ZATIRE SE SEME UBICE CARA NIKOLAJA? Unuci Jakova Jurovskog redom ginu pod misterioznim okolnostima (FOTO)

- Ni dobročinstva niti čestito življenje njegovih potomaka ne mogu da iskupe ono što je Jakov Jurovski uradio Romanovima, i jako sam zabrinut za budućnost mog sina i ćerke - kaže Vladimir, potomak nećake Jakova Jurovskog

Jakov Mihailovič Jurovski se rodio u sibirskom gradu Tomsku, 19. juna 1878. godine kao osmo od desetoro dece staklara Mihaila Jurovskog i njegove supruge, krojačice Jestire Mojsejevne.

Preporučujemo

Premda je njegova porodica bila jevrejska, sporno je koliko je bila religiozna: možda je Jakov u detinjsku izučavao Talmud, ali se po svemu sudeći porodica udaljila od jevrejskih korena i prešla u pravoslavlje, verovatno zbog pogroma i predrasuda prema Jevrejima koje su vladale u Carskoj Rusiji.

Jakov je bio časovničar po struci, i kratko je živeo Nemačkom carstvu 1904. godine, nakon čega se vratio u Rusku imperiju da bi učestvovao u propaloj Ruskoj revoluciji 1905. Tada je pristupio boljševicima, koji su tada uvek bili samo frakcija unutar Ruske socijaldemokratske radničke partije, i više je puta narednih godina hapšen i zatvaran.

Priča se i da je pre toga bio u Bundu, odnosno Jevrejskom radnom savezu, socijalističkoj partiji koja je u Rusiji okupljala pripadnike ovog naroda, te da je u boljševički tabor pristupio na nagovor svog prijatelja i imenjaka Sverdlova, koji će kasnije postati de fakto šef države Sovjetske Rusije.

Uglavnom, nakon što je propala njegova ilegalna štamparija, iz koje je izlazila zabranjena marksistička literatura, pobegao je u Berlin sa suprugom i troje dece, i tamo se konvertovao u luteransko protestantsko hrišćanstvo.

1912. se ilegalno vratio u Rusiji, ali je bio primećen od strane carske tajne policije Ohrane, pa je prognan iz Tomska. Smestio se u Jekaterinburg gde je otvorio fotografsku radionicu, neprestano na oku policije, koja ga je čak terala da fotografiše sumnjiva lica; utoliko je komičnija činjenica da u istoj radionici krivotvorio pasoše za boljševike.

Nakon Februarske revolucije 1917. postao je deputat u Sovjetu radnika i vojnika za oblast Urala, a aktivno je sudelovao i u Oktobarskoj revoluciji, odnosno, u njenoj primeni u Jekaterinburgu. Kada je carska porodica prebačena u taj grad, on je kao pripadnik Čeke (sovjetske komisije za borbu protiv kontrarevolucije) dobio dužnost komandira kuće Ipatijevih u kojoj su Romanovi bili smešteni.

TRAGEDIJA SRPSKE PRINCEZE JELENE: Rodila poslednjeg Romanova u Rusiji, muž joj je divljački mučen do smrti (FOTO)

U noći 17. jula 1918. godine čekisti na čelu sa Jakovom Jurovskim odvode Romanove (a to znači: cara Nikolaja II, caricu Aleksandru, njihovog sina i prestolonaslednika, 14-godišnjeg carevića Alekseja, te njihove ćerke, velike kneginje 23-godišnju Olgu, 21-godišnju Tatjanu, 19-godišnju Mariju i 17-godišnju Anastasiju) u podrum kuće Ipatijevih, zajedno sa četiri člana imperijalnog domaćinstva i psima: Tatjaninim francuskim buldogom Ortinom, Anastasijinim španijelom Džimijem i Aleksejevim španijelom Džojom.

Carskoj porodici je prvobitno rečeno da silaze u podrum zbog svoje bezbednosti, jer su monarhističke trupe (već je bukteo građanski rat) napredovale ka gradu, ali kada su se našli u podrumu Jurovski im je kazao da su osuđeni na smrt.

