Uznemirujuće otkriće 1.000 metara ispod površine mora: Naučnici snimali zagonetni kanjon, pa ugledali...

Dok su kontinenti, planine i polarni regioni odavno mapirani i istraženi, planeta Zemlja i dalje “čuva” jednu veliku nepoznanicu - dubine okeana.

U tim mračnim, hladnim prostorima, gde je pritisak i do hiljadu puta veći nego na kopnu, opstaju čitavi svetovi koji su u najvećem delu nevidljivi ljudima.

Preporučujemo

Jedna od najprometnijih pomorskih ruta

Upravo zato je misija istraživanja kanjona Kaprera u Sredozemnom moru, sprovedena prošle godine, izazvala veliko interesovanje naučne javnosti.

Ovaj podvodni kanjon, dubok oko 1.000 metara, nalazi se uz obalu Sardinije, na jednoj od najprometnijih pomorskih ruta između Francuske i Italije, i važi za jedno od “poslednjih velikih neistraženih područja” Mediterana.

Kada je daljinski upravljano vozilo (ROV), koje je koristila neprofitna organizacija One Ocean Foundation u saradnji sa CNN-om, započelo spuštanje ka dnu kanjona, prizori su u početku delovali nestvarno.

Sve veći pritisak klimatskih promena

Na snimcima je bio vidljiv bogat i raznovrstan podvodni svet - jata dubokomorskih riba, razgranate mreže korala, kao i prisustvo velikih morskih sisara, uključujući kitove i delfine.

Ovi ekosistemi predstavljaju ključna staništa za brojne vrste, naročito u trenutku kada su okeani širom sveta pod sve većim pritiskom klimatskih promena.

Međutim, ono što je istraživače najviše uznemirilo bio je dokaz da ni morske dubine nisu pošteđene ljudskog uticaja. Među retkim sunđerima i osetljivim koralima pronađeni su ostaci ribarskih mreža, dugačke ribolovne linije i plastični otpad!

Posebno zabrinjava stanje retkih mekih korala, čije su kolonije potpuno razorene usled ribolovnih aktivnosti, prenosi Unilad.

Mnoge vrste žive na ivici opstanka

Kako objašnjavaju stručnjaci, kanjon Kaprera nalazi se na svojevrsnoj raskrsnici pomorskog saobraćaja, što dovodi do stalnog “akustičnog zagađenja”, ali i intenzivnog ribolova.

Mnoge vrste koje ovde žive već su na ivici opstanka, a završavanje u mrežama za njih često znači sigurnu smrt.

Osim fizičkih oštećenja staništa, istraživanje je otkrilo i dugoročne posledice hemijskog zagađenja. Uzorci uzimani godinama iz dubina Mediterana pokazali su prisustvo DDT-a - pesticida zabranjenog još sedamdesetih godina prošlog veka.

Cilj je očuvanje morskih organizama

Ipak, ova supstanca se i dalje nalazi u zooplanktonu, osnovi morskog lanca ishrane, gde ometa hormone, rast i reprodukciju morskih organizama. To pokazuje koliko su posledice ljudskih aktivnosti dugotrajne i koliko se sporo morski ekosistemi oporavljaju.

U svetlu ovih otkrića, One Ocean Foundation sada pokušava da obezbedi podršku Italije i Evropske unije kako bi se područje kanjona Kaprera proglasilo zaštićenom morskom zonom.

Cilj je očuvanje retkih i osetljivih dubokomorskih organizama, ali i sprečavanje daljeg uništavanja jednog od poslednjih velikih prirodnih utočišta u Mediteranu.

(Telegraf.rs)