MRAV KAO SINĐELIĆ NA ČEGRU: Evo insekta koji samog sebe diže u vazduh da bi zaštitio pleme (FOTO)

Camponotus saundersi živi u Maleziji i na Brunejima i pripada rodu mrava drvodelja. Mi smo odlučili da ga krstimo ultrasrpskim imenom, po našem heroju iz Prvog srpskog ustanka. Evo šta on tačno radi

Camponotus saundersi je latinski naziv za vrstu mrava koja živi u Maleziji i na Brunejima, a pripada rodu mrava drvodelja tako nazvanih jer su vrlo vešti u obradi drveta.

Preporučujemo

Najčudesnija odlika ovih životinjica je ta što njihovi radnici mogu da izazovu eksploziju sopstvenog tela, da od sebe naprave bombu i da se dignu u vazduh — kao poslednji čin odbrane "plemena" od mrskog zavojevača.

Ovu osobinu ima još nekoliko vrsta iz ovog roda, kao i nekolicina drugih insekata; konkretno, Camponotus saundersi ovo može da izvede zbog dve ogromne podvilične žlezde koje se protežu celom dužinom njegovog tela i koje su nekoliko puta veće od onih kod normalnog mrava, a koje proizvode odbrambeni lepljivi i toksični sekret.

Ovaj akt samouništenja mrava sinđelićevca (ako nam dozvolite da ga za potrebe ovog teksta krstimo imenom našeg heroja Stevana Sinđelića koji je tokom Bitke na Čegru, videvši da je izgubljena, digao u vazduh skladište baruta i poveo sa sobom u smrt ne samo preostale srpske ratnike nego i nekoliko hiljada Turaka) stručno se naziva autotisija (grč. samožrtvovanje).

Kada mrav sinđelićevac odluči da posegne za poslednjom linijom odbrane? Onda kada bitka sa neprijateljem koji je napao njegov mravinjak pođe po zlu, radnik odmami zavojevača od kolonije i izazove nasilno grčenje svojih trbušnih mišića ne bi li izazvao raskidanje gastera u utrobi što onda za sobom povlači pucanje podviličnih žlezda i eksploziju čitavog tela čime pomenuti lepljivi sekret pršće na sve strane sa prednje strane glave (što znači da naš junak može okvirno i da cilja).

Pošto je sekret ne samo lepljiv već i korozivan te otrovan, u zavisnosti od žrtve može da izazove zapetljavanje, unepokrećivanje ili smrt. Boja sekreta, u zavisnosti od sezone, može da bude svetlobela ili bledožuta.

Čini se da je njihov najveći neprijatelj mrav tkač, koji je jako teritorijalan i osvajački nastrojen; mrav sinđelićevac — koji je u stanju da oseti najmanju vibraciju lišća — svojim samožrtvovanjem za zajednicu obezbeđuje ne samo opstanak kolonije već i zemljište za skupljanje hrane.

Sa druge strane, veće životinje poput sisara takođe im mogu biti neprijatelji, a ovakav oblik samoodbrane zajednice efikasan je i protiv njih jer sekret toliko smrdi da nijedan pošteni sisar koji drži do sebe i svoje časti neće hteti ništa više da ima sa mravom sinđelićevcem.

Kako je tačno on razvio ovaj oblik ponašanja, nije poznato, ali možda je postojala nekada davno jedinka kojoj je ova nesebičnost prvoj "pala na pamet". To međutim znači da su razvili složenu međusobno komunikaciju, o kojoj ne znamo ništa; tako da je možda jednostavno u pitanju nesvesna evolucija.

(O. Š.)