NOVO ISTRAŽIVANJE OTKRIVA: Tri jednostavne aktivnosti mogu smanjiti rizik od demencije za 40 odsto
Intelektualno stimulativne aktivnosti - poput čitanja, pisanja i učenja stranih jezika - mogu da smanje rizik od demencije za skoro 40 odsto.
Ovo pokazuje novo istraživanje američkih naučnika, koje sugeriše da bi milioni ljudi mogli da spreče ili odlože razvoj ove bolesti.
Preporučujemo
Iz mora izvučeni delovi jednog od SEDAM SVETSKIH ČUDA: Arheolozi sve analizirali i ostali zapanjeni otkrićem
Sudoku za četvrtak 12.02.2026
"Naši nalazi ohrabruju..."
Demencija se smatra jednom od najvećih zdravstvenih pretnji u svetu, a broj obolelih mogao bi da se utrostruči do 2050. i premaši 150 miliona, što bi predstavljalo ogroman pritisak na zdravstvene i socijalne sisteme širom planete.
Istraživači Medicinskog centra Univerziteta Raš u Čikagu utvrdili su da je kontinuirano bavljenje mentalno zahtevnim aktivnostima tokom života povezano sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti, najčešćeg oblika demencije, kao i sa sporijim padom kognitivnih sposobnosti.
Autorka studije Andrea Zamit ocenila je da rezultati ukazuju na snažan uticaj intelektualno podsticajnog okruženja na zdravlje mozga u starosti.
"Naši nalazi ohrabruju i sugerišu da redovno bavljenje raznovrsnim mentalnim aktivnostima može da napravi razliku. Javna ulaganja u biblioteke i programe obrazovanja koji podstiču ljubav prema učenju mogla bi da doprinesu smanjenju učestalosti demencije", navela je ona.
Učesnici popunjavali upitnike
U istraživanju je praćeno 1.939 osoba prosečne starosti 80 godina, koje na početku nisu imale demenciju.
Tokom osam godina, učesnici su popunjavali upitnike o svojim navikama i pristupu obrazovnim resursima u detinjstvu, srednjem i poznom životnom dobu.
Među ispitanicima koji su bili najviše intelektualno aktivni, Alchajmerovu bolest razvilo je 21 odsto, dok je u grupi sa najnižim nivoom taj udeo iznosio 34 odsto.
Nakon prilagođavanja podataka o starosti, polu i obrazovanju, utvrđeno je da je veća mentalna aktivnost povezana sa 38 odsto manjim rizikom od Alchajmerove bolesti i 36 odsto manjim rizikom od blagog kognitivnog poremećaja.
Kakvi su rezultati?
Osobe koje su bile najaktivnije u intelektualnom smislu razvijale su Alchajmerovu bolest u proseku sa 94 godine, naspram 88 godina kod onih sa najmanjom stimulacijom, dok je pojava blažih kognitivnih tegoba odlagana za oko sedam godina.
Autori napominju da studija pokazuje povezanost, ali ne i direktan uzročno-posledični odnos, kao i da su se podaci o ranijem životu oslanjali na sećanja ispitanika.
(Telegraf.rs/Tanjug)