Talas od 6 metara poklopio jugoslovenski gradić 1978. godine: Cunami može da se dogodi bilo gde na Jadranu!

Hrvatski naučnici objavili su nedavno u vrlo prestižnom časopisu Reviews of Geophysics pregledni rad "Meteorološki cunamiji: od lokalne opasnosti do globalne važnosti" u kojem su saželi svetsko znanje o meteorološkim cunamijima - razornim pojavama koje su na hrvatskoj obali poznate kao šćige.

Stanovnici brojnih delova hrvatske obale dobro su upoznati sa snagom meteoroloških cunamija i štetama koje redovno donose. Najpoznatiji takav događaj zbio se 21. juna 1978. u Veloj Luci, kada je plimni talas visok više od šest metara prodro duboko u luku, poplavio kuće i prouzrokovao veliku materijalnu štetu.

Preporučujemo

Za razliku od klasičnih cunamija, talasi meteo cunamija ne nastaju zbog potresa, nego zbog atmosferskih poremećaja koji se razvijaju na malim prostornim i vremenskim skalama i rezonancijom prenose energiju talasima.

Rezonancija nastaje kad se brzina poremećaja, praćena naglim skokovima pritiska vazduha (do 10 hPa u deset minuta) i udarima vetra (do 20 m/s), približi brzini talasa plitkog mora. Talasi plitkog mora zahvataju ceo stubac vode, a njihova brzina zavisi od dubine - brži su u dubljem, a sporiji u plićem moru. Približavanjem obali i zbog rezonancije unutar luka i zaliva oscilacije se mogu povećati i do deset puta.

Meteorološki cunamiji beleže se u brojnim uvalama duž hrvatske obale. Posebno su ugrožene uvale koje imaju izdužen, uzak i zatvoren oblik, na primer u Starom Gradu i Vrboskoj na Hvaru, kao i u Bakru, Istu i Malom Lošinju.

Slični razorni cunamiji beleže se i u mnogim obalnim područjima u svetu poput onih na Balearima, u Japanu, na Velikim jezerima SAD, u Persijskom zalivu, kao i uz obale Australije i Novog Zelanda.

Budući da su meteorološki cunamiji posebno izraženi na hrvatskoj obali, njihovo proučavanje je već decenijama u središtu interesovanja hrvatskih okeanografa.

Naučnici Ivica Vilibić, Jadranka Šepić i Petra Zemunik Selak svojim su dugogodišnjim radom, brojnim publikacijama i kroz mnoge istraživačke projekte, postigli međunarodno priznate rezultate u definisanju i kvantifikovanju meteoroloških cunamija, u razvoju prognostičkih modela i metoda ranog upozorenja, kao i u izradi globalnih baza podataka za istraživanje ovog fenomena.

U novom radu naš tim je sažeo svetsko znanje o meteorološkim cunamijima - od istorijskih zapisa i globalne relevantnosti fenomena do tumačenja procesa koji prenose energiju iz atmosfere u more, tipičnih vremenskih uslova, uticaja na obalu i ljude, kao i razvoja prognostičkih i sistema ranog upozorenja. Obuhvaćene su i klimatske projekcije, kao i retki tzv. planetarni meteorološki cunamiji, poput onog izazvanog erupcijom vulkana Hunga Tonga-Hunga Ha'apai 2022. godine. Naime, ta erupcija je stvorila snažne atmosferske udarne talase koji su se munjevito proširili planetom, preneli energiju na površinu okeana i pokrenuli oscilacije koje su zabeležene hiljadama kilometara od vulkana.

Autori ističu da se doprinos meteoroloških cunamija ekstremnim nivoima mora često zanemaruje, iako mogu biti jednako opasni kao olujne plime koje poplavljuju obalne gradove poput Venecije. Rad donosi i spisak glavnih istraživačkih praznina i budućih tema, a njegovi zaključci će služiti kao temelj za dalja globalna istraživanja meteoroloških cunamija.

