BOSANCI OTKRIVAJU ŠTA KRIJU OSTRVA KANIBALA: Put ka nestalim civilizacijama je opasan, a ljudi rade bizarne stvari (FOTO)

Ovo je jedna od najizolovanijih zajednica na svetu

Članovi sarajevskog Udruženja "Explorer" istoričar i arheolog Enver Imamović i publicista Ahmed Bosnić nalaze se na ekspediciji Pacifik 2016 - Ostrva kanibala.

Preporučujemo

Svi koji su ovaj prizor videli uživo kažu da je to najlepši zalazak Sunca na svetu (FOTO)

Ekspedicija je svoje putovanje po Pacifiku i Indoneziji započela u drugoj polovini oktobra, a njen cilj je istraživanje i snimanje dokumentarnih filmova o zaostalim zajednicama, potonulim gradovima i nestalim civilizacijama na pacifičkim otocima. Ekspedicija je međunarodnog karaktera i u njoj učestvuju i istraživači iz Francuske i Južne Koreje.

Pacifička ostrva koje će ekspedicija posetiti su Papua Nova Gvineja, Solomonska i Marianska ostrva, Palau, Irian Java...

Za istraživače je najzanimljiviji Irian Jaya na ostrvu Papua, koji dele Australija i Indonezija, sa jedinstvenim sačuvanim autohtonim kulturnim nasleđem. Enver Imamović, jedan od članova ekspedicije je na svom Fejsbuk profilu napisao kako je ekspedicija avionom iz Sarajeva išla preko Istanbula i Džakarte kako bi došla do Đajapura na ostrvu Papua. Odatle su manjima avionom stigli u unutrašnjost ostrva do Balema, pa su nastavili da se kreću džipovima, barem koliko im je put dozvoljavao.

"Dalje smo išli čamcima preko reka i močvara u dubinu džungle, pa pešice itd. Ovakve ekspedicije su izuzetno zahtevne zbog opasnosti i napora, što govori i podatak da je nas četvoro istraživača pratilo osam nosača s vodičem, što je propis i uslov da se od vlasti dobije dozvola da se krene u ta bespuća. Učesnici su bili iz BiH i po jedan iz Francuske i Južne Koreje. Najinteresantniji od svih pacifičkih ostrva za istraživače je ostrvo Papua, koji dele Indonezija i Australija, jer su se na njemu sačuvale zajednice koje još uvek po mnogo čemu vode život na praistorijski način", napisao je Imamović.

Na njegovim fotografijama vidi se da su se odmah po dolasku privikli na ambijent, a stanovnici ostrva, kao i svugde u svetu vole cigare, naročito prave. Međutim, umesto pravih, oni motaju i puše lišće.

Takođe, ovi domoroci su i dalje lovci-sakupljači i žive u  staništima koja im obezbeđuju obilje hrane i zaštitte, međutim, retkima koji uspeju da ih posete, savetuje se distanca jer donoroci nemaju razvijem amunitet na mnoge bolesti na koje je savremen čovek navikao.

Na ovom ostrvu ima oko 40-ak nekontaktiranih etničkih grupa. Što je manja zajednica, ljudi su srdačniji, topliji, veseliji... Izgledom podsećaju na Aboridžine, starosedeoce Australije - niskog su rasta, stamene građe i obavezno veoma kovrdžave kose. Tako je ostrvo i dobilo ime. U 16. veku, portugalski mornari, nazvali su ga "Ilha dos Papuas"- ostrvo kovrdžavih. "Papwas" na malajskom jeziku znaci kovrdžav.

(Telegraf.rs/ Izvor: klix.ba)