Potrošio MILIONE tragajući za svetskim misterijama, tvrdio da je našao NOJEVU BARKU: Svi su gledali u neverici

Džek Grim je svoju strast prema nepoznatom i legendama pretočio u decenije potrage i istraživanja. Od ranog detinjstva bio je fasciniran pričama o zakopanom blagu, a tu fascinaciju nije ostavio po strani ni u odraslom dobu.

Tokom života je neumorno tragao za najpoznatijim misterijama sveta - od Nojeve barke do olupine Titanika, uvek spreman da uloži vreme, energiju i novac kako bi otkrio ono što je većina smatrala nedostižnim.

Preporučujemo

Krenuo je svojim putem

Strast za istraživanjem je osetio u najranijem detinjstvu, kada je, inspirisan pričama dede, eksplozivom oštetio deo porodičnog imanja u Oklahomi. Iako je pronašao samo nekoliko metaka i stari tiganj, kako je kasnije rekao, to je bilo dovoljno da probudi njegovu maštu i odvede ga u svet avantura.

Njegov životni put je dodatno oblikovan iskustvima iz Drugog svetskog rata, gde je služio kao stručnjak za eksplozive u mornaričkom korpusu, prenosi New York Post.

Posle rata, diplomirao je na Univerzitetu u Oklahomi kao stručnjak za geologiju nafte i dobio ponude velikih kompanija. Ipak, sve ih je odbio i krenuo svojim putem. U isto vreme se oženio i proveo medeni mesec tragajući za zlatom u Kaliforniji.

Nagrada za slike Bigfuta i Nesi

Na početku mu je poslovni uspeh lako dolazio - iz prvog pokušaja je pronašao naftu u Oklahomi. Međutim, kada se preselio u zapadni Teksas, sreća ga je napustila. Čak 25 uzastopnih neuspešnih bušotina gotovo ga je dovelo do bankrota!

Tek kada je uz blagoslov supruge pokušao s još jednom investicijom, nova bušotina pokazala je naftu i omogućila mu stabilnost.

Grimove najpoznatije i najneobičnije potrage počele su 1970-ih godina, nakon što je pročitao reportažu o ekspediciji na Ararat, i potrazi za Nojevom barkom.

Verovao je da Bigfut i čudovište iz Loh Nesa postoje, pa je ponudio 500.000 dolara za jasnu fotografiju koja ih prikazuje. Sponzorisao je i nekoliko ekspedicija u pokušaju pronalaska mitskih bića.

Potraga za Titanikom

Nakon toga je organizovao tri ekspedicije na Ararat. Iako su stručnjaci bili skeptični, Grim je tvrdio da je pronašao ostatke mitskog broda, pokazujući komad hrastovine iskopan na ledom okovanoj planini.

“Ovo je deo barke. To je moja priča i držim se nje”, govorio je svojevremeno.

Njegove ekspedicije dovele su ga u kontakt sa drugim istraživačima i ulagačima, uključujući starog prijatelja Nelsona Hunta, koji je deo svog bogatstva uložio u brojne Grimove projekte.

Najambicioznija potraga počela je 1979. godine, kada ga je filmski producent Majkl Haris angažovao za ekspediciju u Severnom Atlantiku kako bi pronašao Titanik.

Grim je praktično preuzeo projekat, obezbedio sredstva, angažovao naučnike sa naprednom opremom i marketinšku podršku agencije “Vilijam Moris“. Ekspedicije su dale dragocene podatke o podmorskom dnu, a Grim je tvrdio da je pronašao Titanik.

Do kraja tragao za "nepoznatim"

Tokom 1981. godine, naime, predstavio je zrnastu (podvodnu) fotografiju, tvrdeći da prikazuje sidro Titanika, što je naveo i u knjizi “Beyond Reach: The Search for the Titanic”.

Njegove ekspedicije su privukle pažnju medija i filmskih stvaralaca, pa je snimljen dokumentarac sa Orsonom Velsom kao naratorom, “Search for the Titanic”.

Ipak, olupina je pronađena tek 1985. godine, tokom francusko-američke ekspedicije koju je predvodio Robert Balard, a sudovi su kasnije odbacili Grimove tvrdnje kao neosnovane.

Ekonomija i rizici navedenih ekspedicija ostavili su posledice po njegov biznis, ali pošto se jednom suočio sa bankrotom, uspeo je delimično da se oporavi. Bez obzira na teškoće, kako je priznao, stalno je “tragao za nepoznatim“.

Džek Grim je preminuo 1998. godine i nikada se javno nije odrekao svojih uverenja. Iza sebe je ostavio suprugu Džeki i dvoje dece.

(Telegraf.rs)