Da li je čovek zaista predvideo zemljotres u Turskoj? Zbog njegovog tvita mreže gore, šta je istina?

Vreme čitanja: oko 5 min.

I dok se terena stižu potresne fotografije i snimci, društvene mreže "gore" jer je jedan stručnjak navodno "predvideo" da će se u Turskoj dogoditi razoran zemljotres

Ilustracija: Telegraf/Tanjug/AP

Čitav svet moli se za Tursku i Siriju, koje su uništene u seriji razornih zemljotresa koji su juče, 6. februara, potresli Tursku.

U potresima jačine 7,7 i 7,8 stepeni po Rihteru, živote je izgubilo više od 5.000 osoba u obe zemlje, a spasioci danonoćno kopaju po ruševinama, u nadi da će pronaći preživele.

I dok se terena stižu potresne fotografije i snimci, društvene mreže "gore" jer je jedan stručnjak navodno "predvideo" da će se u Turskoj dogoditi razoran zemljotres.

Frenk Hugerbits, samoproklamovani stručnjak je tri dana uoči katastrofe na Twitter-u postavio post u kojem navodi da će Tursku i region "pre ili kasnije pogoditi zemljotres jačine oko 7,5 stepeni". Taj tvit su brojni korisnici društvenih mreža proglasili "vidovnjačkim", odnosno tvrdili su da je samozvani stručnjak "predvideo zemljotres".

Tvit, koji je postavljen u petak 3. februara je do ponedeljka popodne imao više od 34 miliona pregleda.

Brojni mediji isticali su taj tvit, pišući o sveopštoj zainteresovanosti oko istog.

Za Frenka su naveli da sebe opisuje kao "istraživača u SSGEOS-u, koji poštuje planete, pogotovo Zemlju".

SSGEOS odnosno "Solar System Geometry Survey" tvrdi da je istraživački institut za praćenje geometrije između nebeskih tela u vezi sa seizmičkom aktivnošću“.

Kako je tvit Frenka, koji se još nije oglasio za medije, počeo da privlači pažnju, tako se oglasila i naučna zajednica, koja je u pitanje dovela i i validnost "predviđanja" i širu naučnu osnovu na kojoj se temelji metodologija grupe.

"Predviđanje bi trebalo da ima vreme, mesto i jačinu potresa. Pre ili kasnije nije određeno vreme, tako da on nije predvideo zemljotres", rekao je za Newsweek Rodžer Mason, autor i geofizičar sa više od 35 godina iskustva u seizmologiji, koji je nekada radio za Britanski geološki zavod.

Drugi skeptici ukazivali su na naučno sumnjivu metodologiju na kojoj se zasnivalo "predviđanje".

"Sile plime i oseke unutar Zemlje koje su rezultat promene geometrije u odnosu na druge planete su male i dole među bukom. Lunarne plime unutar Zemlje su veće i stoga je veća verovatnoća da će biti neposredni pokretač zemljotresa, ali čak i tako sve što će učiniti je delovati kao ’poslednja slamka‘, inicirajući potres koji je ionako trebalo da se desi, jer dugoročno nagomilavanje naprezanja približilo se kritičnom pragu", rekao je Dejvid Roteri, profesor planetarnih geonauka.

"Mogao bih da kažem da će 'pre ili kasnije' doći do zemljotresa M7 na polovini istočno-anadolskog raseda koji se danas nije pomerio. Bio bih u pravu, ali to ne bi imalo nikakvu vrednost kao predviđanje", zaključio je Roteri.

Zaista, iako svi isticali kako vreme objave tvita, samo nekoliko dana pre nego što je zemljotres pogodio, može izgledati predviđajuće, Hogerbitsov i SSGEOS Tviter fidovi sadrže bezbroj sličnih predviđanja, od kojih mnoga nisu prethodila nijednim potresima velike magnitude.

