Iz dubina okeana izronila crna jajašca: Naučnici ostali zatečeni, a kad su ih otvorili usledio još veći šok

Duboko ispod površine Tihog okeana, gde sunčeva svetlost nikada ne dopire i gde pritisak lomi i najčvršće materijale koje poznajemo, naučnici su naišli na nešto što u prvi mah nije imalo jasno objašnjenje.

Iz jednog od najdubljih morskih rovova na planeti, tokom istraživačke ekspedicije 2024. godine, izvučeni su sitni, neobični uzorci, a njihova prava priroda je postala jasna tek kasnije, u tišini laboratorije, pod mikroskopom.

Preporučujemo

Nisu ni slutili o čemu se radi

Tokom istraživanja Kurilsko-kamčatskog rova u severozapadnom delu Tihog okeana, na zapanjujućoj dubini od 6.200 metara, naučnici su pronašli neobična crna jaja.

Do otkrića je došlo zahvaljujući dr Jasunoriju Kanu sa Univerziteta u Tokiju, koji je upravljao daljinski kontrolisanim vozilom “Hakuho-maru“, prenosi IFL Science.

Kano je uzorke pokazao kolegi sa Univerziteta Hokaido, koji je kasnije postao jedan od autora naučnog rada posvećenog ovom pronalasku. Kako su istraživači priznali, u početku nisu ni slutili o čemu se radi.

Neobična bela tečnost

Nikada ranije nisu videli ništa slično, a u prvi mah su pretpostavljali da se radi o protistima ili nekoj drugoj vrsti mikroskopskih organizama. Istina je otkrivena kada je jedno jajašce presečeno, a iz njega je iscurela bela tečnost.

Zatim je stavljeno pod mikroskop, a naučnici su unutar omotača ugledali ostatke mladih pljosnatih crva (Platyhelminthes)!

U tom trenutku, istraživači priznaju da nisu bili svesti koliko je ovaj nalaz redak, niti kojoj tačno grupi ovi organizmi pripadaju. Ipak, uzorci su pažljivo sačuvani i transportovani u Hokaido, gde je započeta detaljna analiza.

Izdvojili četiri uzorka

Tim istraživača uspeo je da iz uzoraka izdvoji četiri potpuno očuvane jajne kapsule. U jednoj je pronađen crv koji je posebno sačuvan kako bi mogao detaljno da se proučava pod mikroskopom, dok su iz još dva uzorka naučnici izdvojili genetski materijal kako bi tačno utvrdili o kojoj vrsti je reč.

Rezultati su bili izuzetni - ostaci su pripadali pljosnatim crvima iz podreda Maricola. Time je potvrđeno da se radi o najdublje ikada zabeleženim pljosnatim crvima na svetu.

Još veće iznenađenje bilo je otkriće da se njihov razvoj gotovo ne razlikuje od razvoja srodnih vrsta koje žive u znatno plićim i blažim morskim uslovima.

Istraživanje se nastavlja

Naučnici ističu da studija donosi prve konkretne informacije o ranim životnim fazama pljosnatih crva u abisalnoj zoni. Sličnost u razvoju između plitkovodnih i dubokomorskih vrsta ukazuje na to da najveći izazovi prilagođavanja dubinama nisu bili razvojni, već fiziološki i ekološki.

Drugim rečima, ovi organizmi su uspeli da zadrže isti osnovni razvojni plan, čak i u uslovima ekstremnog pritiska, hladnoće i potpune tame.

Tokom iste ekspedicije su prikupljeni i mnogi drugi vredni uzorci, čija analiza tek predstoji. Istraživanja će se nastaviti, a dubine Pacifika možda će uskoro otkriti još iznenađenja.

Studija je objavljena u uglednom naučnom časopisu Biology Letters, čime je ovo otkriće i zvanično upisano u istoriju nauke.

(Telegraf.rs)