AKO IZBIJE NUKLEARNI RAT, ove stvari morate da uradite kako biste preživeli

U vreme kada konstantno vreba opasnost od nuklearnog rata neophodno je da da svi znaju kako da se ponašaju u slučaju da on stvarno izbije

U današnje vreme sve su veće tenzije između nuklearnih sila, a mogućnost nuklearnog rata vraća se na nivo  kakav je bio za vreme Hladnog rata, ali uz pripremu, pridržavanje osnovnih pravila i dosta sreće, moguće je preživeti najgori armagedon.

Preporučujemo

DA LI ĆE ZBOG OVOGA STVARNO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Rusija i Amerika su na ivici sukoba (VIDEO)

Pred vama se nalaze saveti za pripremu pre napada, kao i saveti za preživljavanje posle napada.

Priprema pre napada:

1. Imajte spreman plan: U slučaju nuklearnog napada najmanje 48 sati ne biste smeli da izlazite na otvoreno. Trebalo bi da imate sve što vam treba za život barem za taj prvi period.

2. Skupite zalihu nekvarljive hrane: Pirinač, pasulj, šećer, med, ovsene pahuljice, testenina, mleko u prahu, sušeno voće i povrće mogu da traju godinama i sadrže mnogo kalorija u odnosu na svoju masu. Svaki put kada dođete u prodavnicu, kupite i jednu ili dve namirnice sa liste dok ne skupite svoju zalihu. Nemojte da zaboravite otvarač za konzerve.

3. Pripremite zalihu vode: Idealno bi bilo imati oko četiri litre po osobi po danu. Vodu držite u plastičnim kanisterima prikladnim za držanje pijaće vode.

4. Nabavite uređaje za komunikaciju: Ako ste informisani, velika je verovatnoća da ćete preživeti duže. Trebalo bi da imate barem radio-prijemnik kako bi mogli da čujete službena obaveštenja vlasti i službi za spasavanje. Korisno bi bilo imati i pištaljku, kao i solarni punjač za svoj mobilni. Pitanje je hoće li mobilna mreža ostati aktivna, ali treba biti spreman ukoliko proradi.

5. Prikupite zalihe lekova i pribora za prvu pomoć: Trebalo bi da imate barem standardnu kutiju prve pomoći, sa sterilnim gazama i zavojima, antibakterijskom masti, gumenim rukavicama, makazama, pincetom, termometrom i dekom. Nabavite ili isprintajte i uputstva za prvu pomoć: kako povezati rane, lečiti šok i opekotine.

6. Nabavite zalihu druge korisne opreme: Bilo bi dobro da imate baterijsku lampu i zalihu baterija za nju i za radio. Maske za prašinu, plastičnu foliju, lepljivu traku, vreće za smeće, vlažne maramice ... Imajte i alat za zatvaranje ventila za gas i vodu.

7. Ostanite informisani: Redovno pratite vesti. Nuklearni napad verovatno neće doći nenajavljen. Prethodiće mu višednevni ili višenedeljni rast tenzija između nuklearnih sila, verovatno podstaknut nasilnim incidentom ili konvencionalnim vojnim sukobom.

8. Razmislite o evakuaciji: Ako se nalazite u gradu koji bi mogao da bude meta, razmislite o bekstvu na neku drugu lokaciju. U slučaju nuklearnog rata, izgledne mete su sedišta vlada, vojne baze, teretne luke i aerodromi koji imaju piste duže od tri kilometra. U slučaju totalnog rata verovatna meta su i industrijska i saobraćajna centra, kao i veliki urbani centri.

Preživljavanje nakon napada:

1. Smesta potražite sklonište: Bljesak svetlosti nuklearne eksplozije vidljiv je na dvadesetak kilometara. Ukoliko se nalazite u okviru pet kilometara od eksplozije, verovatno vam nema spasa, ali ako se nalazite dalje možda imate vremenada reagujete. Imaćete oko 10 do 15 sekundi vremena pre nego što do vas dođe toplotni udar, koji uzrokuje opekotine trećeg stepena i 20 do 30 sekundi pre nego do vas dođe udarni talas. Ako ne možete da stignete do skloništa, pogledajte bilo kakvo udubljenje u terenu i lezite licem prema dole, pokrivajući što više kože možete. Ako nema udubljenja, kopajte što brže. Toplotni udar opeći će vam kožu do udaljenosti od 32 kilometra, a vetar udarnog talasa dostići će brzinu od 960 kilometara na sat. Ako nemate drugih opcija, uđite u najbližu zgradu, ali samo ako ste sigurni da neće biti znatno oštećena. U zavisnosti od kvaliteta izgradnje, većina stambenih zgrada do udaljenosti od 11 kilometara od eksplozije biće uništene. Udaljenijim zgradama prsnut će svi stakleni prozori, pa se držite podalje od njih. Držite se dalje od zapaljivih materija. Najlonske tkanine i bilo kakvi uljani materijali zapaliće se usled toplotnog udara. Nipošto nemojte gledati u eksploziju jer čak i kratko vreme izloženosti može uzrokovati slepilo.

