Fotka zbog koje je nekada svaki dečak na svetu maštao da postane pilot. O čemu danas deca maštaju?

Nekolike generacije pre ove današnje, odrastale su na pustolovinama Džeroma Drejka poznatijeg kao Mister No, koji je svojim „pajperom“ sa bazom u Manausu krstario nebeskim prostranstvima iznad Amazonije — odrastale i htele da budu Mister No. Biti pilot, donedavno je bukvalno bilo san skoro svakog dečaka, ali vremena su se promenila

Početkom dvadesetog veka automobil je bio novo svetsko čudo, potom je to postao avion, a zatim rakete i spejs-šatlovi koji su čoveka vodili van Zemljine orbite. Međutim, dok je ovo potonje ipak bilo i ostalo nedosanjani san za gotovo svakog čoveka, utom su automobil i avion, svaki u svoje vreme, predstavljali put kroz koji je čovek mogao kanalisati svoj pustolovni duh.

Preporučujemo

„Ispovedamo da se veličanstvo sveta obogatilo novom lepotom: lepotom brzine. Trkački automobil sa haubom ukrašenom velikim cevima, nalik na zmije sa eksplozivnim dahom — urlajuće motorno vozilo koje kao da jaše na mitraljeskoj vatri, lepše je od Nike Samotračke. Hoćemo da pevamo o čoveku za volanom, koji baca koplje svog duha preko Zemlje, duž kruga njene orbite“, napisao je u Manifestu futurizma veliki italijanski pesnik Filipo Tomazo Marineti (1876—1944).

„Svako čudo za tri dana“. Danas o tim vozilima i ne razmišljamo jer su svuda oko nas i uzimamo ih zdravo za gotovo (svemirske letelice daleko od toga, ali i njih se narod zasitio), ali nekada su oni bili simboli slobode i avanture i dovoljno je samo baciti pogled na ondašnju književnost, kinetomatografiju, stripsku umetnost, pa da to bude potpuno jasno. Pažnju koju francuski reditelj Žan-Pjer Melvil u svom čuvenom filmu „Crveni krug“ (sa Alenom Delonom, Đanom Marijom Volonteom i Burvilom u glavnim ulogama) posvećuje helikopteru koji se bez dobrog razloga pojavljuje o ovom ostvarenju, moguće je razumeti samo u kontekstu novog i uzbudljivog.

Nekolike generacije pre ove današnje, odrastale su na pustolovinama jednog Džeroma Drejka poznatijeg kao Mister No, koji je svojim „pajperom“ sa bazom u Manausu krstario nebeskim prostranstvima iznad Amazonije — odrastale i htele da budu Mister No. Biti pilot, donedavno je bukvalno bilo san skoro svakog dečaka. Zato i jesu takozvane avijatičarske naočare bile tako popularne, jer, ne može svako biti pilot ali svako može glumiti pilota i makar simulirati slobodu i adrenalin koje to zanimanje donosi.

Ova fotka je nastala u Americi 1942. godine, u jeku Drugog svetskog rata, a na njoj ispred svog aviona pozira test-pilot kompanije „Daglas erkraft“, poručnik F. V. Majk Hanter, obučen u pilotsko odelo i sa pomenutim avijatičarskim naočarima. Smatra se za „arhetipskog avijatičara“, a dečaci su je nekada gledali na isti način na koji danas gledaju zvezde rijalitija: hteli su da budu on. Vremena se menjaju i nema svrhe lamentirati nad onim što je prošlo, ali mogli bismo svejedno postaviti pitanje: o čemu danas maštaju? Ili smo na to pitanje već odgovorili?

(Telegraf.rs)