Ne koriste samo đaci veštačku inteligenciju, već i nastavnici - posebno u regionu Zapadnog Balkana

Upotreba veštačke inteligencije (AI) među nastavnicima varira širom Evrope, pri čemu neke zemlje pristupaju tehnologiji "opreznije".

Ovo je zaključak Međunarodne ankete o podučavanju i učenju (TALIS) Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Preporučujemo

Važno upozorenje

Većina nastavnika koristi AI uglavnom za pripremu nastave, a stručnjaci očekuju da će se upotreba povećavati, uz upozorenje da je neophodno koristiti sve odgovorno.

U 32 zemlje, udeo nastavnika u nižim razredima u srednjim školama koji su 2024. godine koristili AI kreće se od 14 odsto u Francuskoj do 52 odsto u Albaniji.

Prosek u Evropskoj uniji (EU-22) iznosi 32 odsto, dok je u OECD-u (27 zemalja) 36 odsto.

Usvojene različite politike

U anketi se upotreba AI definiše kao korišćenje za predviđanja, predloge odluka ili generisanje teksta i obuhvata upotrebu AI u nastavi ili za olakšavanje učenja.

Ne izdvajaju se jake regionalne razlike, mada generalno zemlje Zapadne Evrope imaju nižu upotrebu AI među nastavnicima u poređenju sa Zapadnim Balkanom i Istočnom Evropom.

Portparol Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) istakao je da su vlade usvojile različite politike u vezi sa AI u obrazovanju, što utiče na svest i upotrebu AI među nastavnicima u Evropi.

"Neke zemlje su bile aktivnije u donošenju nacionalnih AI strategija koje uključuju i sektor obrazovanja, dok su druge zauzele oprezniji stav prema veštačkoj inteligenciji i korišćenju generativne AI u učionicama, uvodeći stroža pravila u zavisnosti od uzrasta učenika", rekao je on.

Uvođenje obavezne obuke

Ben Herc i Antoan Bilgin iz "Juropijen skulneta" ističu da velike razlike u upotrebi AI odražavaju razlike u obrazovnim politikama i kulturi, pri čemu neke zemlje imaju znatno oprezniji pristup.

Na primer, Francuska je ove godine počela sa uvođenjem obavezne obuke o AI u državnim školama, što je usledilo nakon perioda obuhvaćenog istraživanjem TALIS-a.

"Oprez, nejasna pravila i ograničena infrastruktura verovatno su razlozi sporijeg prihvatanja, naročito kada je reč o novoj i kontroverznoj oblasti poput AI", dodali su oni.

Prema Martini Di Ridolfo iz Evropskog sindikata obrazovanja (ETUCE), razlozi za razlike mogu biti obuka, obim posla, nedostatak nastavnika, lična motivacija i radoznalost.

Pomoć za pripremu nastave

Među nastavnicima koji koriste AI, u proseku u EU-22, gotovo dve trećine (65 dosto) kaže da ga koriste kako bi efikasno naučili i rezimirali određenu temu, a 64 odsto koristi AI za kreiranje planova časova ili aktivnosti, što znači da se AI najviše koristi za pripremu nastave.

Stručnjaci se slažu da upotreba AI u obrazovanju stalno raste i da će se dalje širiti.

Takođe, upozoravaju da odgovorna upotreba, jasne smernice i svest o mogućim rizicima moraju da budu deo tog procesa.

Herc i Bilgin napominju da će se vremenom AI sistemi verovatno sve više direktno koristiti u radu sa učenicima, na primer za predlaganje personalizovanih aktivnosti ili pružanje povratnih informacija u realnom vremenu.

"Ali, nastavnici treba da ostanu ključna veza između učenika i tehnologije, kako bi se očuvala njihova uloga u etičkom nadzoru i brizi", navode oni.

(Telegraf.rs/Tanjug)