Otrovni predator pronađen u srcu Evrope: Naučnici zbunjeni, imaju samo jedan odgovor

U gradu Porto na severu Portugala otkrivena je nova vrsta otrovnog pauka, čileanski pauk samotnjak sa naučnim imenom Loxosceles laeta. To je prvi zabeleženi primer ove vrste na Iberijskom poluostrvu, ali istraživači naglašavaju da je rizik po ljude mali zbog njegovog samotnjačkog ponašanja.

Hoze Manuel Groso-Silva, entomolog iz Prirodnjačkog muzeja i muzeja nauke Univerziteta u Portu i jedan od istraživača koji stoje iza otkrića, istakao je da nema razloga za paniku.

Preporučujemo

"Verovatnoća da ljudi naiđu na ovu vrstu ili da budu ujedeni je mala", rekao je.

Plašljivija vrsta

Biolozi Francisko Gil i Hoze Manuel Groso-Silva u svojoj studiji navode da je reč o plašljivoj vrsti koja retko ujeda.

"Međutim, njen ujed može izazvati značajna oštećenja kože, što često dovodi do neželjenih reakcija", navode u istraživanju o prvom zabeleženom slučaju na Iberijskom poluostrvu.

Čileanski pauk samotnjak je autohtona vrsta iz zapadnog dela Južne Amerike, a najčešće se nalazi u zemljama poput Brazila i Argentine. Pretpostavlja se da se van svog prirodnog staništa proširio putem međunarodne trgovine.

Prvi primerak pronađen je slučajno 10. septembra 2025. godine, kada je mužjak uočen na zidu u Portu. Drugi mužjak pronađen je 10. januara ove godine, a bio je mrtav u lepljivoj zamci, koja međutim nije bila postavljena za njega.

Pomešan sa mediteranskim paukom samotnjakom

Uprkos ovom otkriću, u Portugalu već decenijama živi druga otrovna vrsta iz iste porodice – mediteranski pauk samotnjak (Loxosceles rufescens), koji je široko rasprostranjen. Ova vrsta potiče iz Severne Amerike, ali je u Evropi prisutna više od 200 godina.

"Ne znamo da li je ova nova vrsta ograničena samo na Porto ili je već šire rasprostranjena. Pošto se čileanski pauk samotnjak lako može pomešati sa mediteranskim, moguće je da postoje fotografije koje zapravo prikazuju novu vrstu", upozorio je biolog Groso-Silva.

Glavna razlika između vrsta je u segmentima na prednjem delu tela mužjaka, koji služe za prenos sperme. U ostalom su dva pauka veoma slična.

"Jednobojno su braon, bez šara koje bi im pomogle da se uklope u vegetaciju. Takođe ne pletu mreže za lovljenje insekata kao druge vrste, već ih prave na zidovima, u uglovima i na skrivenim, tamnim mestima, a aktivni su noću", objašnjava Groso-Silva.

Posledice ujeda čileanskog pauka samotnjaka mogu varirati od blagih do teških, a zabeleženi su i retki smrtni slučajevi.

"Rizik postoji, ali je mali, pa pokušavam da ne izazivam paniku", naglašava biolog.

Nove vrste sve češća pojava

U Portugalu je danas potvrđeno više od 300 vrsta insekata iz različitih delova sveta, od kojih su mnoge stigle putem međunarodnog transporta.

"Sve više menjamo okruženje oko sebe. Namerno uvozimo brojne biljke koje često donose i insekte koje nismo želeli da unesemo", objašnjava Groso-Silva, podsećajući na primer azijskog stršljena koji je u Evropu stigao sa pošiljkama kineskih bonsaija.

Dodaje da "urbani razvoj i monokulture poput eukaliptusa, koji zauzimaju ogromna područja, kao i ekstenzivne plantaže kukuruza, smanjuju prirodna staništa" što pogoduje pojavi novih vrsta.

Takođe, porast globalnih temperatura, pri čemu se Evropa posebno brzo zagreva, može pogodovati širenju egzotičnih vrsta.

"Ne znamo kako će se situacija razvijati na Iberijskom poluostrvu; to ćemo morati da pratimo u narednim godinama", kaže Groso-Silva.

Prvi slučaj u Evropi

Prvi zabeleženi primer čileanskog pauka samotnjaka u Evropi datira iz 1972. godine, kada je pronađen u zgradi Univerziteta u Helsinkiju u Finskoj. Pretpostavlja se da je vrsta stigla ljudskim posredovanjem i da se naselila u zatvorenom prostoru zbog viših temperatura, jer bi na otvorenom u finskoj klimi teško preživela.

Godine 2025. jedan primerak otkriven je i u podrumu Univerziteta Eberhard Karl u Tibingenu u Nemačkoj. Postoje i nepotvrđene informacije o mogućem prisustvu u Italiji.

(Telegraf.rs/Dnevnik.si)