HODAJUĆA SENKA Neverovatna priča čoveka ostavljenog da umre u pustinji: "Lutao sam 71 dan, jeo mrave i zmije"

U zabačenim prostranstvima Australije, gde se horizont preliva s užarenim peskom i gde ljudski život često visi o koncu, odigrala se jedna od najneobičnijih priča o preživljavanju u savremenoj istoriji.

Slučaj Rikija Medžija, čoveka koji je 71 dan lutao pustinjom bez hrane, vode, obuće, nade - i danas izaziva veliku pažnju, a iznova je aktuelizovana na mrežama.

Preporučujemo

Više verzija događaja

Za Rikija Medžija put iz Brizbejna ka Port Hedlendu trebalo je da bude “simbol novog života”. Nakon godina lutanja i bolnih porodičnih tragedija, ovaj Australijanac je verovao da ga na zapadnoj obali čeka prilika da sve započne ispočetka.

Međutim, nije očekivao da će odluka da “poveze nepoznate ljude” pokrenuti događaje od kojih i danas drhti dok govori.

Ključni trenutak njegove priče - kako je završio usred nedođije, oduvek je ostao obavijen misterijom.

U svojoj autobiografiji je opisao najpoznatiju verziju (postoji i verzija da je bio drogiran) - trojica muškaraca, izgubljena u pustinji, zamolila su ga za prevoz. Ubrzo nakon toga, jedan ga je napao i onesvestio. Kada se probudio, bio je bos, među napadačima.

Realnost je bila surova

Nisu mu uzeli novac, ali su ga ostavili da umre u iskopanoj rupi, prekrivenoj crnim najlonom. Probudio se usred noći, dok su gladni divlji psi kopali oko njega, tvrdio je.

Bez obuće, hrane, potpuno dezorijentisan, Medži je pokušao da pronađe spas, prenosi Mirror.

“Što više hodam, mislio sam, pre ću doći negde gde postoji život“, zapisao je kasnije.

Realnost je bila surova, danima je tumarao bosonog po užarenoj zemlji, dok su temperature prelazile 40 stepeni. Njegov “meni” za preživljavanje podsećao je na najekstremnije emisije o divljini - zmije, mravi, gušteri, žabe, skakavci...

Pojilo kao sklonište

Sve je jeo sirovo, osim žaba koje je, kako je govorio, “pržio“ na suncu. Kada nije bilo vode, skupljao je jutarnju rosu ili pio sopstveni urin.

U pustinji je pronašao napušteno pojilo za stoku i pretvorio ga u sklonište. Bol u ustima od infekcije zuba mogao je biti smrtonosan, ali je zub izvadio sam.

Deset nedelja nakon nestanka, grupa mladih stočara primetila je neuhranjenog čoveka kako luta nedođijom. Bio je toliko mršav da su ga opisali kao “hodajući kostur“. Sa nekadašnjih 100 kilograma spao je na jedva 45.

Lekari ostali u šoku

Hitno je prebačen u bolnicu, gde su lekari, šokirani njegovim stanjem, rekli da je “čudesno dobro hidriran”, uprkos svemu. Mediji su odmah preneli neverovatnu priču, ali su mnoga pitanja lebdela u vazduhu.

Zašto automobil nikada nije pronađen? Kako je preživeo toliko dugo u pustinji? Zašto je menjao verzije događaja?

Pojedini novinari su spekulisali da je pokušao da “proda svoju priču”. Policija je ostala suzdržana, ali je priznala da “postoje sumnje”. Čak su i lekari govorili da “ne mogu ni da potvrde ni da ospore” njegovu verziju.

"Preživeo sam iz nekog razloga"

Medži, međutim, kategorički odbacuje optužbe.

“Da sam sve izmislio, ne bih se skoro ubio pokušavajući da preživim. Samo sam želeo da se vratim onima koje volim“, govorio je.

Iznenađujuće, stručnjaci za divljinu tvrde da je njegova priča - moguća. Poznati survival trener Les Hidins rekao je da ljudi mogu živeti u australijskoj divljini i duže od godinu dana, pogotovo u sezoni kada je dostupna voda.

Danas, godinama nakon agonije, Riki Medži živi u Dubaiju i vodi građevinsku ekipu. Planira da se posveti humanitarnom radu u Africi, pišu inostrani mediji.

“Preživeo sam iz nekog razloga. I želim da ispunim svoju misiju“, poručuje Medži.

(Telegraf.rs)