Car je u neverici upitao: "Šta? Šta?", i okrenuo se ka porodici, u kom je trenutku Jurovski izdao naređenje da se puca. Carica Aleksandra i velika kneginja Olga su pokušale da se prekrste, ali nisu uspele. Jurovski je lično pucao caru u grudi i lično pucao u glavu careviću Alekseju, izbliza, iza uha. On je takođe bio i osoba koja je ubila Tatjanu.

Članovi imperijalnog domaćinstva, posluga i guvernante, su takođe likvidirani, kao i carske kuce zato što nisu htele da prestanu da zavijaju od tuge; navodno je samo Džoj carevića Alekseja izvukao živu glavu.

U napuštenom rudniku svi su iseckani na komade, natopljeni sa 550 litara benzina i spaljeni, dok su veće kosti boljševici uglavnom rastopili u 200 litara sumporne kiseline; lobanje su im drobili kundacima. Ostatke su sahranili u šumi; Aleksej i jedna njegova sestra, Marija ili Anastasija, sahranjene su petnaestak metara dalje od ostalih kako bi zbunili onoga ko bi možda našao ostatke.

RUSKE PRINCEZE, NAJLEPŠE U ISTORIJI: Bile su anđeli u ljudskom telu, a skončale su svirepo u podrumu svoje tamnice (FOTO)

Navodno je Jurovski kasnije tvrdio da je dobio telegram iz Moskve u kome se nalazilo naređenje za likvidaciju cara Nikolaja II, potpisano od strane Jakova Sverdlova; naređenje nije pominjalo ostale članove porodice, ali je on pobio sve, pod uticajem Uralskog sovjeta.

Inicijativa je, navodno je tvrdio Jurovski, potekla od Lenjina, a primio ju je i prosledio njemu - Filip Gološčekin, vojni komesar Uralskog sovjeta (koji će kasnije odigrati ključnu ulogu u sovjetizaciji Kazahstana, koja će dovesti do velike gladi 1932-33. godine i do smrti između između jednog i dva miliona ljudi, zbog čega to zovu Gološčekinov genocid).

PUTIN SE RUGA MOŠTIMA ROMANOVIH? Oblast gde su iskasapljeni nosi ime njihovog ubice (FOTO)

Dželati su bili: pomenuti Jakov Jurovski, G. P. Nikulin, M. A. Medvedev, Petar Ermakov, S. P Vaganov, A. G. Kabanov, P. S. Medvedev, V. N. Netrebin i J. M. Celms. Dva ili tri stražara su odbila da učestvuju u likvidaciji.

Nakon što se Ruski građanski rat završio pobedom boljševika, Jurovski je radio kao šef Čeke u Moskvi, a potom i u Jekaterinburgu. Radio je i druge poslove. Preminuo je 1938. godine od čira na dvanaestopalačnom crevu.

Za sobom je ostavio ženu, dva sina i ćerku.

Ostavio.

2008. godine ruska novinska agencija "Interfaks" prenela je neverovatnu priču.

Skoro svi unuci Jakova Jurovskog su tragično preminuli, a skoro sve njegove unuke umrle u ranom dobu. Njegov praunuk Vladimir kaže da je u pitanju nevolja koju je na porodicu navukao sam Jakov.

Jedno dete Jakovljeve voljene ćerke Rime je poginulo u požaru, drugi sin je pao s krova, treći se otrovao pečurkama, četvrti se obesio, peti je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Rima je skončala u gulagu.

Sam Vladimir koji to priča nije direktni potomak Jakovljev, već potomak njegove nećake Marije koja ni sama nije dobro prošla: pobegla je s nekim pripadnikom romske nacionalnosti koji ju je ostavio samu sa sinom Borisom, koji je morao da se stara i da sam sahranjuje braću i sestre koje su njegovoj majci pravili razni ljudi, a koji su - braća i sestre - redom umirali od gladi i hladnoće. Osim njega, Borisa, koji je rodio Vladimira koji to priča.

- Ni dobročinstva niti čestito življenje njegovih potomaka ne mogu da iskupe ono što je Jakov Jurovski uradio Romanovima, i jako sam zabrinut za budućnost mog sina i ćerke.

(M. N.)