Pogledajte šta je pecaroš ulovio ispod Pelješkog mosta: Pokrenuta rasprava i među naučnicima

Nakon što je ribolovac Josip Herceg upecao potočnu pastrmku (Salmo trutta - morpha fario) ispod Pelješkog mosta, rasprave o poreklu slatkovodnog “uljeza” u Jadranu ne prestaju.

Mediji prenose Josipovu pretpostavku da je njegov kilogram težak ulov donela Neretva ili izbacila podzemna voda.

Preporučujemo

Izuzetno čista riba

Koliko je potočna pastrmka česta u Jadranu i može li poremetiti ravnotežu morskog ekosistema, objašnjava naučnik i poznavalac ribljeg sveta Vlada Onofri, prenosi Jutarnji.

On podseća da je ovu vrstu prvi put, u Atlantskom okeanu, zabeležio nemački okeanograf Ernst Hakel još 1851. godine.

Nešto kasnije, 1885. godine, hrvatski ihtiolog Juraj Kolombatović opisao je jadransku pastrmku (Trutta adriatica), odnosno podvrstu potočne pastrmke koja obitava u Jadranskom moru.

“U uzgoju se može naći u brzim rekama, jer zahteva visoki nivo kiseonika i ne može se uzgajati u barama. Radi se o izuzetno čistoj ribi s ukusnim mesom. Radi bržeg rasta, uzgajivači su dodali i američku, tzv. kalifornijsku pastrmku, koja se razlikuje po izraženim crvenim pegama po telu”, objašnjava Onofri.

Izdržljiva vrsta

On napominje da je “adriaticu” gotovo nemoguće ciljano uočiti na nekoj lokaciji, ali nije ništa neobično u moru.

“Pre desetak godina sam video primerak u dubrovačkoj luci. Šetao sam i primetio ribu koja se ponašala neuobičajeno, kao da joj nešto fali. Zaključio sam da je verovatno izašla iz velikih voda. To je jedini put da sam je u moru video uživo”, kaže Onofri i demantuje mitove da morska voda momentalno ošamuti i ubije pastrmku.

Iako neki misle da je pastrmka osetljiva na salinitet, ona je izdržljiva i može podneti znatno više temperature mora od one u reci, dodaje naučnik.

On se priseća i kako su na severnom Jadranu počeli sa uzgojem pastrmki, a potom su Norvežani uveli i uzgoj lososa, istih onih o čijem je bekstvu iz kaveza bilo mnogo priče početkom godine.

“Pojedinci su tada tvrdili da će lososi ugroziti jadranski riblji fond, ali se situacija pokazala stabilnom, poput crvenog meteorološkog alarma koji najavljuje oluju, a zatim padne samo nekoliko kapi obične kiše”, ističe Onofri.

Slatkovodni “doseljenici”

Na pitanje da li su se u poslednje vreme pojavili još neki slatkovodni “doseljenici” u Jadranu, odgovara:

“U zalivu Rijeka Dubrovačka se pojavila riba, slična somu. Pitao sam ribara šta je, a potom konsultovao i kolegu iz splitskog Instituta za okeanografiju i ribarstvo. Boris Antolić, stručnjak i za jadranske alge, rekao mi je da se radi o patuljastom somu (Corydoras), koji tu dospe povremeno pri visokim vodostajima. Ova vrsta je iz Amerike, a interesantno je da tamo može narasti do 80 kilograma, dok kod nas ostaje sitna, maksimalno 300 grama”.

Naučnik spominje i pokušaje eksperimentalnog uzgoja somova u Vranskom jezeru:

“Prof. dr Boris Ržaničanin sa Poljoprivrednog fakulteta, Odeljenje za ribarstvo, uveo je eksperimentalni kavezni uzgoj soma. Ako je šaran tada vredeo 10-12 maraka, som na nemačkom tržištu bio je 30 maraka po kilogramu. Ako bi riba pobegla iz kaveza i preživela salinitet mora, nije isključeno da bi se pojavili somići u Jadranu”, zaključuje Onofri.

On takođe navodi primer hame ili grbe, morske ribe koja se često nalazi u ušćima reka, posebno Neretve i Cetine. Iako više od 50 godina nije viđena u hrvatskom delu Jadrana, uspešno se uzgaja na Mljetu.

(Telegraf.rs)