Ono što je najvažnije, jeste da su mnoga predviđanja dovoljno nejasna da pokriju ogromnu teritoriju gde zemljotres može da se dogodi, i/ili se fokusiraju na dobro poznate zone opasnosti koje su u blizini istaknutih tektonskih rasednih linija, i gde su registrovani šiljci seizmičke aktivnosti.

U najmanje jednom slučaju objavljenom u mejnstrim medijima, Hogerbits je slično odvažno predvideo zemljotres jačine 8+ stepeni koji je naizgled bio neizbežan krajem decembra 2018.

Predviđanje su osporili stručnjaci, uključujući australijskog seizmologa, koji je rekao da "planetarno poravnanje nema nikakav uticaj na zemljotrese“, dodajući da postoji "više gravitacionog privlačenja iz aviona“.

I zaista, kao što zapisi pokazuju, nijedan zemljotres jačine od sedam do osam stepeni Rihterove skale nije zabeležen nigde na planeti u narednim danima i nedeljama, pri čemu je najjači 7,0 pogodio Filipine 29. decembra, što je manje od predviđenih razmera.

Uz dovoljno predviđanja, čak i ako se većina ne ostvari, s obzirom na to da se na desetine potresa dešavaju širom sveta svakog dana, nije nemoguće da jedna prognoza "pogodi metu".

"Posle zemljotresa, vidimo mnoge ljude koji tvrde da su ga predvideli, uprkos dugom nizu prethodnih neuspeha“, rekao je Ilan Kelman, profesor na UCL Institutu za smanjenje rizika i katastrofa za Newsweek.

Ali, trenutni naučni konsenzus je da ne postoji dokazan i pouzdan metod za tačno predviđanje takvih prirodnih katastrofa, putem posmatranja planeta ili na neki drugi način.

"Uopšteno govoreći, možemo predvideti gde se očekuje da će se zemljotresi desiti, pošto smo dobro uradili mapiranje linija raseda, ali ne i kada—posebno ne mnogo unapred. Neki signali neposredno pre potresa nastavljaju da se istražuju da bi nam dali kratko obaveštenje. Ništa nije potvrđeno", objašnjavaju naučnici.

Pošto Kelman, kako navodi, ne može da pronađe recenzirane naučne publikacije u vezi sa ovom navodnom metodom predviđanja, savetuje oprez u prihvatanju kao validne metode, uz nastavak istraživanja u mnogim pravcima.

I Bil Mekgvajer, profesor geofizičkih i klimatskih opasnosti na Univerzitetskom koledžu u Londonu, rekao je za da je bilo mnogo tvrdnji, ali da "nema dokaza da je iko ikada predvideo zemljotres".

"Zemljotresima mogu prethoditi "vesnici", uključujući promene u nivoima bušotina, emisiju gasa radona, promene u električnim/magnetnim svojstvima stena, ali često to nije slučaj. A ponekad se takvi znaci javljaju kada nema zemljotresa. Krajnji rezultat je da predviđanje zemljotresa trenutno NIJE moguće. I možda nikada neće biti", zaključio je Mekgvajer.

Oslanjanje na posmatranja planeta kao osnove za predviđanje samo po sebi nije novo, i čini se da se vraća na astrologiju i slične pseudonauke, koje su razotkrivene, ali nastavljaju da fasciniraju širu javnost.

Kombinacija logičkih zabluda i psiholoških faktora, kao što je Barnumov efekat (gde je izjava ili predviđanje dovoljno neodređeno da bi bilo ko mogao da pronađe smisao u njima) su barem delimično odgovorni za prividnu otpornost takva uverenja.

Sa pojavom društvenih medija, stari postovi povremeno izbijaju na površinu i postaju naglašeni kao "proročanstva". Ova vrsta sadržaja može biti zasnovana na posebno pronicljivoj analizi, ali često se jednostavno "podmetne" da odgovara nedavnim događajima ili predstavlja samo delić višestrukih "predviđanja" koja se nisu ostvarila.

Video: Trenutak rušenja još jedne zgrade, dok ljudi trče i vršteći izlaze iz nje kako bi se spasili

(Telegraf.rs)