Rajsko ostrvo koje krije mračnu tajnu: Na njemu niko ne živi, a zbog onoga što se tamo desilo umešao se FBI

Na fotografijama, koralno ostrvo Palmira izgleda kao savršen raj.

Tirkizna voda okružuje uske pojaseve kopna prekrivene palmama, dok se okolo prostiru koralni grebeni. Nema gradova, ulica ni gužve. Ovo izolovano mesto nalazi se oko 1.600 kilometara južno od Havaja, usred Pacifika.

Preporučujemo

Misterija u leto 1974. godine

A, upravo na ovom mestu je počela jedna od najneobičnijih američkih kriminalističkih priča 20. veka.

U leto 1974. godine do Palmire su jahtom “Sea Wind” doplovili Malkolm Graham i njegova supruga Eleanora. Tamo su se susreli sa drugim parom nautičara, Bakom Vokerom i njegovom partnerkom Stefani Starns.

Grahamovi su poslednji put bili u radio-kontaktu 28. avgusta 1974. godine. Posle toga im se gubi svaki trag.

Kada je “Sea Wind” u oktobru iste godine pronađen na Havajima, na njemu nisu bili vlasnici, već pomenuti Bak i Stefani.

Istražitelji su ubrzo saznali da su Grahamovi “nestali”, dok su bili na Palmiri i da su Bak i Stefani bili među poslednjim ljudima koji su ih videli.

Jahta se vratila, vlasnici nisu

Oni su tvrdili da su vlasnici jahte “nestali”, pošto su otišli na more, i da su se verovatno utopili. Problem je bio u tome što nije bilo tela.

Američke vlasti su u novembru 1974. poslale istražni tim na Palmiru, u koji su uključeni i agenti FBI. Pretraženi su dostupni delovi ostrva i laguna, ali nije pronađen trag koji bi pokazao šta se dogodilo bračnom paru.

Podvodna potraga nije mogla da bude detaljnije sprovedena zbog dubine pojedinih delova lagune, mutne vode i prisustva ajkula. Istražitelji su se na kraju vratili na Havaje bez odgovora.

Bak i Stefani su zbog nestanka Grahamovih i korišćenja njihove jahte procesuirani za krađu. Bak je, između ostalog, osuđen i zbog transportovanja ukradene imovine, dok je njegova partnerka osuđena za krivična dela povezana sa jahtom.

Ali, slučaj nestalog bračnog para nije bio završen.

Otkriće metalnog kontejnera

U februaru 1981. godine, Palmira je konačno dala odgovor na jedno od pitanja.

Drugi nautičari pronašli su, u blizini lagune, metalni kontejner koji je dospeo na obalu. U njemu i oko njega nalazili su se ljudski ostaci.

Dentalna identifikacija potvrdila je ono čega su se istražitelji pribojavali. Ostaci su pripadali Eleanori Graham. Njen muž se i dalje vodio kao nestao.

Sudski dokumenti beleže da je istraga 1974. godine završena bez dokaza o nasilnoj smrti, ali je pronalazak Eleanorinih ostataka 1981. godine potpuno promenio slučaj.

Bak i Stefani su se ponovo našli pred sudom. Ovoga puta optuženi za ubistvo.

Posredni dokazi tužilaštva

Tužilaštvo je tvrdilo da je Bak ubio Eleanoru kako bi se domogao jahte “Sea Wind” i zaliha.

U postupku su izneti posredni dokazi, uključujući okolnosti pod kojima su optuženi napustili Palmiru na jahti Grahamovih. Tužilaštvo je tvrdilo i da je Bakov brod bio u lošem stanju i da je imao problema sa zalihama.

Jedan bivši zatvorenik svedočio je da mu je Bak pričao o događajima na Palmiri i tvrdio da je Malkolm završio “hodajući po dasci“. Odbrana je tog svedoka napadala kao nepouzdanog.

Važna stvar je, međutim, sledeća - nije postojalo direktno svedočenje o ubistvu Eleanore. Tužilaštvo je slučaj gradilo na skupu posrednih dokaza.

Porota je ipak 1985. godine proglasila Baka krivim za ubistvo nesrećne žene. Savezni sudija osudio ga je na doživotni zatvor. Stefani je suđeno odvojeno i 1986. godine oslobođena je optužbe za ubistvo.

A Malkolm? Tu priča postaje još mračnija.

On nikada nije pronađen. Postojali su iskazi i tvrdnje da je Bak govorio o njegovoj smrti, a tužilaštvo je zastupalo teoriju da je i on ubijen. Međutim, telo nikada nije nađeno i Bak nije osuđen za Malkolmovo ubistvo.

Iz zatvora pravac Kalifornija

Bak je proveo 22 godine u federalnom zatvoru, a pušten je na slobodu 2007. To nije bilo pomilovanje, niti je presuda poništena. Komisija za uslovni otpust odobrila je njegovo puštanje, između ostalog zbog godina i lošeg zdravstvenog stanja.

Posle izlaska na slobodu, Bak je otišao u severnu Kaliforniju. Neko vreme živeo je u motelu, a potom se preselio u malu prikolicu u mestu Villits.

Ljudi koji su ga poznavali u tom periodu opisivali su ga kao povučenog čoveka koji je mnogo čitao i vreme provodio istražujući sopstveni slučaj. Živeo je od socijalnih primanja i uglavnom se držao po strani.

Ali, nije odustao od tvrdnje da nije ubio Eleanoru Graham. Naprotiv.

Objavio je knjigu “Palmyra: The True Story of an Island Tragedy“, u kojoj je izneo potpuno drugačiju verziju događaja.

Prema toj verziji, Eleanora i on imali su ljubavnu vezu, Malkolm ih je zatekao, a zatim je došlo do sukoba u kojem je muž pucao i slučajno pogodio Eleanoru.

Bak je dalje tvrdio da je Malkolm narednog dana poginuo u njihovom međusobnom obračunu.

To je bila Bakova verzija događaja. Ona nije bila sudski utvrđena činjenica i nije promenila njegovu presudu za ubistvo.

Pitanje bez odgovora

Bak nije dugo živeo nakon izlaska iz zatvora. Početkom 2010. godine doživeo je moždani udar.

Posle nekoliko meseci provedenih u domu za stare, umro je 26. aprila u Kaliforniji. Imao je 72 godine.

Do kraja života ostao je pri tvrdnji da nije ubio Eleanoru. Njegova smrt takođe nije rešila ono najveće pitanje slučaja - šta se dogodilo sa Malkolmom?

(Telegraf.rs)