOTO)

23. avgusta 1989. na 50. godišnjicu pakta između Hitlera i Staljina, Litvanci, Estonci i Letonci su smislili genijalan način da i Moskvi i svetu pokažu da su nelegalno u sastavu Sovjetskog Saveza i da su praktično pod okupacijom od Drugog svetskog rata

Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika raspao se još 1991. godine, ali žal kod nekih ljudi za tom državom i dalje postoji, kao što se moglo videti tokom nedavne vojne parade u Moskvi.

Preporučujemo

Naravno, uglavnom su Rusi ti koji žale, s obzirom da su za vreme SSSR vladali nad mnogo većom teritorijom vrlinom činjenice da su bili ubedljivo najveća republika i kao narod ubedljivo najbrojniji. Ostali, mahom, tom državom nisu bili zadovoljni. Među onima koji nisu imali nijedan razlog za to zadovoljstvo su bili Litvanci, Letonci i Estonci, stanovnici takozvanih baltičkih država.

Sve je počelo još u 18. veku prilikom tri podele Poljske između Rusije, Pruske i Austrije; tačnije, u pitanju su bile podele Poljsko-litvanskog kraljevstva, a posle svake je teritorija te države bila smanjivanja da bi nakon treće podele u potpunosti nestala sa karte Evrope.

U narednih sto i kusur godina i Poljaci i baltički narodi biće od strane Rusa suočeni sa ozbiljnim terorom i pokušajem uništenja i njih kao naroda i njihove religije, rimokatoličanstva (nešto o čemu Srbi kao veliki ljubitelji Rusa ne žele ništa da znaju, ili su čak u stanju i da opravdavaju, zaboravljajući kako je to bilo kad je nas neko pokušavao da uništi).

Ovo je trajalo do kraja Prvog svetskog rata kada su obnovljene i Poljska, ali i Litvanija, Letonija i Estonija; sve tri baltičke države će, kao i Poljska, u međuratnom periodu ostati nezavisne. Međutim, sve se ovo menja potpisivanjem sporazuma Ribentrop-Molotov, koji je zapravo bio pakt između Hitlera i Staljina. U njemu, nalazio se tajni protokol koji je podelio istočnu Evropu između dve sile, pa je tako Baltik pripao ponovo Rusiji.

Ona je, koristeći se silom i prevarom, pripojila sve tri države Sovjetskom Savezu; to je izvedeno tako što je Moskva de fakto okupirala sve tri baltičke republike, potom je likvidirala pozicije svih državnih službenika koje je zamenila komunističkim kadrom, da bi zatim organizovala izbore na kojima je postojao samo jedan kandidat - pro-ruski komunistički. Te i takve narodne skupštine su potom jednoglasno tražile da ih se pripoji SSSR, što je Staljin "prihvatio". Sve je dakle bilo uvijeno u oblandu legalnosti.

Od juna 1941. godine, kada je Staljin "odlučio" da više ne bude saveznik Hitleru, tek nakon što je Hitler napao Rusiju, pa sve do 1944. Nemci su gazdovali Baltikom. Potom ponovo Rusi, obnovivši svoje sopstvene tvorevine, socijalističke republike.

U tom i takvom stanju dočekali su Litvanci, Letonci i Estonci leto 1989. godine. Sa punim pravom, politički predstavnici ova tri naroda tvrdila su da su nelegalno uvedena u Sovjetski Savez i da su svi zakoni posle 1940. ništavni. Nemir je počeo da se širi obalom Baltičkog mora, među narodima željnim slobode i zbacivanja ruskog jarma.

23. avgusta, na 50. godišnjicu potpisivanja sramnog pakta između nacističkog Berlina i komunističke Moskve, održana je mirna politička demonstracija u sve tri baltičke republike. Oko DVA MILIONA LJUDI uhvatilo se za ruke i formiralo ljudski lanac dug 675,5 kilometara kroz Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Protest - organizovan od strane tri independistička pokreta (Rahvarina u Estoniji, Tautasa u Letoniji i Sajudisa u Litvaniji) - imao je za cilj ne samo da pokaže Moskvi šta ovi narodi žele i hoće, već i da privuče planetarnu pažnju i ukaže na njihove težnje. Takođe, ovaj vanserijski događaj ilustrovao je i solidarnost sva tri naroda, koji su već pet dekada bili u istom kremaljskom sosu.

Efikasna kampanja, emocionalno nabijena, vizuelno ošamućujuća, omogućila je baltičkim republikama da celom svetu pokažu da je njihovo članstvo u SSSR bilo nametnuto, da ga oni nikada nisu želeli, i da njihova nezavisnost nije političko pitanje već moralno.

Moskva, osim oštre retorike, nije uspela da prevaziđe problem. Nekoliko meseci kasnije, na prvim slobodnim izborima za vrhovne sovjete pro-indepentistički kandidati su osvojili većinu a već 11. marta 1990. godine Litvanija je postala prva koja je proglasila nezavisnost. Do kraja 1991. sve tri republike su bile međunarodno priznate.

Ljudski lanac formiran tokom ovog protesta je najduži neprekinuti ljudski lanac u istoriji. Dan kada je održan slavi se kao Evropski dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, u baltičkim republikama kao i u celoj Evropskoj uniji, kojoj su pristupili zato što su hteli a ne zato što ih je neko okupirao, kao što su to uradili Rusi dok su bili u ljubavi sa Hitlerom.

(O. Š.)