Šta bi se dogodilo kada bi Mesec iznenada nestao? Odgovor naučnika izaziva jezu

Mesec kruži oko Zemlje milijardama godina. Na prosečnoj udaljenosti od oko 384.400 kilometara, jedini prirodni satelit naše planete oblikuje život na Zemlji mnogo više nego što većina ljudi shvata.

Povodom Međunarodnog dana Meseca, koji je obeležen 20. jula, NASA je ponudila naučno utemeljen odgovor na zanimljivo pitanje - šta bi se dogodilo kada bi Mesec iznenada nestao?

Preporučujemo

Nestanak godišnjih doba

Odgovor američke svemirske agencije je jasan - Zemlja bi postala potpuno drugačije mesto.

Neke posledice bile bi trenutne, poput znatno tamnijih noći i drastično slabijih plima i oseka. Druge bi se razvijale tokom dugih perioda, pa čak i milijardi godina, uključujući promene stabilnosti Zemljine ose i njene rotacije.

Dakle, Mesec je jedini prirodni satelit Zemlje. Iako na njemu nije moguć život kakav poznajemo, jer nema atmosferu, njegova uloga u održavanju uslova za život na našoj planeti od presudnog je značaja.

Njegova gravitacija deluje kao stabilizator Zemljine ose rotacije. Ta osa je danas nagnuta pod uglom od približno 23,5 stepeni u odnosu na ravan Zemljine putanje oko Sunca, a upravo taj nagib omogućava smenu godišnjih doba na severnoj i južnoj hemisferi.

Kada bi Mesec nestao, stabilnost Zemljine ose bila bi ozbiljno narušena.

Prema proračunima stručnjaka iz Kraljevskih muzeja Griniča (Royal Museums Greenwich), nagib ose mogao bi da počne naglo i nepredvidivo da se menja.

U najekstremnijem scenariju osa bi mogla da bude gotovo uspravna, zbog čega bi godišnja doba gotovo nestala. Ukoliko bi se, s druge strane, nagib dodatno povećao, pojedini delovi planete mogli bi da doživljavaju mnogo toplija leta, znatno oštrije zime ili čak nova ledena doba.

Slabije plime i oseke

Mesec je i glavni pokretač plime i oseke na Zemlji. Njegova gravitaciona sila odgovorna je za najveći deo periodičnog podizanja i spuštanja nivoa mora.

“Sunce takođe utiče na plimu i oseku, ali je njegov uticaj približno upola slabiji od uticaja Meseca”, objašnjava Martin Knapmajer iz Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i astronautiku (DLR).

Bez Meseca plima i oseka bile bi višestruko slabije. To bi iz korena promenilo priobalne ekosisteme koji zavise od njihovog redovnog ciklusa. Mnoge vrste, poput školjki, morskih zvezda, puževa i brojnih rakova, mogle bi da izgube svoja prirodna staništa.

Pošto plima i oseka utiču i na okeanske struje koje raspoređuju toplotu širom planete, razlike u temperaturama između različitih regiona Zemlje mogle bi da postanu znatno izraženije.

Mesec utiče na Zemlju i na još jedan važan način. Tokom milijardi godina njegova gravitacija postepeno je usporavala rotaciju naše planete. U dalekoj prošlosti jedan dan trajao je svega nekoliko sati, dok danas traje približno 24 časa.

“Kada bismo ovog trenutka uklonili Mesec, njegovo usporavanje Zemljine rotacije bi prestalo, ali ne bi postojala sila koja bi ponovo ubrzala okretanje Zemlje”, kaže Knapmajer.

To znači da bi, u dogledno vreme, dužina dana ostala praktično nepromenjena.

Znatno tamnije noći

Međutim, tokom milijardi godina Sunce bi nastavilo da usporava Zemljinu rotaciju, pa bi na kraju moglo da dođe do toga da Zemlja Suncu uvek bude okrenuta istom stranom, slično kao što Mesec danas prema Zemlji stalno pokazuje istu hemisferu.

Idemo dalje. Nestanak Meseca odmah bi pogodio i životinjski svet, prenosi The Star.

Mnoge noćne vrste koriste mesečevu svetlost za orijentaciju ili su svoje lovačko i reproduktivno ponašanje prilagodile mesečevim menama.

Bez Meseca noći bi bile znatno tamnije, a pojedinim predatorima bilo bi teže da pronađu plen, dok bi druge vrste mogle da imaju koristi od većeg mraka.

Takve promene mogle bi značajno da izmene postojeće ekosisteme i naruše ravnotežu između brojnih biljnih i životinjskih vrsta.

Dakle, iako bi Zemlja nastavila da postoji i bez svog prirodnog satelita, naučnici ističu da bi posledice njegovog nestanka bile dalekosežne.

(Telegraf.rs)