Zbog čega je "duboka država" pojam oko koga se svađa ceo svet?

Ugledni univerzitetski profesori bave se ocenama izjava političara a malo se njih posvetilo razlozima slabljenja demokratskih institucija

Telegraf je detaljno pisao o dubokoj državi, a u komentarima ste ponovo naveli poznata imena porodica i pojedinaca koji su "krivi" za sve. Upadljivo je da o dubokoj državi možete slušati od političara u kampanjama, od raznih samozvanih analitičara na YouTube kanalima, u komentarima na društvenim mrežama, ali politička nauka još uvek nije definisala ovaj pojam i ne postoje istraživanja na tu temu.

Preporučujemo

O dubokoj državi ako se i govori u publikacijama onda je to obično ostrašćen politički govor kao što je knjiga "Ubiti duboku državu: Borba za spasavanje predsednika Trampa" od Džejsona Čavetca. Autor je i sam političar. Sa druge strane ugledni predavači i profesori Pol Musgrejv (Univerziteta Masačusets), Mark Herinkton (Univerzitet severne Karoline) i Džonatan Lad (Univerzitet Džordžtaun) tvrde da je "duboka država" nešto što je nespojivo sa demokratskim društvima i da je to alat Donalda Trampa kojim urušava poverenje u institucije.

Čak i Noam Čomski o dubokoj državi govori u kontekstu trenutne kampanje u Americi. Dok god se akademska zajednica ne bude izjasnila o dubokoj državi to će biti jedna od teorija zavere. Ipak ova teorija zavere bazira se na pretpostavci da određena grupacija izvrdava pravila, zakone i preskače institucije kako bi došla do sigurnih pozicija.

Odličan američki primer su izbori za predsednika. Pravila za izbore doneta su u 18. veku pa sada u 21. na izborima pobeđuje kandidat koji je uzeo manje glasova. Moguće je da o tome ko će biti predsednik uopšte ne odlučuju građani niizbornici za koje oni zapravo glasaju. Ovaj primer je samo vrh ledenog brega koji se zove neefikasne institucije a tiče se samo jednog segmenta američkog političkog života. Ostatak sveta se suočava sa sopstvenim izazovima.

(Đ. Radivojević)