Ljubav koja je oborila sve rekorde: Njihova priča je predivna i za primer je svima

Američki bračni par koji se upoznao pre više od 80 godina zvanično je oborio rekorde svojom ljubavnom pričom, javlja Ginisova knjiga rekorda.

Lajl i Eleonor Gitens (SAD) bili su studenti na Univerzitetu Klark u Atlanti kada su započeli svoju vezu 1941. godine.

Preporučujemo

Nisu imali nikakve sumnje da su stvoreni jedno za drugo i venčali su se naredne godine.

Sada, sa zajedničkim životnim ekom od 216 godina i 132 dana (on ima 108, a ona 107), oni nisu samo najstariji živi bračni par na svetu (po zbirnim godinama starosti), već i najstariji bračni par u istoriji (po zbirnim godinama starosti).

Njihov rekord potvrdili su stručnjaci za dugovečnost iz organizacije LongeviQuest.

Kada su se prvi put upoznali, Lajl je bio član košarkaškog tima svog koledža, a Eleonor je došla na utakmicu da ih bodri.

Tokom intervjua za LongeviQuest, Eleonor je priznala da se ne seća šta se desilo na toj utakmici, osim da je tada prvi put ugledala Lajla.

Par je zakazao venčanje iako su znali da će Lajl verovatno biti pozvan u vojsku zbog Drugog svetskog rata.

Venčali su se 4. juna 1942. godine, kada je Lajl dobio trodnevnu dozvolu za izlazak iz vojne obuke, što znači da su ove godine proslavili 83. godišnjicu braka.

To znači i da ispunjavaju uslove za rekord najdužeg braka među živim parovima (različitih polova).

Tu titulu su do tada držali Manoel Anhelim Dino i njegova supruga Marija de Souza Dino iz Brazila, sve dok Manoel nije preminuo prošlog meseca.

Venčanje Lajla i Eleonor bilo je, naravno, radosna prilika - i prvi put da je on upoznao njenu porodicu.

Ali Eleonor se u intervjuu za The Westside Gazette pre nekoliko godina prisetila kako se Lajl ubrzo vratio u vojnu službu, a ona je ostala pitajući se da li će ikada više videti svog muža.

Lajl je poslat u Italiju, gde je služio u svojoj jedinici američke vojske - 92. pešadijskoj diviziji.

U to vreme Eleonor je već bila trudna s njihovim prvim detetom. Preselila se u Njujork, gde je prvi put upoznala Lajlovu porodicu.

Zaposlila se u sektoru obračuna plata u fabrici avionskih delova i održavala kontakt sa svojim voljenim mužem putem pisama.

Nažalost, ta pisma su bila strogo cenzurisana od strane vojnih službenika, pa je većina Lajlovih reči upućenih Eleonor bila precrtana.

Kada je rat završio, Lajl i Eleonor konačno su mogli da započnu zajednički život.

Nastanili su se u Njujorku, gde su dobili ćerke Anđelu i Ignej, mlađe sestre sina Lajla Rodžersa, koji je rođen tokom rata.

Kasnije su oboje dobili državne poslove nakon polaganja njujorškog državnog ispita za službenike i uživali su u radu zajedno.

Eleonor je kasnije, u 69. godini, stekla doktorat iz urbanog obrazovanja na Univerzitetu Fordham, a oboje su decenijama bili aktivni članovi Udruženja bivših studenata Univerziteta Klark u Atlanti.

Kada su oboje doživeli stotu godinu, njihova ćerka Anđela preselila ih je u Majami da bi bili bliže njoj.

Lajl priznaje da mu nedostaje voljeni Njujork, ali kaže da su srećni zajedno u Majamiju.

Kada ih je Ben Majers iz LongeviQuesta pitao da otkriju tajnu tako dugog i srećnog braka, Eleonor je rekla: "Volimo se."

A Lajl je jednostavno odgovorio: "Volim svoju ženu."

(Telegraf.rs)