2. Čuvajte se radioaktivnih padavina: Prvi talas radijacije nakon nuklearne eksplozije je najopasniji, ali osobe koje će mu biti izložene pre će stradati od samog udarnog talasa eksplozije. Ako ste preživeli samu eksploziju, najveću opasnost predstavljaju vam radioaktivne padavine, radioaktivne čestice koje nakon eksplozije topli vazduh podigne u atmosferu, te padaju u obliku fine prašine nošene vetrom ili kao "crna kiša". Takve čestice zagađuju izvore vode, poljoprivredna zemljišta i predstavljaju trajnu opasnost za boravak na otvorenom.

3. Ojačajte svoje sklonište protiv radijacije: Sabijte zemlju na zidove, ili bilo šta čega se možete dohvatiti. Kako bi smanjili svoju izloženost radijaciji na samo jedan promil, treba vam zaštita od 21 centimetra čelika, 70 centimetara kamena, 66 centimetara betona, 2,6 metara drva, 1 metar tla, 2 metra leda ili 6 metara snega.

4. Ostanite u skloništu najmanje 200 sati: Planirajte da ostanete bar osam do devet dana u svom prvom skloništu. Prvih 48 sati nemojte uopšte da napuštate sklonište, dok u sledećem periodu izlazite što ređe i kraće, jer će teren biti pun radioaktivnog joda, koji bi trebalo da se raspadne u roku od devet dana. Osim joda, pretnje su i radioaktivni cezijum i stroncijum, koji će ostati aktivni decenijama. Dobro se upijaju u tkivo, te će trajno zagaditi brojne izvore hrane, a vetar ih može nositi hiljadama kilometara daleko od eksplozije.

5. Pažljivo rasporedite svoje zalihe: Koliko god da ste zaliha odvojili za slučaj nuklearnog rata, pre ili kasnije moraćete da nabavite još. Ako pronađete zalihe hrane u konzervama ili alumijskim posudama, verovatno će biti sigurne za jelo, ukoliko posuda ili konzerva nije oštećena. Ukoliko lovite divlje životinje, oprezno ih oderite i odbacite srce, jetru i bubrege, u kojima će se skupljati radioaktivne čestice. Nemojte jesti ni meso blizu kostiju, jer se radijacija zadržava i u koštanoj srži. Jedite korenaste biljke poput krompira i šargarepe. Kako je jestivi deo biljke bio ukopan ispod zemlje, veće su šanse da je manje radioaktivan. Otvoreni rezervoari vode verovatno će biti zagađeni. Idealno bi bilo imati pristup podzemnom izvoru ili pokrivenom bunaru. Mogli bi da napravite i solarni destilator. Koristite vodu iz reka i jezera samo ako nemate drugog izbora. Napravite prirodni filter tako što ćete iskopati rupu 30-ak centimetara od obale, i uzmite samo vodu koja se ulije kroz tlo. Potom ju prokuvajte kako bi uništili bakterije. Voda u zgradama verovatno će biti sigurna neko vreme. Ako nema pritiska, a izgledno je da ga neće biti, otvorite slavine na poslednjem spratu kuće i potom otvorite slavinu u prizemlju kako bi izvukli vodu.

6. Nosite više slojeva odeće, pokrijte celo telo: Zimske jakne, kape, rukavice, dugi rukavi su korisni kako bi se izbegle radijacione opekotine. Redovno ultracentrifugirati odeću kako se na njoj ne bi nakupljale radioaktivne čestice i perite je ako imate s čim.

7. Lečite radijacione i toplotne opekotine: Ako imate manje opekotine, namočite ih u vodu dok bol ne popusti. Ako dođe do pojave plikova, isperite ih hladnom vodom a potom prekrijte sterilnom kompresom. Ni u kom slučaju nemojte bušiti plikove. Ako nema plikova, nemojte pokrivati kožu, već samo isperite opečeno područje i namažite ga vazelinom ili rastvorom vode i sode bikarbone. U najgorem slučaju može poslužiti i vlažna zemlja. U slučaju teških opekotina, zaštitite ih od daljih zagađenja. Ako se odeća stopila s opekotinom, nežno isecite odeću oko opekotine, ali nemojte pokušavati da iščupate tkaninu. Nemojte da stavljate nikakvu mast na ranu, već opeklinu isperite samo s vodom. Nemojte da previjate rane sa gazama koje nisu namenjene za opekotine. Možete koristiti plastičnu foliju.

(Telegraf.rs / Izvor: jutarnji.hr)