Istraživanja hrvatskih naučnika pokazuju da će klimatske promene u budućnosti predstavljati izazov za obalske zajednice, jer se, između ostalog, očekuje da će povećati učestalost i jačinu meteoroloških cunamija. Oni će dodatno povećati rizik za obalska područja koji će uzrokovati porast nivoa mora izazvan topljenjem leda i širenjem vode zbog porasta temperature.

Vilibić kaže da bi mere prilagođavanja obalskih područja na delovanje meteoroloških cunamija trebalo uglavnom da prate prilagođavanje obale na ekstremne nivoe mora.

"Ali postoje i specifične mere koje bi trebalo dodatno sprovoditi. Jedan od primera neadekvatnog upravljanja obalom dolazi iz Španije u kojoj je produženje jednog lukobrana rezultiralo pojačanjem oscilacija nivoa mora i morskih struja unutar luke. Naime, još 1961. jedan od najpoznatijih svetskih okeanografa, Volter Mank (Walter Munk), teorijski je opisao fenomen zvan 'lučki paradoks', koji kaže da smanjenje širine ulaza u luku, na primer izgradnjom ili produženjem zaštitnog lukobrana, može luku zaštiti od vetrovnih talasa, ali i istovremeno pojačati oscilacije nivoa mora.

Simulacije u jednom od najugroženijih zaliva u Jadranu, Zalivu Vela Luka, koje su uradili Clée Denamiel i saradnici, pokazale su da bi produbljivanje unutrašnjeg dela luke na dubinu od pet metara pojačalo oscilacije u tom delu luke za oko 20%, odnosno za oko jedan metar u slučaju meteo cunamija kakav se zbio 1978. Stoga je kod izgradnje lukobrana, marina, ribarskih luka, nasipanja obale i slično, potrebno uraditi simulacije koje će pokazati da li će predložene intervencije ugroziti ili zaštititi luku", tumači Vilibić.

Vilibić je lično učestvovao u evropskom projektu modernizacije mreže mareografa i ugradnje digitalnih mernih pretvarača koji su omogućili razvoj nauke o meteo cunamijima. "Samo nekoliko nedelja nakon njihovog postavljanja, u junu 2003., snažan meteo cunami pogodio je srednji Jadran i prouzrokovao veliku štetu", rekao je Vilibić.

Novi instrumenti tada su prvi put zabeležili celovit tok takvog događaja. "To me je podstaklo da se posvetim istraživanju ovog fenomena", istakao je splitski okeanograf.

Vilibić i danas, kroz rad u nekoliko instituta i kroz brojne međunarodne saradnje radi na istraživanju meteo cunamija. Bio je mentor nizu mladih naučnika, među kojima su i Jadranka Šepić i Petra Zemunik Selak, a 2019. u Splitu je organizovao prvu svetsku konferenciju o meteo cunamijima.

Dr sc. Jadranka Šepić, koja još iz detinjstva u Vrboskoj pamti "šćige" koje su znale da preokrenu barke, danas je vanredna profesorka na splitskom PMF-u i dobitnica brojnih nagrada.

"Nakon doktorata pod mentorstvom Ivice Vilibića, vodila sam tri projekta o meteo cunamijima, uključujući dva ERC projekta, koji se često nazivaju naučnim Oskarima. U sklopu projekta MESSI postavili smo mrežu mareografskih i meteoroloških stanica u Hrvatskoj i Italiji, koja i danas čini osnovu praćenja ovih pojava", rekla je Šepić.

Mareografska merenja omogućila su dr sc. Petri Zemunik Selak sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo, dobitnici Državne nagrade za mlade naučnike 2022., da proširi istraživanja meteoroloških cunamija na globalni nivo.

"Tokom doktorata prikupila sam minutna merenja nivoa mora sa stotina stanica i izradila globalnu bazu podataka koјa danas služi istraživačima širom sveta. Na osnovu tih zapisa razviјamo rekonstrukcione i prognostičke modele te planiramo primenu mašinskog učenja za poboljšanje sistema ranog upozorenja", rekla јe Zemunik Selak.

(Telegraf.rs / Index.hr)