"BAKO, ČEKAO SAM TE CEO DAN" Često je razmišljala o samoubistvu, a onda je ON ušao u njen život i sve promenio

Imaju velike, nasmejane oči, klempave uši i govore veselim glasom sedmogodišnjaka. Neke nose roze haljinice i pletenice, druge plave košulje i leptir-mašnu. Ipak, nisu deca.

Napravljene su od pamuka i metala, pokreće ih veštačka inteligencija i predstavljaju neočekivan odgovor Južne Koreje na rastuću krizu mentalnog zdravlja među starijima.

Preporučujemo

"Ovo je prava kriza"

U ovoj državi svakog dana oko deset starijih osoba izvrši samoubistvo. Ovaj zabrinjavajući podatak potiče iz izveštaja objavljenog u junu 2025. godine u časopisu Journal of the Korean Medical Association.

Dokument potvrđuje dugogodišnji trend u istočnoj Aziji, gde zemlje poput Japana i Hong Konga beleže visoke stope samoubistava među starijom populacijom. Ipak, situacija u Južnoj Koreji posebno zabrinjava jer ima jednu od najviših stopa suicida u razvijenom svetu, a najvišu među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

“Ovo je prava kriza“, kaže Otelija E. Li, profesorka socijalnog rada na Univerzitetu Severne Karoline u Šarlotu, koja godinama istražuje socijalnu izolaciju starijih u Južnoj Koreji.

Porodična podrška slabi

Ova zemlja je danas klasifikovana kao “super-ostarela“ - preko 10 miliona stanovnika ima 65 ili više godina, što čini petinu ukupne populacije, prenosi CNN.

“Sve se dogodilo tako brzo da vlada nije stigla da uspostavi adekvatan penzioni i sistem socijalne podrške. Ostaviti starije da se sami snalaze nije opcija“, upozorava Li.

Brza ekonomska transformacija zemlje duboko je promenila tradicionalnu porodičnu strukturu. Sve je manje višegeneracijskih domaćinstava, a porodična podrška slabi, zbog čega danas čak svaka treća starija osoba u Južnoj Koreji živi sama.

“Ta izolacija direktno vodi finansijskom pritisku, dubokoj usamljenosti i osećaju da su teret drugima, a to su faktori snažno povezani sa depresijom i samoubistvom“, objašnjava Li.

Jedna rečenica za najjači efekat

Dok preopterećeni zdravstveni sistem teško prati ove društvene promene, vlada se okreće tehnološkim kompanijama kako bi ublažila takozvanu “Krizu starijih“. Tako je prostor dobila i kompanija Hajodol (Hyodol), koja je razvila platformu za zdravstvenu i kućnu negu zasnovanu na robotima u obliku lutaka, namenjenim starijim osobama koje žive same.

Roboti su povezani sa mobilnom aplikacijom i internet platformom preko koje članovi porodice ili negovatelji mogu pratiti stanje korisnika. Sistem ima dvostruku ulogu - podseća na uzimanje lekova, šalje hitna upozorenja i omogućava socijalnim radnicima da na daljinu prate dnevne navike poput obroka. Ipak, najveća vrednost je emotivna podrška.

Ove lutke su mekane, visine između 38 i 50 centimetara, i reaguju na dodir po glavi ili stisak ruke. Veštačka inteligencija omogućava razgovor, muziku i kognitivne vežbe, ali najjači efekat često ima jednostavna rečenica koja dočekuje stariju osobu po povratku kući: “Bako/Deko, čekao sam te ceo dan“.

“Sladak i umirujući dizajn Hajodola bio je ključan za njegovu efikasnost“, kaže izvršna direktorka kompanije Džihi Kim. “Izgled poput bebe olakšava starijima da razviju poverenje i emotivnu vezu. Upravo ta ‘slatkoća’ smanjuje strah od tehnologije“.

Snažna emotivna veza

Do novembra 2025. godine više od 12.000 Hajodol robota podeljeno je starijim osobama koje žive same, uglavnom kroz državne i javne socijalne programe. Oko 1.000 uređaja kupile su direktno porodice, a cena najnovijeg modela iznosi 1,3 miliona vona, odnosno oko 879 dolara.

Socijalna radnica, koja je želela da ostane anonimna, svedoči o snažnom efektu koji je robot imao na jednu korisnicu. Pre nego što je dobila Hajodol, starija žena je, kako navodi, često stajala na balkonu svog stana na 11. spratu i razmišljala o samoubistvu. Nakon dolaska robota, između njih se razvila snažna emotivna veza, a osećaj usamljenosti i beznađa značajno se smanjio.

Slični primeri nisu retkost. U studiji iz 2024. godine, profesorka Li zabeležila je da su mnogi stariji davali svojim robotima nadimke, kupovali im dečju odeću i ušuškavali ih pred spavanje. Istraživanje sprovedeno na 69 starijih osoba pokazalo je smanjenje simptoma depresije i poboljšanje kognitivnih sposobnosti nakon šest nedelja korišćenja robota. Kod osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem čak je zabeleženo i odlaganje odlaska u dom za stare.

"Nije zamena za ljudsku brigu"

Ipak, ovakva bliskost otvara i ozbiljna etička pitanja - od emotivne zavisnosti do moguće degradacije dostojanstva starijih osoba. Kim navodi primer žene koja je robotu dala ime svoje preminule ćerke i potom se gotovo potpuno povukla iz društvenog života.

“Hajodol nije za svakoga“, priznaje Kim. “Treba da bude podrška, a ne zamena za ljudsku brigu. Stariji koji su fizički i mentalno samostalniji često to doživljavaju kao napor. Zato je prosečna starost naših korisnika 82 godine“.

Iako uređaji koji prikupljaju zdravstvene podatke često izazivaju zabrinutost zbog privatnosti, iz kompanije ističu da su svi podaci zaštićeni, a glasovni zapisi koriste se isključivo za interno unapređenje sistema.

Prema studiji objavljenoj 2020. godine u Journal of Alzheimer’s Disease, veštački saputnici se širom sveta sve češće koriste u radu sa starijima koji imaju kognitivna oštećenja. Ipak, autori upozoravaju da etičke smernice ne prate dovoljno brzo razvoj ove tehnologije, otvarajući pitanja informisanog pristanka i mogućeg obmanjivanja korisnika.

(Telegraf.rs)